Kod osoba koje rade na prevazilaženju anksioznosti, često možemo uočiti izvesne greške koje im na tom putu odmažu. One su očekivane, ali bitno je osvestiti ih, te ih zameniti funkcionalnim načinom razmišljanja i/ili ponašanja. U prethodnom tekstu koji možete pročitati ovde već smo se bavili ovom temom, a u ovom tekstu vam donosimo nastavak – još nekoliko saveta kako da prepoznate i sprečite greške koje na određeni način mogu ,,hraniti’’ vašu anksioznost.

Ako napravite nekoliko izmena u svojoj dnevnoj strukturi, očekujete da ćete u potpunosti rešiti problem. Rad na prevazilženju anksioznosti zahteva holistički pristup. To znači da ukoliko, recimo, odlučite da smanjite količinu kafe koju pijete tokom dana i/ili vežbate tri puta nedeljno – verovatno neće biti dovoljno da problem rešite u potpunosti. Iz toga može prosteći uverenje: „S obzirom da sam uveo/-la ove promene, a anksioznost je i dalje tu, verovatno mi ništa ne može pomoći“. Promene određenih životnih navika za koje se zna da mogu uticati na intenziviranje anksioznosti svakako su preporučljive, ali poznato je da anksioznost potiče od iracionalnog tumačenja određenih situacija, misli ili telesnih osećaja kao rizičnih, ugrožavajućih, na šta ovi faktori ne mogu ključno uticati. Stoga, najbolje rezultate će pokazati rad sa stručnim licem u kombinaciji sa promenom određenih životnih navika (i eventualno medikamentima).

Više o navikama koje mogu podržavati anksioznost pročitajte ovde.

Ne postavljate zdrave granice. Osobe koje su sklone povišenoj anksioznosti uglavnom imaju puno empatije za druge. To je pohvalno i predstavlja vrlinu sve dok osoba ne postane „sunđer“ za tuđe negativne emocije i/ili počne da zanemaruje sebe, da se oseća prenaglašeno loše i bespomoćno kada nekome ne može da pomogne, i slično. Ukoliko se u ovome pronalazite, znajte da ovo može biti kočnica u Vašem radu na rešavanju anksioznosti. Bitno je da prihvatite činjenicu da je svako odgovoran za sebe i svoje postupke. Vi možete davati savete iz pozicije svoje uloge (roditelja, prijatelja, partnera…), ali ukoliko ih druga strana ne usvaja – to je njena odgovornost. Takođe, ukoliko ste osoba od koje se očekuje da uvek bude tu za svakog, a Vaše potrebe ostaju po strani, velika je šansa da će to vremenom Vas dovesti do nezadovoljstva, neispunjenosti, prezasićenja, anksioznosti. Rešenje je da postavljate zdrave granice i sebi i drugima, i na taj način izbegnete unutrašnje konflikte i nezdrave emocije.

Imate previše „šta ako“ pitanja. Sastavni deo povišene anksioznosti često su preterana briga i netolerancija na neizvesnost, te potreba da se sve previše unapred planira i kontroliše. Ako se prekomerno budete fokusirali na moguće negativne ishode, to može na Vas delovati demotivišuće i blokirajuće i dovoditi Vas do toga da odustajete od svega što sa sobom nosi određeni rizik. To će, očekivano, i održavati Vašu anksioznost jer nećete dozvoljavati sebi da živite „punim plućima“ već ćete značajno umanjiti kvalitet svog života. Recimo, možete početi da izbegavate putovanja ukoliko preveliki značaj pridajete pitanju „Šta ako se baš moj avion sruši?“.

Anksioznost ,,rešavate“ alkoholom. Dosta je onih osoba koje imaju uverenje: „Alkohol me čini opuštenijim/-om“. Dugoročno posmatrano, ovo disfunkcionalno uverenje može dovesti i do razvijanja bolesti zavisnosti. Ono što alkohol radi jeste da samo trenutno stvara privid da je anksioznost sklonjena u stranu, odnosno maskira je. Ni na koji način ne omogućava da se ona prevaziđe. Dodatno, može uzrokovati nesanicu, vrtoglavicu, mučninu, dehidrataciju organizma i slično, što će samo po sebi provocirati anksioznost kao alarmnu reakciju tela koja ima ulogu da Vas opomene na taj fiziološki disbalans.

Borite se sa anksioznošću. Anksioznost treba prihvatati kao sastavni deo emocionalnog sklopa većine ljudi, kao emociju koja ima svoju funkciju kao i svaka druga emocija i koja je došla nešto da nam poruči: da imamo puno nakupljenog stresa, da previše radimo, da previše izbegavamo svoje obaveze, da imamo potisnute emocije i nerazjašnjene odnose, da treba da menjamo način života, da zapostavljamo svoje želje i potrebe, da imamo neka blokirajuća uverenja, da smo izraženo nesigurni, i slično. Sve dok se sa njom borite, potiskujete je ili negirate, ona će se usložnjavati, ,,gomilati’’ i ometati Vaše funkcionisanje.

Bežite od anksioznosti. Ova greška je u vezi sa prethodno opisanom. Ukoliko, kada anksioznost naiđe, bežite od nje tako što kažete sebi: ,,Moram da radim nešto samo da pobegnem od ovih misli/osećaja’’, ne pomažete sebi. Ako u sred paničnog napada forsirate sebe da učite, to može pojačati Vašu anksioznost jer nećete biti produktivni. Anksioznost suštinski ne umanjuje Vaše sposobnosti, ali kada je preplavljujuća treba sačekati da intenzitet opadne (uz pomoć tehnika disanja, modifikovanja disfunkcionalnih misli) kako bi funkcionisanje bilo adekvatno, kao i kada je bilo koja druga emocija u pitanju. Dakle, u redu je da prebacite fokus sa anksioznosti na drugu aktivnost, ali sa ovakvim stavom: ,,U redu, sada sam anksiozan/-na /imam panični napad / opsesivne misli ali to ne znači da moram da im pridajem veliki značaj. Pustiću da prođe ovaj talas pa ću nastaviti da funkcionišem kao da ga nije bilo’’.

Ne obraćate se za stručnu pomoć. Ako imate uverenje da Vam stručna pomoć ne može pomoći kad ne možete sami sebi, da je sramota obratiti se stručnom licu ili da će svakako sve to vremenom samo od sebe proći, rizikujete da se stanje zapravo pogorša i da anksioznost počne da upravlja Vama. Što se pre javite stručnom licu, to će psihoterapijski proces biti kraći i uspešniji.

Kada naiđu dobri dani, stalno iščekujete novi anksiozni ili panični napad. Kada se osećate dobro, a primetite da postoji uverenje: „Sutra će mi sigurno opet biti loše“ automatski pripremate svoje telo za suočavanje sa opasnošću. Samim tim i anksioznost raste. Umesto toga, dozvolite sebi da budete spontani, i trudite se da, kao odgovor na ovo uverenje kažete sebi sledeće: „Primećujem da se danas dobro osećam, ali je prirodno i očekivano da se raspoloženje kod svih ljudi menja s vremena na vreme, čak i više puta u toku jednog dana. To ne znači da će mi biti isto kao što mi je bilo u najgoroj fazi. I ako bude, znam da sam i to prevazišao/-la.“

Da li pronalazite sebe u nekim od ovih grešaka? Kako one utiču na Vas kratkoročno, a kako dugoročno posmatrano? Da li Vam polazi za rukom da ih uočite i menjate svoje razmišljanje i/ili ponašanje?

Mr Anđela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com