Svi ljudi se tokom svog života suočavaju sa različitim strahovima. Strah je emocija koja se aktivira onda kada nekoga ili nešto procenimo kao ugrožavajuće za nas. Mnogi od strahova nisu opravdani i u funkciji zaštite od neposredne, realne opasnosti već se temelje na subjektivnom opažanju nekog stimulusa kao opasnog, a bez dokaza da nas on u datom trenutku zaista ugrožava. Ovakve strahove nazivamo iracionalnim. Kada je neki iracionalni strah (od nekog mesta, objekta, životinje ili situacije) veoma intenzivan, preplavljujući i ometajući za osobu, govorimo o specifičnim fobijama. Budući da su praćene jakom anksioznošću, panikom i/ili užasavanjem, fobije se svrstavaju u anksiozne poremećaje. Neke od fobija koje se najčešće sreću su arahnofobija – strah od paukova, ofidiofobija – strah od zmija, mizofobija – strah od bakterija, infekcija i prljavštine, agorafobija – strah od otvorenog prostora i/ili gužve gde bi bekstvo ili pružanje pomoći, ukoliko se nešto desi, bilo otežano, brontofobija – strah od grmlkjavine, akrofobija – strah od visine, tripanofobija – strah od igle i krvi, atelofobija – strah od nesavršenstva.
Jedna od fobija koju, takođe, često srećemo u praksi jeste filofobija – strah od ljubavi i/ili zaljubljenosti. U daljem tekstu saznajte više o ovoj vrsti iracionalnog straha.

Šta je filofobija?

Filofobija se odnosi na strah od romantičnih osećanja – ljubavi i zaljubljenosti, a posledično i od stupanja u partnerske odnose sa višim stepenom intimnosti i bliskosti. Određeni strahovi i preispitivanja, praćeni neometajućom anksioznošću, očekivani su i mogu se smatrati prirodnom pojavom prilikom upuštanja u vezu. Međutim, za one sa filofobijom, strahovi su toliko intenzivni da ometaju svakodnevno funkcionisanje i vode osobu u brojna izbegavajuća ponašanja i nesigurnosti, usled čega se javlja teškoća u uspostavljanju zdravog, ispunjujućeg partnerskog odnosa kroz koji bi se zadovoljile osnovne ljudske psihološke potrebe za povezanošću, pripadanjem, podrškom, emotivnom razmenom.

Okruženju ova vrsta fobije može delovati kao izgovor kojim se osoba ,,čuva’’ od stupanja u ozbiljne veze. Međutim, za osobu koja se zaista suočava sa filofobijom ovo je problem koji joj značajno ometa kvalitet života. Može se manifestovati kao strah osobe da voli i/ili bude voljena, da verbalizuje i pokazuje osećanja, da se grli/ljubi sa partnerom, da razmenjuje bilo kakvu nežnost. Povišena anksioznost i/ili panika mogu se aktivirati i na sam pomen ili pomisao o razvijanju bliskosti sa emotivnim partnerom. U ekstremnijoj formi, može podrazumevati strah od bliskosti u bilo kom kontekstu (sa članovima porodice, prijateljima, kolegama) kada se osoba udaljava od svih, a život postaje prilično površan i prazan.

Kako se ispoljava filofobija?

Kada je usled razmišljanja ili pominjanja partnerstva i romantičnih osećanja preplave anksioznost i/ili panika, osoba sa filofobijom će na telesnom nivou imati neke od sledećih simptoma: ubrzan rad srca, pojačano znojenje, stezanje u grudima, kratak dah, vrtoglavicu, mučninu, stomačne probleme i sl. Na psihološkom i ponašajnom planu, javiće se potreba za izbegavanjem moguće ,,opasnosti’’, kao i za begom iz iz ,,opasne’’ situacije ukoliko se u njoj već nalazi. To znači da će osoba sa filofobijom izbegavati da se upušta u ljubavne veze (to jest, dominantno će se upuštati u površne, kratkotrajne odnose bazirane na zadovoljenju sopstvene seksualne potrebe), a i ako do toga dođe, gledaće da iz iste pobegne kada kod sebe i/ili druge strane primeti zaljubljenost, ljubav, razvijanje bliskosti i vezanosti.

U zavisnosti od strukture ličnosti i istorije nastanka filofobije, postoji nekoliko mogućnosti zašto do toga dolazi:

– Strah od osećaja zaljubljenosti: zaljubljenost ne doživljavaju svi kao prijatno osećanje. Za osobe sa, recimo, paničnim poremećajem (kod kojih je veoma izražen strah od telesnih senzacija koje ga prate) ono što nazivamo ,,leptirićima u stomaku’’ može biti veoma neprijatan osećaj, a (potencijalnog) partnera onda mogu doživljavati kao okidač za taj osećaj. Takođe, osobe sa opsesivnim mislima vezanim za partnerski odnos mogu izbegavati upuštanje u isti izbegavajući, zapravo, neprijatnost koju sa sobom nose te misli. Za osobe sa socijalnom fobijom, prva faza upoznavanja i razvijanja bliskosti sa drugom osobom može, takođe, biti neprijatnost koju žele da izbegnu.
– Strah od vezivanja: neke osobe emotivnu vezu ne vide kao zadovoljstvo već kao nešto što ih sputava i ograničava, a, s druge strane, sa sobom nosi i osećaj velike odgovornosti. Stoga, gledaju kako da se ,,spasu’’ i da ne budu ,,zarobljeni’’.
– Strah od gubitka/smrti voljene osobe: kod nekih osoba sa filofobijom, srž je strah od gubitka. Od gubitka voljene osobe se štite tako što izbegavaju i da imaju voljenu osobu, čime značajno umanjuju kvalitet svog života.
– Strah od napuštanja, povređenosti, nevoljenosti: sopstvena nesigurnost, kao i uverenje osobe da nije vredna ljubavi /ili viđenje sebe kao ličnosti koja nema kapacitete da se nosi sa potencijalnim neprijatnim emocijama, može dovesti do razvoja filofobije. Kod osoba sa filofobijom može postojati i problem sa poverenjem u partnera jer osoba veruje da se na taj način štiti od toga da bude izdata, izigrana, kao i da se prekomerno veže za partnera, verujući da joj možda radi nešto iza leđa, iako nema dokaza za to.To se ispoljava kroz prekomernu ljubomoru, kontrolu i posesivnost.

Šta može biti uzrok nastanka filofobije?

Odrastanje u disfunkionalnom porodičnom sistemu. Ukoliko kroz različite razvojne faze nisu bile zadovoljene osnovne psihičke potrebe deteta (za vezivanjem, sigurnošću, priznanjem, prihvatanjem…) osoba može razviti disfunkcionalne stilove vezivanja (attachment-a) i zadovoljenja svojih potreba. Isto važi i u slučaju napuštanja od strane roditelja. Razvijaju se i mnogobrojna negativna uverenja kroz koja osoba funkcioniše i posmatra sebe i svet oko sebe (,,Nisam dovoljno dobar/dobra’’; ,,Nisam bitan/bitna’’, ,,Nevoljen/-a sam’’…), samim tim formirajući i sopstvene obrasce ponašanja u partnerskim odnosima. Takođe, te obrasce može učiti i po modelu svojih roditelja. Ukoliko je partnerstvo nešto što osoba (na osnovu svog iskustva iz primarne porodice) vidi kao izvor patnje, u povećanom je riziku da razvije filofobiju.

Prethodna loša iskustva u partnerskim odnosima. Napuštanje, odbijanje, prevara, različiti oblici nasilja i zlostavljanja mogu biti uzrok nastanka filofobije kod osoba koje su doživele neko od ovih stresnih, traumatičnih iskustava. Filofobija se razvija kao mehanizam odbrane od potencijalnih ponovnih neprijatnih doživljaja. Generalizujući prethodno loše iskustvo, osoba počinje da stavlja znak jednakosti između emotivne veze i stresa/traume.

Gubitak voljene osobe na ranom uzrastu. Neadekvatno procesuirana smrt roditelja ili druge važne osobe, najčešće u detinjstvu ili adolescenciji, na osobu može ostaviti značajan trag i dovesti do formiranja uverenja da će je oni koje voli i za koje je vezana sigurno napustiti. Stoga počinje da se vodi i štiti disfunkcionalnim uverenjem: ,,Ako nikoga ne volim, nikoga ne mogu ni izgubiti’’.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?

Kada prepoznate da određene neprijatne emocije i iracionalni strahovi ometaju Vaše svakodnevno funkcionisanje i upravljaju njim, vreme je da potražite stručnu pomoć i počnete da radite na unapređenju kvaliteta svog života. Takođe, ukoliko se prepoznajete u nekim od navedenih potencijalnih uzroka koji povećavaju rizik za razvoj filofobije, iako je niste razvili sa stručnim licem možete raditi na funkcionalnom nošenju i prevladavanju uticaja prethodnih loših iskustava na Vašu sadašnjost.

Netretirana filofobija se može komplikovati u pravcu veoma ometajućih oblika anksioznih poremećaja, depresije, razvijanja bolesti zavisnosti. Kod muškaraca, ona može biti i uzrok javljanja psihogene erektilne disfunkcije.

Kognitivno-bihejvioralna terapija i filofobija

U tretmanu anksioznih poremećaja, u koje spadaju i fobije, kao efikasna se pokazuje kognitivno-bihejvioralna terapija. Uz pomoć terapeuta, osoba uči da prepozna svoje obrasce mišljenja koji su disfunkcionalni, kao i da razume vezu između njih i svojih postupaka. Ti obrasci se menjaju tako što osoba testira njihovu relevantnost, a kada osvesti da oni nisu bazirani na realnim činjenicama javlja se prostor za formiranje novih, funkcionalnijih oblika mišljenja i ponašanja. Ujedno, potrebno je i izlaganje situacijama u kojima će se osoba truditi da primenjuje nove obrasce, i uvidi kako se oni odražavaju na njena osećanja, uverenja, i celokupno funkcionisanje.

Mr Andjela Zlatković

specijalni pedagog i KBT savetnik

Vaš psiholog tim

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417