Šta osoba u depresiji želi da znate – II deo

Depresija predstavlja skup simptoma koji se ispoljavaju na emocionalnom, kognitivnom, bihejvioralnom i fiziološkom planu, a prisutni su u kontinuitetu više nedelja ili meseci, što znači da značajno ometaju funkcionisanje osobe u gotovo svim životnim segmentima. Ukoliko se blagovremeno prepozna, veće su šanse, s jedne strane, da se osobi pruži adekvatna pomoć, dok se, s druge strane, umanjuje šansa da se depresivne epizode vraćaju.

Osoba u depresiji se neće tek tako sama obratiti za psihološku pomoć, pa čak ni sa bliskim osobama lako podeliti svoje misli i osećanja, verujući da je ,,nepopravljiva’’ i da je uzaludno bilo šta preduzimati. Značajan faktor mentalnog zdravlja i stabilnosti svake osobe jeste njeno okruženje. Stoga su bliske osobe – socijalna podrška – često ključna karika u prepoznavanju i preduzimanju koraka ka pomoći.

U nastavku teksta dajemo vam savete o tome šta bi za osobu u depresiji bilo značajno da znate. Ovde pročitajte prvi deo teksta o tome kako da na što bolji način razumete osobu koja prolazi kroz depresiju.

To što te izbegavam ne znači da nismo u dobrim odnosima. Osobe u depresiji često imaju doživljaj da nisu vredne ljubavi i pažnje, da predstavljaju teret svom okruženju, da „mrače“ i zbog toga osećaju krivicu, što dovodi do toga da se povlače u sebe, izoluju, da izbegavaju da pričaju o sebi. Drugoj strani to može izgledati kao da su nezainteresovane za održavanje odnosa. Trudite se da im stavljate do znanja da Vam ne predstavljaju teret i da saosećate sa njima. To će im pomoći da se otvore, da osete sigurnost, toplinu i prihvaćenost u vašem odnosu. Ako primetite, recimo, da se u poslednje vreme znatno manje viđate i čujete sa nekim svojim prijateljem, a ne postoji razlog, nemojte čekati da se on Vama javi, načinite Vi taj korak i predložite neku zajedničku aktivnost. Možda mu je baš to potrebno.

Može biti teško održavati vezu sa mnom, ali mi je potrebna tvoja podrška da brže ovo prebrodimo. Depresija se može odraziti na ponašanje osobe, na to da ona počne da izbegava određene situacije, da bude bezvoljna, zatvorena, iritabilna. Međutim, to je ista ona osoba koju volite, bez obzira što se trenutno suočava sa ovim problemom. Tako je i posmatrajte – nemojte je poistovećivati sa bolešću. Može se desiti da naiđu dani kada će svaku Vašu reč i postupak doživljavati lično, kao da je sve kritika usmerena protiv nje. To je posledica negatinih interpretacija koje su sastavni deo depresije, odnosno takozvanog negativnog filtera kroz koji se ,,provlače’’ sve informacije i doživljaji. Može doći i do burnih reakcija, da iz svoje nemoći kaže stvari koje ne misli, te da se zbog toga dodatno loše oseća. Oduprite se instinktu da se branite u ovim trenucima. Potrudite se da što konkretnije objasnite šta ste hteli da kažete i da ne nastupate grubo. Može doći i do toga da želja za intimnošću bude umanjena, te da se javi osećaj krivice zbog toga što i Vama uskraćuje intimnost. Uz to, može se razviti i strah od napuštanja. Dajte joj do znanja da možete to da razumete i da ste svakako uz nju.

Ovo ne želim da čujem, odmaže mi. Često nismo svesni kakvu težinu imaju neke naše reči. Na osobu u depresiji, iako verovatno imate najbolju nameru, jako demotivišuće mogu delovati sledeće rečenice: ,,Nije ti ništa’’, ,, Ti znaš samo da dramiš i umišljaš!’’, ,,Prestani da sažaljevaš sebe i da glumiš žrtvu!’’, ,,Pa svako ima loš dan, po čemu je tvoj gori nego moj?!’’, ,,Uništiće nas oboje ta tvoja depresija!’’, ,,Hoćeš li već jednom da se unormališ i da dođeš sebi???’’. Zanemarujući to kako se osoba oseća, doživeće da Vam nije bitna, da je ona sama kriva što se tako oseća, i da je ,,beznadežan slučaj’’ jer ne može to tako lako da prevaziđe.

Ovo želim da čujem, pomaže mi. S druge srane i reči u kojima ima topline, podrške i razumevanja za osobu u depresiji mogu biti isceljujuće. Na primer: ,,Tu sam za tebe’’, ,,Kako mogu da ti pomognem?’’ ili specifičnije ,,Da li se slažeš da ti pomognem sa učenjem/ pri odabiru terapeuta?’’, ,,Tu sam i zajedno ćemo ovo prevazići’’, ,,Nisi sam/-a, možeš da računaš na mene’’, ,,U redu je ako ne želiš sada da razgovaramo. Kad budeš hteo/-la, biću tu da te saslušam’’, ,,Značiš mi i brinem za tebe’’, ,,Šta želiš da radimo?’’, ,,Da li želiš da idem tamo sa tobom?’’, ,,Znam da si jak/-a i da možeš ovo da prevaziđeš, Pomoći ću ti na tom putu’’. Takođe su korisni i mali znaci pažnje – smešne slike, videi, sitni pokloni i iznenađenja.

Često imam ,,crne misli”. Suicidalne misli postoje kod velikog broja osoba koje se suočavaju sa depresijom jer suicid vide kao rešenje za svoju bol i patnju, ali to ne znači automatski da će se one i realizovati. Međutim, na svaku naznaku istih neophodno je odreagovati na adekvatan način – nikada ih nemojte zanemarivati. Kada osoba priča o njima, time, zapravo, pokazuje nepodnošljivost svojih osećanja. Na taj način Vam i stavlja do znanja da joj je potrebna podrška i pomoć da to prevaziđe. Dakle, uvek ih treba shvatiti kao poziv u pomoć, posavetovati se sa stručnim licem šta preduzeti i kako se na najbolji način postaviti u ovoj situaciji.

Saslušaj me, bez potrebe da me ,,popravljaš”. Osobe u depresiji i same dobro znaju šta sve i kako treba, ali je upravo to stanje u kom se nalaze ono što ih sprečava da deluju u tom pravcu. Stoga, potrudite se da izbegavate izjave kao što su: ,,Bilo bi ti bolje kad bi se pokrenuo/-la i uradio/-la nešto za sebe”. Umesto toga kažite: ,,Šta misliš o tome da izađemo malo u šetnju? Meni bi baš prijalo, možda će i tebi’’.

Ne manipulišem, zaista se loše osećam. Ovo može biti česta interpretacija depresivnog stanja, posebno od strane partnera ili roditelja koji nemaju razumevanja i/ili adekvatan uvid u to šta depresija nosi sa sobom. Depresija nije odraz manipulacije, razmaženosti ili lenjosti, i nije validno tako je posmatrati. Ukoliko to činite i negirate da se osoba zaista loše oseća, odmažete joj. Njoj je potrebna atmosfera u kojoj može da iskazuje svoja osećanja bez osuđivanja, a ako ste baš Vi ta osoba pred kojom joj polazi za rukom da bude otvorena, shvatite to kao polje na kom možete učvrstiti vašu bliskost.

Budi pažljiv/-a kada mi predlažeš stručnu pomoć. Izbegavajte vršenje pritiska i grubost kada se radi o ovom pitanju jer će to automatski stvoriti otpor. Dakle, ne zakazujte termin za psihoterapiju za blisku osobu ukoliko ona nije saglasna. I ako odluči da dođe da bi Vas usrećila, odnos sa terapeutom će biti distanciran sve dok osoba ne bude svesna svog problema i spremna za promenu. Uspostavljanje savezničkog odnosa sa terapeutom je jedan od najbitnijih faktora za postizanje efekata psihoterapije.. Takođe, izbegavajte podrugljive izjave tipa: ,,Leči se’’, ,,Ti si za ludnicu’’ i slično. Podršku ćete pokazati, a samim tim i povećati šansu da aktivirate motivaciju za rad na prevazilaženju ovog stanja, izjavama kao što su: ,,Brinem za tebe, deluje mi da se loše osećaš i da ti je baš teško u poslednje vreme. Šta misliš o tome da se obratiš stručnom licu? Biću uz tebe, ići ću sa tobom ako to želiš”.

Mr Anđela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com