U osnovi mehanizma koji pokreće osećanja straha anksioznosti nalaze se pogrešeni načini razmišljanja kojih često nismo ni svesni jer se, u za nas zastrašujućim situacijama, organizam preplavi nizom neprijatnih emocija i reakcija za koje mislimo da nismo u stanju da kontrolišemo. Ipak, naš pogrešan ili „iskrivljen“ način razmišljanja umnogome doprinosti održavanju ovakvih simtoma. Najčešće se javljaju tri pogrešna načina razmišljanja koja održavaju osećanje anksioznosti i panike.
1. Precenjivanje negativnih ishoda
Ovakav način razmišljanja podrazumeva precenjivanje verovatnoće da će se nešto loše desiti. Većinu vremena vaša zabrinutust sadrži „šta-ako“ rečenice koje upućuju isključivo na negativne ishode. Na primer, „Šta ako se uspaničim i u potpunosti izgubim kontrolu nad sobom?“, „ Šta ako me vide da paničim i pomisle da sam čudan?“, „Šta ako padnem ispit i moram da napustim školovanje?“. Primećujemo da je ovde ishod uvek negativan iako postoji isto tolika mogućnost da bude pozitivan. Razmislite da li bi vam bilo korisnije kada biste predviđali pozitivan ishod ili kada biste se prepustili prirodnom razvoju događaja bez ikakve anticipacije.
2. Katastrofiziranje
Ovaj način razmišljanja se nadovezuje na prethodni; razmišljate da ako bi se dogodio negativan ishod to bi predstavljalo katastrofu koju nećete moći da podnesete, prevaziđete ili preživite. Katastrofizirajuće misli sadrže rečenice kao što su „Ne mogu da se nosim sa tim“, „To će za mene biti nepodnošljivo“, „Ja to nikada neću preživeti“, „Oni mi nikada to ne bi oprostili“. Iskustva sa panikom,strahom ili fobijom jesu neprijatna ali nisu nepodnošljiva, i nemoguća za preživljavanje takvim ih činite vi vašim katastrofiziranjem.
3. Potcenjivanje sopstvenih kapaciteta da se suočite sa vašim strahom
Ovakvo razmišljanje je obično povezano sa katastrofiziranjem. Govorite sebi da niste sposobni da se izborite sa problemom da za to nemate dovoljno kapaciteta i da ste pred njime nemoćni. Ovakvim razmišljanjem u startu onemogućavate bilo kakav korak ka mogućem rešavanju problema i prepuštate mu se bez borbe.
Prikazaćemo sada jedan primer konkretnog delovanja gore spomnutih načina razmišljanja u konkretnoj situaciji doživljaja straha. Pritom, svakom takvom načinu razmišljanja „daćemo“ racionalnu alternativu koja će vam više koristiti u zastrašujućim situacijama.
Primer: Strah od javnog nastupa
1. Precenjivanje negativnih ishoda: „ Šta ako se uspaničim dok budem govorio/-la?“, „Sigurno će ostali pomisliti da sa mnom nešto nije u redu.“
Zapitajte se: „Koliko je realistično da ćete se uspaničiti tokom vašeg govora? Kakve su šanse da će,ukoliko se uspaničite, ostali ljudi imati pojma o tome o čemu trenutno razmišljate i da će vas osuđivati?“ Moguće je da ćete se uspaničiti dok budete izlagali pred publikom. Ako se to desi, možete jednostavno skratiti ono što ste hteli da kažete i smanjite mogućnost da se zapletete. Verovatno to niko neće ni primetiti. Takođe, iako ljudi primete da paničite-da vam se lice zacrvenelo ili vam glas podrhtava-oni neće pomiliti da nešto s vama nije u redu, niti vas optužiti zbog toga već će imati više strpljenja i razumevanja s obzirom da je to reakcija koju je većina ljudi doživela u svom životu.
2.Katastrofiziranje: „Ako počnem da paničim dok budem govorio/-la i ljude pomisle da nešto sa mnom nije u redu, to će biti užasno. Ja to neću moći da preživim.“
Zapitajte se: „Predpostavimo da se zaista uspaničim i ljudi pomisle da sam čudan zbog toga. Koliko bi to bilo užasno?“ Ako i neko pomisli sve ovo to nije kraj sveta, nećete propasti zbog toga. Možda nemaju iskustva sa napadima panike pa i ne mogu da razumeju kako to izgleda. Ako drugi ljudi ne mogu da razumeju vašu reakciju to ne znači da manje vredite. Verujte u sebe i prihvatite sebe bez obzira na reakcije drugih, možda neki od njih nisu prolazili kroz slično iskustvu pa ne mogu da stvore osećaj empatije.
3. Potcenjivanje sopstvenih kapaciteta da se suočite sa vašim strahom: „Neću moći da se izborim sa time da ljude pomisle da sam čudan.“
Zapitajte se „Da li je realistično da pretpostavite da nećete moći nešto da prevaziđete?“ Nadovezaćemo se na prethodno obrazloženje i dodati da iako neki ljudi ne mogu da razumeju šta vam se dešava uvek im možete objasniti da se ponekad uspaničite u određenim socijalnim situacijama. Iskreno izražavanje onoga kako se trenutno osećate odnosno deljenje osećanja sa drugima može zaustaviti neprijatna osećanja koja uporno pokušavate da sakrijete. Dakle, nekada je jednostavno otkrivanje vaših strahova dobar način da isti nestanu.
Mr Sanja Marjanović
dipl. psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
5 thoughts on “Načini razmišljanja koji utiču na održavanje anksioznosti i panike”
Ja sam osoba sklona pitanjima sta ako, da li cu moci, sta ce drugi misliti, itd. Mozda je to rezultat dvogodisnje anksioznosti i napada panike. Vasim tekstovima sam uspela da shvatim u cemu je problem i kako da ga prevazidjem. Imam jedno pitanje za vas, studiram medicinu i skoro mi se desilo da sam prisustvovala operaciji i umalo pala u nesvest. Nisam se plasila pre toga, niti za vreme operacije. Jedva sam cekala da iskusim lepotu hirurgije. Kada mi se desilo da cu se umalo onesvestiti, otisla sam iz sale. Profesor mi je objasnio da je to verovatno zbog gladi i da mi je pao secer u krvi ( inace nisam doruckovala taj dan, niti vecerala predhodni). Sada sam u konstantnom strahu da ce mi se to ponovo desiti, da necu moci uspesno da radim svoj posao. Ja nemam specificnu fobiju, niti sam ikada imala. Iako sam se skoro pa oslobodila napada panike, od tog dana kao da se anksioznost ponovo vratila u nekoj meri. Strah me da se ponovo ne onesvestim tokom prisustva na operaciji, i da ce mi se svi smejati. Moje pitanje je kako da se otarasim tog straha da ce mi se nesto lose desiti na praksi i sta da uradim povodom toga? Hvala unapred.
Postovani,
Da li zbog uticaja anksioznosti mozemo neke osobe poceti drugacije dozivljavati. Nekad kao da se zapitamo sta ja eadim s ovom osobom. Ja se tako nekad zagledam u svog muza i pomislim da ga mozda ne znam pa me ta miao prepadne. Znaci taj se osjecaj javi kao misao koja me prepadnd i ucini anksioznijom i nervoznijom. Moze li se ovaj problem rijesiti sa psihoterapijom… nekad pomislim da cu zbog tih misli poluditi ili zaboraviti ko su moji voljeni… da cu izgubiti pamcenje i td.. jako bih voljela da se rijesim ovakvih razmisljanja uz vase savjete..
Postovana Zerina, cesto se desava da usled preokupiranosti anksioznocu osobe izjavljuju da nemaju vise osecanja, da su prazni, istoroseni, ne vide realnost na isti nacin. Kao sto sam napomenula s jedne strane to je usled preokupiranosti sopstvenim stanjem, anksioznim mislim i „bolescu“ s druge strane postoje i fizioloski razlozi za to jer neprestalna anksioznost zaista iscrpljuje organizam te se osoba moze osetiti parznom i bez emocija. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da se adekvatno izborite sa ovim problemom. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master
Postovanje
Moja fijagnoza je ankciozni poremecaj i napafi panike .Terapija je seroxat pola tablete i misar 0.25 obje ujutro.
Trenutno mi je pojacana doza oba lijeka posto sam u toj fazi znaci rano ustajanje sa pratecim mislima hoceli proci i kad onda sam bezvoljna tuzna i nista me nemoze obradovati .Sve je to u prvom djelu dana fo neki 13 sati onda sam ja puno bolja i cesto se pitam ma sta mi bi kao da sam to sve usnila tu agoniju sa mislima dali je moguce da mi lijekovi tek tad pocnu djelovati Hvaal
Poštovana,
O svim eventualnim nuspojavama lekova koji su Vam prepisani posavetujte se sa lekarom koji Vam prepisuje terapiju. Trebalo bi da medikamentozna terapija bude praćena i psihoterapijom jer je važno raditi na modifikovanju Vaših disfunkcionalnih uverenja, koja utiču na raspoloženje i ponašanje. Ukoliko ste zainteresovani, možete nam se javiti da zakažemo Vaš termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!