Seksualna aktivnost se razlikuje od ostalih psihičkih funkcija kod čoveka zato što zahteva interakciju sa drugom osobom kako bi se pokrenula. To znači da na nju utiče međusobna povezanost, kako konstruktivna, tako i destruktivna, prijatna i bolna. Seksualna aktivnost je povezana sa svim elementima jednog partnerskog odnosa, kao što su: konflikti, problemi, potrebe od partnera, načini na koje se nežnost razmenjuje. Povezana je i sa ličnim načinima na koje se razrešavaju anksioznost i stresovi iz svakodnevnice, sa nitima koje se zajedno sa partnerom pletu u komunikacione kanale (fizičkim dodirom, pričom, razmenom ideja, podelom ličnih i zajedničkih ciljeva, želja, strahova).

Kada se sagleda neophodna dinamična priroda seksualnog odnosa, dolazimo do pitanja da li se erektilna disfunkcija i drugi problemi u seksualnim odnosima mogu vezati samo za muškarca ili ženu, ili se moraju razmatrati u okviru šireg konteksta? Ideje koje muškarac i žena nose kroz svoje odrastanje, uticaj kulture, istorija emotivnih odnosa, uticaj pornografije, takođe predstavljaju razloge zbog kojih se razvijaju seksualne disfunkcije.

Uticaj poruka dobijenih iz porodice porekla

Na seksualna iskustva značajno utiču poruke koje nosimo iz porodica porekla. One se  razlikuju za žene i za muškarce, formirajući tako neki oblik džepnog priručnika koje partneri neretko listaju, svako za sebe, pred sam seksualni čin. Sadržaji ovih izdanja često nose poruke: seks  započinje isključivo pozivom muškarca, o seksu se ne priča jer je sramota, bespotrebno, žena treba da zavede muškarca, a muškarac da zadovolji ženu, muškarac je muškarac ako uspe da zadovolji ženu, žena nije žena ako ne uspeva da zavede muškarca, … Ova uverenja i ideje su često u sukobu sa socijalnom prirodom seksualnih odnosa kod ljudi. Govore o tome da muškarac može i mora uvek imati seksualnu potrebu, da mora uvek doživeti orgazam, da nije “muško” ako je drugačije. Istraživači su postavili pitanje šta određuje preranu ejakulaciju, da li je to zadovoljstvo kod partnerke, dužina trajanja erekcije ili neki drugi faktor? U korist normalizacije i snižavanja anksioznosti kod muškaraca, značajna je činjenica da više od 50% puta, muškarac postiže orgazam pre žene, bez  situacija u kojima žene ne postižu orgazam.

Kako bi se sve ove poruke, koje pozadinski oblikuju intimne odnose, razotkrile i napustile, tokom psihoterapije (ovo su teme i za individualnu terapiju, kao i za terapiju parova) se obrađuju sledeća pitanja: koje su otvorene/prikrivene poruke u ovoj porodici u odnosu na seksualnost/intimnost? U odnosu na muškost/ženstvenost? Kako je seksualnost/intimnost potsticana? Obeshrabrivana? Kontrolisana? U okviru generacije? Između generacija?
Koja ste pitanja imali u odnosu na seksualnost/intimnost u vašem “porodičnom drvetu“ a koja ste bili neodlučni da pitate? Ova i mnoga druga pitanja spadaju u takozvani seksualni genogram, kojim se razotkriva uticaj prethodnih generacija na formiranje seksualnosti. Priče o seksualnosti su otvorene priče, uključujući i one segmente seksualnosti podvedene pod tajne (izvanbračne veze, masturbacija, neželjene trudnoće, seksualne disfunkcije). Sve poruke su korektibilne u partnerstvu koje krasi otvorena komunikacija. Seksualni odnos koji je obostrano zadovoljavajuć, kome prethode priče o seksualnim potrebama, fantazijama, dogovorima da se iste zajednički realizuju, utiče na povećanje bliskosti, intimnosti para, baš kao što intimnost i bliskost utiču da se ove teme slobodno otvaraju i da se seksualnost nesputano ispoljava u intimnom životu para. 

Uticaj kulture

Poruke društva podižu nivo anksioznosti jer se duboko sukobljavaju sa prirodnim procesima povezanosti para. Načini na koje se pojedinac nosi sa stresom, na koje uči, stvara sliku o sebi, ujedno i o partneru i o partnerskom odnosu, uključujući i seksualni odnos, moraju biti pod uticajem kuture. Patogeni uticaj kulture vidljiv je kroz kulturološka uverenja. Ova uverenja uzrokuju stres koji se odražava na seksualnost na različite načine. Na primer, u kulturi u kojoj je važno imati muškog potomka, anksioznost može biti jako povišena i izazvati anksioznost gubitka semena. Muškarci koji pate od ovog stanja imaju iracionalan strah da će se njihove reproduktivne ćelije izgubiti i da će ostati neplodni. Ovakvo stanje je na primer, posledično povezano sa osećajem krivice i sa samooptuživanjem.

Kulturološka učenja tokom života oblikuju ponašajne obrasce povezane sa seksom. Kultura utiče i na to šta se definiše kao problem, na ideje koje predstavljaju začetak problema, kao i na to gde će se problem locirati. U skladu sa tim, problem može biti lociran u osobu, u par, u fizičko telo, u psihu. Ne sme se zanemariti da je seks često i tabu tema, te da priča, razmišljanje ili same seksualne aktivnosti izazivaju  povišenu anksioznost. U pozadini povišene anksioznosti nalaze se relacioni problemi, stid, rodne uloge, trauma, očekivanja (od sebe). Kultura utiče i na nivo edukovanosti o uticaju mentalnog zdravlja i starenja na seksualne aktivnosti. Seksualni odnosi jednog para se, u bilo kojoj životnoj dobi, mogu unaprediti ulaganjem u otvorenu komunikaciju o seksualnoj želji i potrebama, kao i kroz prihvatanje prirodnih promena koje dolaze starenjem.

Dodatno, u uticaj kulture spada i religija, odnosno religiozna uverenja i tradicija. Kroz ovaj uticaj obično dolaze krivica i stid povezani sa seksom. Tradicionalna uverenja takođe utiču na smanjenu informisanost o seksualnim odnosima, o uticaju stresa, anksioznosti, krivice i stida  na seks. Na primer, žena može ocenjivati sebe kroz to kako je drugi vide, može se osećati krivom jer misli da je drugi osuđuju zato što je seksualno aktivna. Posledično, to može dovesti do problema u seskualnim odnosima. Kod muškaraca, dokazan je uticaj vršnjaka i dominantne kulture na formiranje seksualnog identiteta. Dakle, kod oba pola, seksualnost je socijalno konstruisana. To znači da živimo skriptove, zapise kulture, religije, medija. U tim zapisima muškarci su često predstavljeni kao osobe sa snažnim seksualnim potrebama, uvek spremni i sposobni za seksualni odnos, otvoreni da javno komuniciraju svoje intimne doživljaje, dok su žene predstavljene kao osobe koje nemaju snažne seksualne potrebe, koje seksualni odnos doživljavaju kao čin ljubavi, pasivne u ispoljavanju sopstvenih želja i fantazija i zaštiti sopstvenog tela. Ovakvi kulturološki zapisi variraju u zavisnosti od dominantne kulture, ne treba ih bukvalno shvatati. Treba imati u vidu da donose visok nivo anksioznosti muškarcima, jer ih poništavaju kao bića koja imaju potrebu za povezanošću i pripadanjem i tokom seksa, pojednostavljuju ih, dok su žene zbog ovakvih stavova izložene raznim rizicima od nasilja i takođe previše pojednostavljene kada je reč o potrebama.

Uticaj pornografije

Uprkos sve većoj normalizaciji i prihvaćenosti pornografije, postoji opravdana zabrinutost stručnjaka za posledice koje pornografija ostavlja na pojedinca i na parove. Neke od njih su: pojačana anksioznost u emotivnim vezama, erektilna disfunkcija, smanjeno zadovoljstvo seksualnim odnosom sa partnerom, razvijanje nerealnih očekivanja od sebe, partnera, fizičkog izgleda, rizik od razvijanja zavisnosti od pornografije. Upotreba pornografije se povezuje i sa nesigurnim atačmenotom i manjim zadovoljstvom emotivnim vezama. Što više raste upotreba pornografije kod muškarca, to se kod žene više snižava samopouzdanje i opšte zaadovoljstvo odnosom opada. Studije su pokazale da učestala upotreba pornografskih sadržaja kod parova u braku izuzetno negativno utiče na kvalitet braka i zadovoljstvo seksualnim životom. Najugroženiji su brakovi u kojima je muškarac gledao pornografiju često (jednom dnevno ili češće). Dalje, uticaj pornografije na seksualne disfunkcije je dokazan istraživanjima. Procenat seksualnih disfunkcija najniži je kod muškaraca koji imaju seksualne odnose bez pornografskih sadržaja, a najviši kod muškaraca koji preferiraju masturbaciju uz pornografiju. 

Iskustva iz partnerskih odnosa

Kada se sagleda kompleksna priroda seksualnog odnosa, može se zaključiti da postoje visoka očekivanja, bilo da su ona u osobi koja razvija problem, bilo da dolaze od partnera (svaka erekcija mora voditi ka uspešnom seksualnom odnosu, svaki seksualni odnos mora se završiti orgaznom i sl.) dovode do ozbiljnih problema. Bez obzira koliko dobrih osećanja dolazi kada se ova očekivanja dostignu, pitanje je koje su posledice kada se ne dostignu. Tada se urušava seksualno samopouzdanje, slika o sebi, što sve utiče i na partnerski odnos. Suština održavanja ovih uverenja jeste samozaštita i izbegavanje ranjivosti. Što se osoba duže krije iza ovih uverenja, to je veći strah od razotkrivanja i upuštanja u komunikaciju. Ovi bedemi počinju da se osećaju između dvoje ljudi i dovode do toga da se normalni padovi uzbuđenja tokom odnosa posmatraju kao strašni signali vođeni idejom „Činim nešto loše, pogrešiću“, što za posledicu ima gubitak erekcije kod muškarca. Neophodni začini zdravog seksualnog odnosa su: ranjivost, otvorenost, prihvatanje i sebe i partnera, ispoljavanje sopstvene jedinstvenosti, a ne očekivanja. Iznad svega, svaki partner je odgovoran za svoje sopstveno zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u seksualnom odnosu. Problem se obično manifestuje kada jedan od partnera iskazuje preteranu brigu za iskustvo partnera tokom seksa, dok potiskuje brižnost ka sebi. Ovo se može prikazati rečenicom: „Brinem da on/ona dosegne vrhunac, da je zadovoljan/a“. Ovakva misao vodi ka akcijama koje obično nisu ono što drugi partner traži eksplicitno, već što parner vođen ovakvom idejom predpostavlja. Vođeni ciljevima o zadovoljenju druge osobe, ukoliko ih ne dosegnu, sebi pripisuju etiketu loših ljubavnika. Posledično se podiže anksioznost, otvara začarani krug pitanja „šta ako“, ne boravi se u sadašnjem trenutku i dolazi do problema sa erekcijom ili orgazmom. Duboke povrede u seksualnosti jedne osobe dolaze od etiketa koje partneri mogu uputiti jedno drugome. Na primer, žena kojoj je partner rekao da mu više nije do seksa jer ona retko postiže orgazam, žena kojoj je muškarac rekao da je ona odgovorna za njegov gubitak erekcije, muškarac kom je žena rekla da je on kriv za erektilnu disfunkciju i da ne želi da nastavi odnos sa njim, muškarac kome je žena rekla da nije pravi muškarac jer ne inicira seks dovoljno često. Ovakve povrede ostaju dugo u psihi povređene osobe, blokirajući je da sa drugim partnerima razvije zdravu seksualnu povezanost.

Kada se kaže da je svaki partner odgovoran za sopstveno zadovoljstvo u seksualnom odnosu, to znači da svaka osoba za sebe registruje šta donosi zadovoljstvo, kao i da li iniciraju promenu aktivnosti ukoliko to više ne donosi zadovoljstvo tokom odnosa. Svaki par kreira svoju komunikaciju tokom seksa, verbalnu ili neverbalnu kroz koju ispoljava „puteve zadovoljstva“. Čak ni u ovako intimnom činu, partneri međusobno ne mogu čitati um jedno drugome.

Ljudska seksualnost posmatrana je dugi niz godina na previše pojednostavljen način, kao nešto što prirodno počinje da se budi u periodu puberteta i prirodno nestaje i umire sa starenjem. Međutim, ljudska seksualnost je daleko kompleksnija. Kroz psihoterapiju može se učiti kako da se prevaziđu seksualne disfunkcije, a svest o kompleksnosti seksualnih odnosa značajna je kako bi se umanjio osećaj krivice, odgovornosti za partnera i anksioznost koja pravi začarani krug i trajno narušava kvalitet života i pojedinca i para.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: onlinepsihoterapija@gmail.com