Izbegavajući poremećaj ličnosti se definiše kao trajni i pervazivni obrazac socijalne inhibicije, osećanje neadekvatnosti, nesigurnosti, preosetljivosti i straha i izbegavanja/povlačenja iz socijalnih interakcija. Osobe koje pate od izbegavajućeg poremećaja ličnosti imaju želju za uspostavljanjem socijalne interakcije, ali ih prenaglašen strah od odbacivanja i kritike sprečava u tome.
Kako prepoznati da se radi o izbegavajućem poremećaju ličnosti?
Izbegavajući poremećaj ličnosti karakteriše:
1) Uporan i sveobuhvatan strah i napetost
2) Verovanje da je osoba neprikladna i inferiorna u odnosu na druge ljude
3) Preterana preokupiranost kritikom ili odbačenošću u socijalnim situacijama
4) Inhibiranost u ostvarivanju odnosa sa ljudima, osim ako je osoba sigurna da se dopada drugima
5) Izbegavanje radnih ili profesionalnih aktivnosti koje uključuju značajan interpersonalni kontakt zbog straha od kritike, neodobravanja ili odbacivanja i uopšteno ograničen životni stil
Osobe sa izbegavajućim poremećajem ličnosti, iz dubokog osećanja inferiornosti, a istovremene preizražene želje za odobravanjem drugih ljudi, uskraćuju sebe za kvalitetne međuljudske odnose, biraju zanimanja u kojima će biti po strani, neupadljivi, iako bi možda želeli nešto drugo, a takođe razvijaju i probleme u uspostavljanju partnerskih veza. Usled svega navedenog, osoba stupa u interakciju samo ako je sigurna da će naići na odobravanje/prihvatanje/dopadanje kod drugih ljudi, što vodi razvoju raznih disfunkcionalnih osećanja i ponašanja (npr. stida i depresije kao emocija, a zloupotrebe lekova i alkohola kao ponašanja).
Koji su uzroci javljanja izbegavajućeg poremećaja ličnosti?
Uzroke javljanja izbegavajućeg poremećaja ličnosti treba sagledati iz ugla biopsihosocijalnog modela. Taj model govori u prilog dejstva genetskih, faktora sredine u kojoj se odvija razvoj pojedinca, u kom smislu bismo posebno obratili pažnju na obrasce komunikacije sa roditeljima u detinjstvu (gde se neretko sreće odbacivanje i kriticizam od strane roditelja) i faktora „ja“ (individualnih otpornosti i ranjivosti same osobe). Obično je potrebno zajedničko dejstvo ovih faktora da bi bio oblikovan izbegavajući poremečaj ličnosti.
Kako se tretira izbegavajući poremećaj ličnosti?
Izbegavajući, kao i drugi poremećaji ličnosti,uglavnom traži dugotrajan psihoterapijski rad. Kako su godinama učvršćivani iskrivljeni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja, potrebno je vreme za njihovo osvešćivanje i suprostavljanje, pa potom i izgrađivanje funkcionalnijih obrasca. Terapijski rad bi podrazumevao rad na iskrivljenim uverenjima o sebi, drugima i svetu, te razvijanju funkcionalnijih oblika ponašanja i adekvatnijih strategija rešavanja problema, zasnovanih na novoizgrađenim uverenjima o sopstvenoj adekvatnosti.
Danka Žerađanin
master psiholog i REiKBT psihoterapeut
Vaš psiholog tim
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com
