U ovom tekstu iznećemo neke praktične savete za ublažavanje i prevazilaženje blažih oblika depresivnosti u svakodnevnom životu. Za one koji pate od težih oblika depresije savetujmo da se obrate za stručnu pomoć (psihijatrima i psiholozima) jer takva vrsta problema zahteva dugotrajan i sistematski pristup uz nadzor stručnjaka. Pod blažim oblicima depresivnosti podrazumevamo prisustvo: osećanja apatije, odsustva zadovoljstva, pasivan način života, osećanje dosade, praznine, usamljenosti, suženosti interesovanja, prekomerno provođenje vremena u kući, na Internetu i generalno stereotipan (šablonski) način života.
Kako izaći iz blaže depresije?
Nudimo nekoliko praktičnih saveta kako da na aktivan način pomognete sami sebi i povećate stepen svakodnevnog zadovoljstva:
Promena životne filzofije – mnogi ljudi koji su skloni depresivnom raspoloženju potajno gaje veoma disfunkcionalne, samoporažavajuće životne filozofije koja se mogu ogledati u nekoliko implicitnih ili eksplicitnih stavova o životu, sebi i drugima: Ne bih smeo da se osećam depresivno i loše, čak i kada stvari ne idu onako kako sam planirao, U životu su mi neophodni drugi ljudi, njihova pomoć, pažnja i ljubav da bih se osećao/la srećno, zadovoljno i ispunjeno, Sve što zamislim i želim da ostvarim u životu moram ostvariti bez većeg napora, lako i sa garantovanim uspehom, Ako se ponašam loše to znači da sam loša (manje vredna ili bezvredna) osoba, Ako sam patio/la u prošlosti ceo moj budući život ću provesti u patnji i bolu, itd. Ovakvi i drugi slični stavovi karakteristični su za osobe koje su sklone depresivnosti. Ono što je karakteristično za osobe koje su sklone depresiji jeste sklonost ka preteranom generalizovanju, samoobezvređivanju i verovanju da će njihove patnje biti večite. Otkrijte koja je to životna filozofija u osnovi vaše depresivnosti, preispitajte da li takva filozofija ima uporište u realnosti, da li su vaši stavovi prema sebi, drugima i svetu logični i da li imate koristi od takvog načina razmišljanja. Kada otkrijete svoje samoporažavajuće filozofije, osmislite i zamenite ih novim samopomažućim filozofijama i stavovima.
Fizička aktivnost – osobe koje su depresivne obično veoma malo upražnjavaju bilo koju vrstu fizičke aktivnosti, što predstavlja jedan od načina na koji se depresivno raspoloženje održava i potpomaže. Fizička neaktivnost je u isto vreme i posledica i uzrok depresivnog raspoloženja. Kako da se osećate dobro ako ceo dan provodite u kući bez ikakvog fizičkog angažmana. Jedini način da izađete iz tog začaranog kruga jeste da bukvalno naterate sebe da se pokrenete i izađete iz kuće, makar to i bilo protiv vašeg trenutnog raspoloženja. Naparvite plan, počnite od lakših aktivnosti, šetnje po kraju na primer. Naterajte sebe da svaki dan imate bar po pola sata neke fizičke aktivnosti, u početku će vam biti teško ali kasnije će te se bolje osećati, budite strpljivi.
Posao – rad nije samo izvor novca nego i poligon za samodokazivanje, samoostvarenje, jačanje samopouzdanja, ostvarivanje socijalnih kontakata, način da kontruktivno provedete vreme tokom dana, odnosno pronađete neki sadržaj koji će okupirati vašu pažnju, misli i aktivnost. Ljudi koji ne rade imaju previše slobodnog vremena koje može biti prilika za negativna razmišljanja o sebi, drugima, i životu kao načinu da se prevaziđe dosada i nedostatak sadržaja. Dakle, ako nemate posao, pronađite neki posao i probajte da se unesete u to što radite. Ako ne možete da odmah pronađete posao svojih snova, ne očajavajte, pronađite neki iole prihvatljiv posao i popunite svoje vreme.
Socijani kontakti i druženje – ako ste izgubili prijatelje ili iz bilo kog razloga niste više u kontaktu sa njima, pronađite nove. Prijatelji dolaze i odlaze, iskoristite svaku priliku da upoznate neke nove ljude. Nikada ne znate kada će te upoznati neku interesantnu osobu. Budite uvek otvoreni za nove kontakte.
Organizacija vremena i obaveza – da ne biste bili rob dosade i osećanja praznine, isplanirajte svoje aktivnosti na dnevnom nivou. Osmislite šta će te raditi sutra kada se probudite, pa sve dok ne odete na spavanje. Neka se vaš dan sastoji od obaveza ali obavezno pronađite i neko vreme za uživanje u malim stvarima. Ako želite da se odmarate neka to bude aktivan odmor, pasivno sedenje ili ležanje kod kuće odlična je prilika da se vratite i udubite u svoje depresivne misli. Organizujte vaše vreme tako da znate zašto će te sutra ustati iz kreveta.
Planiranje budućnosti i dugoročnih ciljeva – da bi vaš život imao smisao, poželjno je da napravite i neki dugoročni plan, na primer šta će te sve uraditi do kraja godine, kako možete da unapredite svoje školovanje, posao itd. Formulišite svoje ciljeve i razmišljajte o strategijama za njihovo ostvarivanje. Ko nema ciljeve, nema čemu ni da se nada.
Rešavanje problema – budite hrabri i priznajte sebi da imate određene probleme. Suočite se sa problemima umesto da očajavate, odlažete i izbegavate njihovo rešavanje. Svaki problem ima neko rešenje, do duše retko kad idealno, ali svako rešenje je bolje nego odlaganje i poricanje. Možete se osećati nezadovljno i frustrirano kada stvari ne idu onako kako ste vi zamisli ali to ne znači da morate biti nužno depresivni.
Izražavanje osećanja – izražavajate svoja osećanja uvek kada imate priliku i kada spoljni uslovi to dozvoljavaju. Trpljenje i potiskivanje osećanja produbljuje depresiju, stvara psihofizičku napetost i predstavlja osnovu za javljanje anksioznosti. Ako ste tužni plačite, ako ste ljuti izrazite svoju ljutnju i nezadovoljstvo, ali uvek imajte u vidu da svojim ponašanjem ne povređujete ljude iz vaše okoline, kako se vi ne biste posle loše osećali. Ako imate neku blisku osobu podelite vaša osećanja sa tom osobom, ali nemojte preterivati u tome jer i drugi ljudi imaju probleme tako da su njihovi kapaciteti za empatisanje sa vama ograničeni.
Hobi i nova intereseovanja – poželjno je da pronađete neke nove aktivnosti i interesovanja koje će te upražnjavati čisto zadovoljstva radi, a ne radi sticanja neke spoljašnje nagrade. Ovakva vrsta zadovoljstva učiniće da se osećate ispunjeno i istinski zadovoljno, makar to trajalo i nekoliko sati.
Sitna svakodnevna zadovoljstva – ne treba zanemarivati svakodnevna sitna zadovoljstva. Nekada samo setnja parkom, odlazak u bioskop, odlazak na kafu ili sladoled i sl. može značajno promeniti vaše tmurno raspoloženje. Nađite vremena da sebe častite nekim sitnim zadovoljstvom.
Iz gore navedenih saveta možete zaključiti da se depresivnost prevazilazi jedino aktivnošću i konkretnim radnjama koje će te preduzeti kako bi se osećali bolje. Sedenje kod kuće, krivljenje sebe, plakanje nad sopstvenom sudbinom i nemilom prošlošću, svakodnevno analiziranje sopstvenih grešaka, pasivnost i čekanje da drugi nešto urade za vas, svakako nije rešenje za prevazilaženje depresivnosti. Kada ljudi upadnu u depresivno raspoloženje, može doći do toga da se povuku u kuću i drastično smanje svoje aktivnosti. Smanjenje aktivnosti posledicno pojačava depresivno raspoloženje što vodi u još vecu pasivnost. Kako se izbaviti iz tog začaranog kruga? Nije lako, ali je moguće. Pročitajte gore navedene savete, napravite planove i naterajte sebe da ih realizujete. Budite dosledni i strpljivi, izdržite neko vreme i istrajte u vašim naporima. Rezultati će sigurno biti povoljni.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
www.vaspsiholog.com
73 thoughts on “Saveti za prevazilaženje depresivnosti”
Ovako…Preselila sam se u novi grad,upisala fakultet,izgubila godinu na fakultetu i od tada mi je sve krenulo naopako.Ustajem svako jutro sa zeljom da se dan sto pre zavrsi,ne vidim nista lepo u ovom zivotu,imam osecaj da se samo meni desavaju samo lose stvari,ne pamtim kad sam se poslednji put obradovala.Kako da to promenim?Kako da razmisljam pozitivno i kako das pokrenem sebe?
Postovana, postavili ste dosta pitanja i nemoguce je odgovoriti jednim savetom koji bi Vam pomogao. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa. Srdacan pozdrav.
Kako pomoci osobi koja se bori sa depresijom? Za tu sam osobu emotivno
vezana, a ne znam kako da joj pomognem. Znam da je svaki savet suvisan,
jer mozda joj na neki nacin vise odmazem nego sto joj pomazem, ali me
zanima kako da se nosim sa tim, kako da joj pomognem da se izbori sa
tim, i da ne pokusava da me udalji iz svog zivota svaki put kada zapadne
u dublju krizu. Uvek pokusava da pronadje izlaz iz te situacije, i taj
izlaz uvek bude – prekidanje svakog kontakta sa mnom.
Nadam se da mozete da mi pomognete nekim savetom.
Postovana, kada osoba ima probelm ona mora sama odluciti da se obrati strucnom licu kako bi isti resila. Naravno, najblizi joj mogu ukazati na to da bi bilo dobro da potrazi pomoc i istaci sve pozitivne aspekte toga (npr. uz strucnu pomoc je mnogo lakse boriti se nego sam, naucice kako pravilno sa time da se bori da bi prevazisao trenutno stanje i bio pripremljen na nove „talase“ krize i sl.). Sa druge strane, ako osoba i posle toga ne zeli da se obrati za pomoc onda je tesko bilo sta uciniti. Pozdrav.
Imam 20 god.Imam problema sa samopouzdanjem.Jako sam nesigurna u sebe.Kada sam u nekom vecem drustvu,stidljiva sam,i kada treba nesto da kazem,prosto se uplasim,sta ako nesto kazem sto ne bi trebalo,pa zato cutim.I to me strasno nervira.Volela bih da se opustim,ali ne znam kako?Kao mladja,bila sam velika pricalica.Nisam se nikog stidela.Ne znam zasto sam se toliko povukla?!
Postovana, u sklopu psiholoskog tretmana moguce je raditi na prevazilazenju problema sa stidom i niskim samovrednovanjem. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje (nasi kontakti su na pocetnoj stranici sajta sa desne strane). Srdacan pozdrav.
pozz… ovako.. ostala sam bez prijateljica,sve su nasle svoj novi zivotni put. Pokusala sam izaci iz depresije radom,vjezbom,ali ne ide.. Svaki dan sam u kuci,ne izlazim,ne zato jer ne zelim,razlog je jer nemam s kim,i to me cini nervoznom i depresivnom. Nemam prijatelje,nemam momka,nemam zivot…i nemogu ga nastavit normalo zivjet kad nemam nikog pored sebe. Pokusala sam naci i nove prijateljice,i nasla sam,bilo je lijepo,dok nisu nasle momke. I one su se udaljile,nemaju vremena kazu,imaju momka.. ajde sad vi meni molim vas recite,sta da ja radim?
Zdravo Sandra,i ja imam isti problem kao ti, meni je neophodno da imam prijatelja…da bi krenula napred,osecam da mi je jako monoton ovaj zivot zbog svega sto sam dozivela u proslosti…i kao da nikome nije stalo do mene, ali kao sto je i rekao „NAS PSIHOLOG“ moramo da uradimo nesto za sebe…evo kako ja gledam na zivot…samim tim sto nam je dat ovaj zivot stvoreni smo da ga ostvarimo i da radimo na tome da ostvarimo svoje ciljeve,snove,da stvorimo porodicu…itd.Ja sa 25 god,nemam nikakvu predstavu kakva ce biti moja buducnost,ona kao da za mene ne postoji…a verovala ili ne imam mnogo razloga zasto da uspem imam dete od 3,5 god on je kod oca u drugom gradu za godinu dana videla sam ga samo jednom,ja sam nezaposlena i nemam sta da mu pruzim…ne radim vise od 4 god.I ne mogu da zamislim da ponovo krenem da radim.Nekako sam bezvoljna,iako znam da nisam nesposobna,ali se plasim ovog osecaja.
Ja sam imao sličan slučaj posle studija. Ostao bez oca, posao nisam imao a bio sam strava student, bez društva sem koristoljubivih nazovi prijatelja, bez devojke, majka i ja sami. Bio sam na ivici ambisa a onda ne znam ni sam kako neki novi ljudi su potpuno slučajno ušli u moj život, onda sam upoznao i moju sadašnju devojku. Slobodno mi pošalji email na boxikg@gmail.com pa možemo da komuniciramo i da ti dam neke savete. Naravno i ja imam neke probleme koje sam i naveo na ovom sajtu. Ako želiš čujemo se, nije nikakva navlakuša. Takav sam, volim da pomognem. Pozdrav Sandra!
ZDRAVO, IMAM 15 GODINA I UVEK SE OSEĆAM ČUDNO I GLUPO, MUKA MI JE OD SAME SEBE. POPUSTILA SAM U ŠKOLI, NE DA MI SE UČITI, IAKO ZNAM DA MORAM, NEMAM SNAGE ZAPOČETI BILO ŠTA. STVARI KOJE SU MI PRIJE BILE ZANIMLJIVE I U KOJIMA SAM UŽIVALA, SADA SU MI DOSADNE. IMAM OSEĆAJ DA SAM GLUPA I POČELA SAM SE MRZITI, UOPŠTE NE ZNAM KOJA JE MOJA FUNKCIJA, SMATRAM SE BESKORISNOM. MISLIM DA MI JE POTREBNA STRUČNA POMOĆ, ALI NE ZNAM KAKO DA RODITELJIMA SAMO KAŽEM DA ME ODVEDU KOD PSIHOLOGA, JER NI ONI NE ZNAJU KAKO SE OSEĆAM, NE SHVATAJU MOJE POTREBE. NADAM SE DA ĆETE MI POMOCI U PREVAZILAŽENJU GORE NAVEDENIH PROBLEMA.
Postovana, na zalost ne mozemo Vam pomoci jednim savetom. Potrebno je obaviti duzi razgovor kako bismo mogli da definisemo problem i kako bismo pristupili njegovom resavanju. Prema tome, bilo bi dobro da se obratite stucnoj osobi odnosno psihologu kako biste dobili adekavtnu pomoc. Mozda Vam to tako ne izgleda sada, ali bolje je potraziti strucnu pomoc kada osetite da Vam je potrebna nego cekati da problem poraste. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Zdravo, imam 14 godina. Na internetu sam prije mesec dana radila AQ test koji je pokazao da imam aspergerov sindrom, a pre toga sam puno citala o tome i imam dosta simptoma tog sindroma. Problem je u tome sto zelim saznati da li ja zaista imam taj sindrom.Pa mozete li mi dati savet u vezi toga kako da indirektno kazem to svojim roditeljima i kako da im kazem da me odvedu kod psihologa koji bi uspostavio tacnu dijagnozu. Hvala!!!
Postovana, cesto se desava da osobe samodijagnostikovanjem putem internet testova ili ukucavanjem pojedinih simptoma u polje web pretrazivaca pogrese u proceni svog problema. Psiholosku dijagnostiku rade osobe obucene za to, kao sto su klinicki psiholozi, te je vazno obratiti se na pravu adresu. Sto se tice roditelja, vazno je da ako osecate da imate neku vrstu psiholoskog problema to podelite sa svojim najblizima. Odlazak kod psihologa moze biti i preventivan i ne mora nuzno znaciti da cete odmah dobiti neku dijagnozu. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic
Poz,imam 14 godina i poprilicno sam se promijenila od svoje 12. Prije sam bila pricljiva,najbolji ucenik u razredu,vesela,znala sam sve svoje obaveze ispunjavati u vrijeme,uklopiti se u svako drustvo,sve sam stizala.I kada sam bila mala bila sam veoma hiperaktivno dijete. Kao sto sam rekla,od svoje 12. sam se promijenila. Postala sam mirna,zamisljena,cesto odsutna i neorganizovana.Hocu da vratim staru sebe,ali uporno me koce neki ljudi iz okruzenja,na primjer moj razred koji je navikao na to da sam ja mirna i zamisljena,a u sustini nisam,Ne mogu da se oslobodim tog grca,bojim se da necu vratiti svoj stari temperament i ponasanje,molila bih vas za neki savjet
🙂
Postovana, osobe mogu da dozive promene u toku perioda puberteta i adolescencije pa tako da postanu malo drugacije od onoga sto su bile. Ipak, nemojte ocajavati. Bitno je da prihvatite sebe i da reagujete onako kako vi osecate u tom trenutku bez obzira na misljenje drugih. Srdacan pozdrav.
imam trideset god.pre dve godine ostala sam i bez majke i oca u roku od dva meseca,sa bratom rodjenim ne pricam postojao je problem jos dok su roditelji bili zivi a onda nakon njihove smrti postalo je nepodnosljivo psihicki napad sam konstantno imala od brata,e sada se to sve smirilo svako je otisao na svoju stranu,sama sam treba da krenem dalje a ne umem.
Pozdrav, imam 33 godine, živim sa majkom, u stabilnoj sam vezi već 3 godine i nameravamo da se Bože zdravlja uzmemo. Nameravam da tokom maja i juna sredim stan, ali to shvatam kao ogroman teret jer se bavim informacionim tehnologijama (inače sam dipl ing mašinstva sa prosečnom ocenom 9.61) i nisam baš mnogo upućen u poslove renoviranja stana. Problem je u tome što sam perfekcionista (to kažu za sve ili bar većinu mašinaca) i stalno imam strah (to je slučaj i za druge stvari u životu) da će nešto da ispadne loše. Strah se pojačava činjenicom da sve to košta poprilično puno novca ali smatram da se to kad tad treba uraditi i da se to ne radi svaki dan, tako da bih potpisao da dajem određenu svotu bez razmišljanja ako sve ispadne najbolje moguće. S obzirom da malo ko razmišlja kao ja usamljen sam po tom pitanju i čak me smatraju i ludim. Imam ja i druge probleme ali me ovaj toliko muči da je nervoza sve veća kako se druga polovina maja približava (tad bih krenuli radovi u stanu). Jednostavno nikada u životu iz raznoraznih razloga nisam živeo u lepo sređenom stanu tako da mi je najiskrenije, posle zdravlja moje majke, devojke i sebe samog, to trenutno najvažnije – da se sve sredi kako treba.
Cao.Imam 33-god,prije pola god.sam operisala karcinom grlica materice.Prosla sa groz pakao.Tesko podnosim stanje u kojem sam.Ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da se necu ostvariti u ulozi majke.Imam cesta promjena raspolozenja.Iz cista mira placem tesko mogu da se kontrolisem.Kako da prevazidem stanje u kojem sam,
Postovana, tema koju ste izneli je kompleksa i ovde pre svega treba raditi na prihvatanju cinjenice koja postoji i trazenju alternativnih nacina koji ce u nekoj meri biti zamena za ono sto zelite a objektivno ne mozete da ostvarite. Prihvatanje moze trajati dugo i moze Vam biti bolno ali to je jedini nacin da sacuvate sebe i nakon toga odaberete resenje koje je ostvarivo. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Treba mi hitan savet. Student sam i u depresiji sam, cackao sam po internetu i citao sve o tome i imam sve simptome depresije…pokusavao sam na sve nacine da pokusam da prevazidjem to bez odlaska kod psihijatra ali ne ide mi i to traje vec neko vreme (oko 1 i po mesec mozda – svesno u depresiji)..Odlucio sam se da ipak odem ali imam dilemu…s obzirom da studiram (ili bar pokusavam) tesko prihvatam to da cu verovatno biti na lekovima, i plasim se da se to ne odrazi negativno na moje studiranje jer ja iskreno i neznam kako to funcionise :/ ne znam sta da radim jer sto se tice studija ne ide meni bas mnogo lose , ima i gorih ali meni manji neuspesi predstavljaju veliki problem …a uz lekove neznam kako cu funkcionisati :/
zdravo… imam problem. tesko mi je da ga sa bilo kim podelim, jer osecam da me niko nece razumeti… imam 21 god i nazalost vec sam 2 puta abortirala. uradila sam to teskom mukom iako sam tada mislila da je to ispravno i najpametnije. milion zena je to uradilo… ali ja se jako kajem. osecam grizu savesti i ne mogu potpuno da se oporavim od toga . jako cesto padam u depresiju zbog toga… „ja sam monstrum“ “ ubila sam svoje bebe“ „zasluzujem sve najgore“ itd itd mi prolazi kroz glavu stalno…. od prvog puta je proslo malo vise od 2 god a od drugog malo vise od godinu dana… u stanju sam da se posvadjam sa svima, ponasam se jako ruzno prema drugima, cak i prema najblizima, ne zelim nikom da pricam o tome… ali jako mi je tesko i nikako da prodje. . . ne treba mi savet, ne trazim ni pomoc.. samo sam htela da podelim to sa nekim, pa ko god da vidi…
Draga Majo… najpre se opusti metodom ritmickog disanja zu relax muziku, progresivnom misicnom relaksacijom ili bilo kojom metodom koja smiruje misli. Dok se opustas, vise puta ponavljaj u sebi reci: „Dopustam svome umu da se opusti i smiri… u meni su i oko mene mir, jasnoca i harmonija“. Moli se Bogu, to jako pomaze! Moli ga da ti oprosti i da ti pomogne da oprostis sebi za to sto si uradila. Videces, posle izvesnog vremena, tvoje molbe ce biti uslisene, Bog ce ti oprostiti jer se tako gorko kajes i zao ti je zbog ucinjenog. Bog ne zeli da patis… Kad budes uspela da se donekle smiris, potrudi se da oprostis samoj sebi, jer to je u stvari sustina svega… oprostiti sebi i nastaviti dalje, ali ne ponavljati iste greske. Nije za smrtnu osudu to sto si u jednom momentu morala doneti takvu odluku, ali ponavljanjem istog, neke stvari se mogu prilicno iskomplikovati, tako da kao sto ti je verovatno to i poznato, neretko moze doci do zacepljenja jajovoda, odnosno trajnog steriliteta. Zato u buduce, uz malo vise samopostovanja i odgovornosti za sebe i svoj zivot, potrudi se da radis ispravno i bice sve u najboljem redu. Zelim ti puno srece u zivotu. Pozdrav. Ena
Postovana, vec 6 mjeseci imam simptome: Nemogucnost misljenja, cutljvost, kao nesvjesnost sebe i svoje okoline, izgubljenost, neorganizovanost, brz protok vremena nedjelja mi prodje kao klik. Ne mogu se koncetrisati na ono sta mi se prica…. Ne znam sta ljudima da odgovorim. kao da je od mene ostala samo ljustura tj. tijelo koje se krece u vremenu i prostoru. Nemam osjecaj za proslost, sadasnjost, buducnost. Misli ne postoje….. Sta bi po vama to moglo biti? Unaprijed zahvalan Aleksandar.
Vrlo slicne stvari kao i kod mene, kao da sam u drugoj dimenziji i da gledam svet tudjim ocima.Nisam izasao nedeljama, jer sam izgubio osecaj za uzivanje i generalno mnostvo emocija.Pricao sam sa mnogima, mada znam i sam da je sto bolest zvana Depresija.
Mladicu, ali ja nemam dijagnozu depresije vec poremecaja licnosti u koju ni sam ne vjerujem. Od terapije pijem Seroxat, Eglonil, eftil i bromazepam, ali ne osjecam neki boljitak…. Trenutno radim pripravnicki i nekako kao da lutam medju ovim ljudima, kao da nisam svjestan sebe imam prazninu u glavi i sto ti kazes izgubio sam sve emocije a prije svega sebe… Da li se i tebi isto desava?
Vrlo slicno..Ne znam vise ni sam sta reci.Pogotovu sto ja nisam neko ko je povucen i asocijalan, ali ovo stanje me cini takvim.Ne znam koliko tu lekovi mogu pomoci.Mislim da je tu razgovor sa nekim strucnim licem kljuc izlaska iz tog zacaranog kruga.Kad se covek jednostavno ne oseca spontano i ne oseca da je deo sredine.Pogotovu tvoji subjektivni simptomi su vrlo neprijatni, jer imam slicne stvari.Meni su problemi poceli sa pocetkom jeseni, ali usled velikih stresnih okolnosti u to vreme.Tacno sam osetio da tonem i da mi se raspolozenje i koncetracija kvare,cak i misaoni tok, kao da mi se izvlaci energija,malo sam se trgao iz te apatije i depresije fizicki, ali sada imam slicne probleme kao ti.Ne znam zbog cega su tebi ti simpomi poceli,ali veruj mi to ne dolazi tek tako.
U pravu si sto se tice subjektivnih osjecaja i te nepripadnosti sredini, ta iskljucenost iz okoline kao da sam izgubio pamet… Mislio sam uporno da je sizofrenija, ali ljekari to negiraju, ja ne osjecam umor i tugu i klasicne simptome depresije. Jednostavno vrijeme mi prebrzo prolazi, kao da je sve stalo kao da sam samo bice koje se krece, jednostavno nisam ziv. Ni ja nisam po prirodi asocijalan, naprotiv. Nemam volje za nicim, bio sam i suicidalan i to sam jedva prezivio. Tu sam a nisam tu, a nisam nigdje. Ne osjecam ni sram, ni srecu, ni radost ni uzivanje apsolutno nista. Prije 2 godine sam se lijecio od depresije i to je bilo uspjesno… Te 2 godine sam funkcionisao ekstra druzio se izlazio… Sad nista odem na posao vratim se kuci spavanje…. Cak ni prema porodici ne osjecam nista vise ne znam sta da radim. Promijenio sam 3 psihijatra i svi kazu isto, ali moji subjektivni osjecaji mi ne govore isto…. Kad bih makar mogao razmisljati a za sve ostalo ne marim… Samo cutim, kad me nesto pitaju ja odgovorim, sto procentualna pasivnost. Nemam ciljeve, da te ne smaram sve ti je jasno… U mom slucaju ne znam sta je okidac mog stanja….
Stvarno ne znam sta bih ti rekao..Sizofrenicari su ljudi koji ne znaju za sebe, toga se ne boj.Verujem da je to prolazno, samo eto dugo traje i neprijatno je.Na primer ja sam imao probleme sa Anksioznoscu pre 6 godina.Znaci samo fizicki simptomi tipa knedla u grlu,probadanje u grudima, nisam smeo da idem na sport bojao sam se infarkta.Nisam pio nikakve lekove, ali sam isao na nekoliko kontrola i svi nalazi su bili odlicni.To je sve proslo ko rukom odneto i posle je bilo odlicno,ali prosla godina mi je bila uzasna i stresna pa je ovo valjda opet neki vid odgovora na sve to.Da ti iskreno kazem i ja sam sumnjao na sizofreniju i mnogo sam citao o tim stvarima, sve su to slicni simptomi, ali nije to to, veruj mi.Uglavnom ne vredi ziveti u strahu, vreme za zivot prolazi, i niko ga nece vratiti.Mene je vera u Boga spasila onog zla od pre 6 godina kada sam zavrsavao srednju skolu i verujem da ce me i sad spasiti, iako mi mozak daleko sporije radi od normale, tesko mi je cak i tv pratiti.Uglavnom veruj u sebe i radi na sebi.Meni je taj stav poceo da pomaze, doduse sporo ali ima napretka.Sad se vec mogu i nasaliti, dok sam pre mesec dana gledao kao tele kad neko isprica vic, jer sam bio ko zna gde..Moj prijatelj je patio godinu dana od teske depresije dok smo bili na faxu, decko je dosao do faze biljke,nije znao bukvalno gde je, gde se nalazi i koja je godina, ali se uz podrsku i sopstvenom voljom izvukao iz tog zla.Danas je inzenjer i oseca se fenomenalno.Imao je 3 pokusaja suicida, samo cu to reci.
U redu, hvala na savjetima i zelim ti uspjesnu borbu…. I ja vjerujem u Boga i molim mu se ali kao da me je zaboravio… Tesko je ali moramo dalje kako god. Hvala jos jednom i sve najbolje 😉
Ti si pametan covek, vidi se po tvojim tekstovima..Nisam ni psiholog ni psihijatar, ali stvarno ne smemo se prepustati tim bizarnim momentima i stanjima.To nisu ni halucinacije niti bilo sta slicno, vec jednostavno neke emotivne blokade i ne znam kako bih to opisao.Takodje od sveg srca zelim ti sto brzi izlaz iz toga i potpun oporavak i vracanje tvojih osecaja u normalu 🙂
Treba mi pomoć! Mislim da imam siptome depresije! Osećam slabost, brzo se umaram, nemam energije često da bilo šta uradim, spava mi se po ceo dan, apetit mi je poremećen čas imam, čas ne to je već duže vreme tako skoro 5 god. Inače imam manjak samopouzdanja sve što mi loše krene krivim sebe, dosta sam nepoverljiva, nesigurna i sumnjičava u druge ljude. Šta to može da bude i kako da se rešim toga? Značio bi mi puno neki odgovor!
Pre godinu dana smo se preselili u novi grad.Krenula sam u novu skolu,dobila sam novo drustvo.Pre dva meseca sam imala saobracajnu nesrecu i tada je sve krenulo niz brdo.Moja drugarica je bila u komi 15 dana.Posto su mi uvek pomagale,objavila sam status u jednoj Selenatorskoj grupi da mi treba neko da me razveseli zbog nesrece.Prvo su mi svi pisali #StayStrong,a onda kada su poceli da me vredjaju.Poceli su da prave grupne chatove da bi me vredjali i to me je slomilo.Tada su zahladneli i odnosi mijih roditelja.Cesto se svadjaju,a ja sve cesce place.Pre sam plakala ponekad,ali zadnjih dva meseca placem svaki moguci dan.I ciklus mi kasni zbog cega se veoma brinem.Pokusala sam da se ubijem nakon tih vredjanja,ali drugarica me je pronasla.Nasla sam u Wikipedii nesto o depresiji.
Depresija osnovni simptomi:
• depresivno raspoloženje DA
• nedostatak zadovoljstva DA
• gubitak energije i osećanje hroničnog umora DA
Ostali simptomi depresije:
• smanjena koncentracija dA
• smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje DA
• osećanje krivice i osećanje inferiornosti DA
• pesimističke misli o budućnosti DA
• planovi za budućnost su katastrofični DA
• poremećaj spavanja DA
• smanjenje ili gubitak apetita-nekada je apetit naglo pojačan DA
Ovo su glavni razlozi i pise ako ima vise od dva glavna simptoma i tri ili vise ostala znaci da si u velikoj depresiji.
Molim vas,pomozite mi da izadjem iz depresije.Ne mogu vise ovako da nastavim.Hvala unapred 🙂
Postovana Andjela,na zalost ne mozemo ti pomoci jednim savetom ovde. Ako si u mogucnosti mozes nam se obratiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa (nasi kontakti su na pocetnoj strani sajta sa desne strane) ako ne nama, obrati se nekom strucnjaku koga ti izaberes ali ne oklevaj.Sto pre se javis i dobijes adekvatnu pomoc to bolje po tebe. Kada imamo problem bilo kakav a posebno psiholoski moramo to da priznamo, prihvatimo, napravimo plan kako da ga resimo i krenemo u konkretizaciju. Prema tome, potrazi pomoc strucnog lica i resi svoj problem. Srdacano, Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
I mene zanima jedno pitanje koje sam negde procitala. Moze li okp za predje u bipolarni poremecaj ili tourette sindrom.
Ne.
Imam 19 godina, upoznao sam djevojku na faxu, zaljubio sam se i usli smo u vezu. Veza je trajala 24 dana i onda smo prekinuli. Znam da 24 dana nije neki veliki period, al ja je od dana prekida iz dana u dan sve vise volim i tu si nemogu pomoci. Pre neki dan mi je rekla da je nasla novog momka i od tog dana ja za sebe ne znam. Ne mogu jesti, piti, spavati, misliti, depresija me unistava totalno.
Poceo sam se opijati, pusiti jer me to smiruje malo, placem svaki put kad sam sam u kuci. Usao sam u depresiju, haos mi je u glavi. Ocajan sam, pomozite. Hvala.
Vidi momak ocigledno ti je to prva ljubav, kako neko moze uci u tvoj zivot i da ti pomuti um. Zasto ti njoj ne nedostajes pa upravo zbog toga sto nije dozvolila da udjes u njen um. Resenje da ne budes takav kakav jesi jeste da pocnes da probas da nikako ne budes sam da se druzis pa makar to bilo i sa clanovima porodice
Okreni se oko sebe pa kako moze biti jedna osoba u tvom zivotu bitna toliko a imas tek 19 god. Probaj da se okrenes nekom hobiju nekom interesovanju za bilk sta videces kako ces se osecati kada nekom drugoj osobi pruzis ruku. Probaj i uspeces.
Isoroor
Dobar dan postovani ja neznam kako da opisem stanje jer sama neznam zasto se ovako osecam sumnjam na depresiju pa nisam sigurna. Desi mi se da u toku dana razlupa srce, trskoba u grudima razpolozenje mi padne bez ikakvog razloga. Onda nemam volju samo bih sedela kuci. Doktoru su rekli da je prolazno stanje i da nema veze sa depresijom! Ja sama sebi skodim imam oscejaj. Kad me uhvati to stanje kao da sam u napad panike kao da zelim da pobjegnem. Kazem sebi proci ce i nastavim ali nemam razloga za depresiju. Imam divno djete i super muza. Ali nikako da se izborim sa ovim par dana sam super onda mi opet naidje ta depresija i pomisljam da cu sebi nesta uraditi pa mi opet prolupa srce od straha. Pre nekoliko godina su rekli da imam opsesivne misli i mozete mi reci dali ovo stanje ima ikakve veze da tim poremecajem. Trenutno cekam da me prodju ove negativne emocije . Mislite li vi na napad panike ili je ovo pocetak depresije? Ja sam zeljna zivota hocu jos puno toga da dozivim ali trenutno imam samo misli o suizidalnosti i strah me da je ovo depresija ili su opsesivne misli. Kako da se ponasam opet bi isla doktoru ali oni mi kazu da nije i da je to samo zbog straha. Ali kikad nisam bila kod pravog psyhjtatra. Hvala unapred ako imate vremena da mi kazete o cemu se radi. Uvjek sam se plasila nesta da uradim ali kad mi se zadesi ovo stanje stravno pomislim da zivot ovako nema smisla i bolje da me nema i opet se prepadnem jer usebi znam da ne zelim ovo da imam da nastavim normalan zivot ali je tesko jer mislim da sam depresivna
Imam isti problem,ogroman strah od depresije i strah da cu jednom da pokleknem i da nesto uradim..takodje rekli da su opsesivne misli,a da su ti simptomi depresije i logicni ako samo mislimo o svom stanju,i da nemaju veze sa depresijom kao bolesti..sada,mislim da je to i kod vas u pitanju,ne brinite mislim da vi ipak volite zivot.pozdrav
Hvala larkisa volim zivot kad sam dobro kad nedajem mislima na znacaj onda sam super a cim padnem i dobijem depresivno stanje imi mozda sam ja to sebi utupila u glavo kao sto kazes jer mislim trenutno samo na to da sam depresivna trazim
Simptome itd imam misli suicidalne itd uzas nadam se da je ovo prolazno ali evo traje vec vise od dve nedelje vec me glava pocela da boli nikako me ova strah i stanje ne popusta. Zovem psihologe ali nazalost nedaju odma termine. Imam djete i treba da budem jaka ali trenunto zelim samo ovo stanje da prestane da opet imam volju za sve. Pozdrav ipak zelim da cujem opet sta misle psihologi ove strane.
Jer mislis da su opet upotanju samo opsesivni misli i da imam te simptome zato sto samo mislim o tome. Nije mi prvi put pre sam imala strah od shizofrenija i skupljala simptome. Ali ja osecam da phisicki nisam dobro nemam snage kao pre dosta obaveza oko djetea muza i kuce itd. Ali mislim da svaka zena bi imala istu situaciju mozda sam ja previse strasljiva. Ali kako sam rekla osecam teskobu umor nerazpolozenjensrce mi par puta prolupa kad pomislim da sam depresivna da cu nesta uraditi poput svojih misli itd .. Besna sam na sitnice alo pa hocu opet normalna da postanem bez ove dileme ove emocije i strah su bas naporne .. Opet hvala na od ovo sam morala jos da napisem.. Pozdra
Znaci skoro sve sinptome depresije su prisustne i sto je jos gore opsesivne misli e sad neznam kako da se iscupam ovo mi je gore nego opsesivne misli ovo stanje koje trenutno dozivljavam uz to me hvata ponekad napad panike ali blazni to sto sam spomenula da mi srce prolupa a uzrok je stanje koje sam navela gore
Izvinjavam se ali zadnje obecavam moram da kazem da i kad mi se ljepe stvari desu mene nemoze cak ni to toliko da razpolozi i ljuta sam na sebe sto se ovako osecam znaci desi se lönesta ljepo ja mislim ti si depresivna i nemozes da se nicemu radujes
Ovako,sve isto sam prolazila i prolazim,to sto imas simtome depresije ne znaci da si obolela od depresije,nego jednostavno imas opsesivne misli koje te umaraju pa naravno da se ne radujes,kada.mislis o mislima zar ne?Ne boj se,ti strahujes od suicidnih misli,ti to ne zelis e sada verujem da se lose osecas,mislim da bi bilo lepo ako si u mogucnosti da zakazes termin mozda kod ovih psihologa ja ih redovno citam i ulivaju mi poverenje,mozes i preko skajpa i videces bices bolje,proci ce to budi sigurna
Pa ja sam inace osetljiva ali neznam ni sama jedni vreme sam super pa mi se opet iste misli vrte koje me plasu zbog kojih osecam tjeskobu u grudima kao da dozivim napad panike i to se trenunto desava par puta na dan. Imam malo djete i naveci je strah bio i jesete da nesta urDim. Pa posle sledi misli o ludilom pa sad depresija pa se to sad sve pomjesalo da sama neznam kako opet da se iscupam dal da sacekam dok ne prodje sa vezbam disanje kad dobijem napad tjeskobe.. U mom umu su neki simptome ludila pa od depresije pa sumnjam da mozda i jesam pa opet tjeskoba dok se ne smirim gledam neke savjete ali niko da mi odg ocemu se kod mene radi.. Trenutno sam bas u nekoj dilemi i nemogu da se iscupam a ne zelim uzimat lekove jer sam cesce u proslot prolazila preko ovaj strah ali mi se svaki put cini da je gore i da nece nikad prestati. Ne izbegavam misli pustim hi da prodju pa opet osetim
Neki nagon da nesta uradim i opet tjeskoba i grudima i opet misli ti si depresivna i mozda luda na uzas.. Ako moze neki savjet .. Molilah bi vas ..
Imam clana u porodici koji vec dugo, dugo vremena pokazuje simptome depresije. Osoba koja je lepa, pametna i na prvi pogled ima sve u zivotu. Moj brat. Medjutim, mi smo sve to pripisivali lenjosti, razmazenosti, neposlusnosti i nekim „njegovim bubicama“. Iako smo veoma bliski nismo shvatali zasto je tako neposlusan, nezahvalan, bezobrazan prema nama. Dok jednoga dana ja nisam shvatila. I sada se trudim da pomognem strucno, citajuci sve moguce savete preko interneta i licno jer smo sustinski mnogo vezani i nisam mogla da verujem da godinama to stanje nisam mogla da shvatim..nazovem pravim imenom. To stanje je nevidljiva bolest koja se leci vremenom. Korak nazad, napred dva. Molim vas istrazujte, raspitujte se, borite se. Poverite se nekom od poverenja. Ili ovaj skajp kontakt moze biti ok jer je mnoge stid. Zivot je brz, okolina ne primeti, ne stedi. Krenite sa malim obavezicama u svakodnevici, malo voca, povrca..ozbiljna sam. Opustajuca muzika, lepi sadrzaji, vera u Boga. Trudim se da razumem..mnogo ljudi je u slicnoj situaciji. Volim vas!
Ovako da pocnem mnogo bi volela da cujem vas savjet. Strahujem godinama i imam neke crne misli. Momentalno mi je na umi da sam u opsasnost zato sto mi na umi padaju napamet suicidalno misli. Imam kcerku od dvije godine. Mene je e strah da imam depresije posto me neki simptomi muce. Ja sam inace osoba koka voli provod nikako nevolim samocu. Ali u zadnje vreme kad izadjem napr dobro se osecam meni kao izinat padne na umu neke suizidalne misli i da sam depresicne i u tom trenutku srce mi prolupa dobijem osceja kao da cu da izgubim razum. Kao da cu da se ubijem lose se osecam znog tih misli. U nekom sam djavolskom krucu upala. Jedno vreme se izborim sa tim opet se dobro osecam onda neko vreme mislim opet na to i kako cu opet morati da se
Izborim i dal cu imat snage taj put opet da se izborim sve su krive te suicidalne misli koje me plasu da cu sebi i mojoj curici nesta uraditi. Pa opet se osecam kao da padam u neku depresiju dobijem osjecas besa na samu sebe i sve me netvira nemogu da se iscupam. Mozete li mi kazati jesuli ove suicidalne misli kao u smisli depresije ili su samo opsesivne misli pa se osecam depresivno. Najgori je oscejaj svaki put se iscupat opet tasto to neprestane zauvjek da ne strahukem dal ci nesta uradit ili ne. Ovaj svet ide polako u pm da izvinete a jako sam osetljiva strah me buducnosti
Dobar dan svima.
Citajuci vase ispovesti, odlucila sam se da i ja napisem sta me muci.
Naime, vec godinu ipo dana zivim u inostranstvu, od toga godinu dana sam udata za supruga koga zaista volim i koji se prema meni u vecini slucajeva odnosi fenomenalno. Oboje radimo, odlicno smo situirani tako da to nije ono sto bi moglo biti uzrok ovom stanju, tacnije znam sta je. Iako je moj suprug osoba koja mi u svakom segmentu zivota neizmerno pomaze i zaista je primer dobrog subruga u smislu da hoce ne bezi od kucnih poslova, nije lenstina, ne ide po kafanama nocu i ne skita itd itd.. dosta puta sam u njegovom telefonu nasla prepiske sa drugim zenama/devojkama i to me je totalno poremetilo. Ali bukvalno! Ne samo to, on je u medjuvremenu otvorio dve firme ( u jdnoj sada ja radim ), za drugu sam saznala posle 6 meseci i naravno povredilo me je to jer zivimo zajedno, vencani a ja ne znam takve stvari. Prosle godine u februaru desio se slucaj da je u izlasku toliko „piljio“ u neku razgolicenu devojku da sam napravila scenu za pamcenje i od tada mi ne izlazimo po klubovima, samo vecera, koktel ili dnevna varijanta.
Problem je sto nikako ne mogu da zaboravim stvari koje sam procitala u porukama koje je razmenjivao i pri tom me sve vreme ubedjuje da to nije tako i da previse panicim i strahujem da izadjem sa njim u izlazak jer se bojim da ce on ponovo na moje oci nepristojno da pilji okolo i da ce opet nastati problem.
Plus na sve to, vise nisam ni upola aktivna i razdragana osoba ( a bila sam najveselije dete u porodici unazad iha haj i dooosta aktivna ). Konstantno sam u strahu od toga da se to sa njim ne ponovi, da nisam dovoljno dobra, lepa, pametna itd itd… Na zivot u inostranstvu sam se navikla i nemam nekih problema sa okolinom sem jezika, sto je normalno jer cu ga ceo zivot uciti…
Decu nemamo, on kaze da ih ne zeli jer sam ja takva kakva sam. prosto mi dani prolaze u radu, strahovima, strepnji i najvise volim kada sam u kuci sa njim…
Volela bih kada bih od nekoga dobila neku ideju kako da prebrodim ovaj period jer ni sama sebe ne poznajem kao ovakvu.
On se trudi na raznorazne nacine da me oraspolozi, da mi pomogne, ali meni treba puuno paznje i ljubavi u tolikoj meri koliko trenutno od njega nemam ili ne umem da je prepoznam jer on nije romantican i nema neke izlive ljubavi…
Razlika izmedju nas je 17 godina (ja imam 25) i sa intelektualne strane nemamo problem…
Hvala unapred i isto tako, puno srece svima koji imaju bilo kakav problem!
Meni je jedno vreme malo pomogla molitva, ali sam ne znam opet zasti i tu klonula…
zdravo Manja,
mislim da si ti usla u zacarani krug: nerada i nekreativnosti i sav si svoj zivot svela na svog supruga, sto uopste nije dobro, vjeruj mi; ja sam toliko puta davala i investirala u druge, da nisam ni primjetila da sam ostala nekako nezadovoljna i sama; pod hitno moras promijeniti mali milion stvari“ sto nece uopste biti tesko, vjeruj mi ,jer sam imala identicno iskustvo:podijeljeno u vise prebivalista: domovina, tudjina, sve, i sad sam trenutno izopcena , u inostranstvu i to mi je mozda najvise pomoglo i otvorilo oci da shvatim i vidim gdje sam; Manja, i ja sam zivjela sa nekim, ili bolje receno ja licno: pored nekog ko je sticajem okolnosti bio stariji od mene 20 godina, uzasnozaljubljena, spremna na svaki kompromis, uzasno ljubomorna na njegovo vrijeme, njegovu slobodu ponasanja,njegovo koketiranje,njegovu drugu stranu medalje covjeka koji je bio svaciji, kad smo u drustvu i samo moj, kad smo sami, mada cak ni to nije bila predanost sa njegove strane, on se predavao samo svojim poslovnim podvizima, uzivao u nasimseksualnim debatama(tu nam je uvjek,bizarno: bilo sve ok) ali samo tu…uz sve ove pustolovne naglaske na njemu, i ja sam kao i ti bila izrazito lijepa i izgledom i „unutra“, on se nikad nije promijenio, cak je bio i patoloski ljubomoran, sto je sa vremenom postalo jos bolesnije, troje djece je rodjeno izmedju nas; rat nas je zadesio, ja sa najmladjim sinom : vani, on je ostao da radi, pa nam se pridruzio u neka doba.Moja ljubomora na njegova izbivanja, uvjek poslovna, uvjek u nastojanju da nama bude bolje, kao porodici:mene su dovodila do ocajanja, nisam znala jezik, rastrgana izmedju svojih koji su ostali tamo, u ratu, njega,koji mi je izmicao, obaveza porodicnih i svakojakih, okrenula sam se svom svojom snagom djeci, jedino sto mi je uzvracalo tu ljubav,kao suncokret suncu; bez mogucnosti da se kreativno razvijam:tad mi to uopste nije izgledalo bitno(kakva uzasna greska!)uloge su se podjelile,same od sebe: ja kuci, on na posao…brak je propadao, polagano, kao cvijet kad se kruni…moje nezadovoljstvo promasenim je raslo, gorcina takodje, ali sam sve to prihvatila kao trenutno stanje i ocekivala neko cudo.CUDO NIKAD NIJE DOSLO, dosla je druga ljubav,povratak u domovinu, opustusenog srca, ali radosnog:zagrizla sam u svoju buducnost.Mi smo se razisli, razveli se nismo, ja sam sa svojih 30 tak ponovo otisla vani, da bih djeci pruzila bolji zivot; ljubav o kojoj ti pisem tek je bila provirila u moj zivot, bez da sam znala cemu ce to voditi.A trajalo je, lijepih 14 godina; i opet sam napravila gresku: opet sam sebe stavila u corsokak, opet sam zivjela samo za djecu , moja relacija je bila daljinska, tako da mi je to pomoglo da se posvetim samo njima.S’obzirom da sam emotivno bila ispunjena: nisam trazila ni druzenja, ni posao(samo da ti kazem da sam doktor filozofije i sociologije),emotivno uljuljkana: vozila sam se na tom svom brodu u sigurnu buducnost…Nakon godina ljubavi: godine rastanka, prevare, ljutnje,ostavljenosti, i starosti; sad mi je 55 godina, zivim gotovo sama: djeca su izvanredno uspjela,na svimpoljima, hvala bogu, ja sam u tudjini, bez ijednog prijatelja, pregazena, opora,depresivna, opasno depresivna, ni tamo, ni ovdje, prekasno za bilo sta….E sad Manja: na mom primjeru i iz mog javljanja: izvuci najpotrebnije i vidi sta ces i gdje ces: ni slucajno ne ostaj u toj magiji ususkanosti: kuci; pod hitno nadji bilo kakav posao(vjeruj mi da je nebitno kakav, imaces kad dok budes radila doci i do zeljenog), izvuci se iz svoje ljusture, gledaj na stvari ovako: on ako je takav: takav ce uvjek biti, sto ga vise vezujes: i sebi stavljas omcu oko vrata, zasada ja bih ti tplo preporucila da krenes: u zivot, otidji do psihologa, upoznaj se sa par osoba, da imas sa kim popiti kafu, druzi se, ubaci se u hiljade malih i velikih prijeko potrebnih druzenja: ni slucajno ne ostaj kuci; mi smo „imali “ sve, vjeruj mi da nam nista nije nedostajalo, iskoristi i ti preimucstvo para, otidji na plivanje, upisi neki kurs: sta te privlaci, pocni da radis Manja, jer sad je vrijeme, a vrijeme tako brzo prodje, najbrze; moze ti izgledati izvan kontexta sve sto sam napisala, vjeruj mi da nije; puno pozdrava, ne daj se! Ana
I jos nesto, po recima drugih a i sama vidim to u ogledalu, veoma sam lepa i privlacna osoba, tako da je jos veci problem sto osecam konstantan strah od izlaska napolje sa njim i u odnosu na druge zene/devojke…
Moje samopouzdanje je ispod nule na svakoj skali
Postovani.Borim se sa depresijom vec par godina,a ranije nisam bio takav.Druzio sam se,igrao kosarku,aktivno trenirao,ali nakon 2013 sam sve to postepeno zanemarivao.Osecam se jako lose,Nemam volje za zivotom.Iako nisam u teskoj finansijskoj situaciji,imam primanja i radim,to je nije to.Ne ispunjava me ovaj posao,iako imam solidna primanja za ovo podneblje.Zeleo bih samo da povratim onog momka od nekada,srecnog,nasmejanog i druzeljubivog.Ovo nisam ja.Imam svakodnevne suicidalne misli,anksioznost me muci,indolendan sam sto se tice svega,ukratko,glava kaze da,telo kaze ne.Bilo koja vrsta pomoci bi mi dobro dosala 🙂 Hvala unapred
Ja ne znam zasto, ali poslednjih godinu dana sam bukvalno 10 min srecna a posle 10 min potpuno potistena i osecam se kao da mi nije ni do cega. Imam 12 godina, imam sve petice, ali mama me mnogo pritiska. Ona hoce da me spljosti u pljeskavicu znanja. Ona licno boluje od lupusa, a brat mi ima veliku depresiju. Ali je on iskazuje deranjem, vristanjem, stalnim svadjanjem i uzima lekove i ima dijagnozu. Ali ja se bukvalno stalno osecam da mucim sebe ziveci. Ja joj to sve kazem, i da hocu pomoc psihologa, ali ona kaze ,,e aj nemoj lupetati,, i trlja rukom celo. Onda u skoli je sad ok, ali pre su me svi mrzeli, ali sad se sredilo. Ali ja i dalje kada sam kuci, nista ne mogu da radim samo mi je sve mracno i hocu da nabavim sebi srecu. Ali ne znam kako. Ovo mi se desava svaki dan, i stalno se osecam kao da nemam zivot, a neke drugarice ispred zgrade ja hocu da se druzim s njima, a one kad im nesto treba odma me zovu, ali inace me gledaju kao da sam najvece najdeblje, najruznije govno na svetu. Do sad sam se nekako drzala ali ne mogu vise.
Molim vas pomozite mi jako sam tuzna
Mnoooogo bi mi znacilo…
Da ne objasnjavam..previse je problema..i ne bi mogla sve objasniti.. Imam 31 god. Treba mi preporuka dobrog Psihoterapeuta u Beogradu sa povoljnom cenom.. Bas mi je hitno…totalno sam u haosu.. 🙁
Postovani savetnice ,imam tri cerke,srednja se iznenada udala dobila prelepu devojcicu,suprug i ja normalno sve prihvatilii,ali problem mislim da je u tome sto moja cerka vise vremena provodi kod nas(roditelja)nego kod svekrve,non stoppricam da trba obrati paznju na njenu sadasnju kucu ali to ne vredi,sta treba da uradim
Ja sam upao u depresiju od kada sam poceo da radim. Bukvalno mi se ne zivi. Sve mi se svodi na posao. Prestao sam da izlazim, redje se vidjam sa devojkom, nista me ne cini srecnim. I kada imam slobodnog vremena, razmisljam o poslu. Tek radim 4 i po meseca, a vec mi se sve smucilo. Da li imate neki savet?
Osjecam se depresivna.Kada je moj partner,preminuo juna 7- 2016 poslije stroke
Mozdani udar.Ja mislim da je to normal no.Ali neznam koliko CE dugo trajati4 mjeseca je spavao.Bog ga je uzeo I hvala mu
Dobar dan
Imam 27 god i 6 godina se borim sa depresijom,dismorfofobijom jer sam naglo smrsao,pijem eliceu ,za sebe mislimmda sam glup,samo spavam,i slabo se druzim,da li mozete da mi kazete kako to da pobedim jer mi doktorka kaze da sam negde zarobljen u kozi deteta ? Jer oduvek nisam znao cime da se bavim.
Hvala
Imam 18 god. i u poslednje vreme cesto razmisljam o buducnosti, sto me jako plasi. I sama znam da to nije zdravo i da time mogu da naskodim sebi, ali ne mogu da zaustavim misli. Najvise me plasi odvajanje od roditelja, za koje sam mnogo vezana i veoma smo bliski, jer uskoro krecem na fakultet. Znam da do toga ima jos puno vremena, ali razmisljam i o udaji, o tome kako vise necu biti s roditeljima, pa u svojoj glavi pravim razne planove, npr. da imaginarni muz i ja zivimo s njima. Plasi me i to sto znam da nista vise nece biti isto kao sad, sto odrastam, sto moje detinjstvo polako prolazi. Ja i dalje zelim da budem sa roditeljima, da stalno provodimo vreme zajedno, idemo u setnje,… Kad pomislim da cu za par godi. vec biti odrasla osoba i da to necu moci da radim, mnogo se rastuzim i uplasim. Znam da, ako nastavim da tako razmisljam, mogu i u depresiju da upadnem. Molim vas, pomozite!
Ja sam zivjela lijep zivot.bila sam jako srecna i onda jednog dana sjednem i pomislim koliko ima nesrecnih ljudi ma svijetu i osjetim krivicu sto sam srecna.pocnem po cijeli dan da razmisljam o tudjim zivotima, bogu, smislu i izgubim se.sad dva mj kasnije ne uspijem ni pet minuta da zivim u svom zivotu, mozak mi sam odluta u pakao.i pala sam u depru.svijet je uzasan.toliko nesrecih ima i kako ja da budem srecna i zivim kad to znam.sad doduse ne uspijevam i kad hocu da se vratim u svoj zivot.samo placem.majka sam i treba mi pomoc sto prije. Moooolim vas.
Imam 30 godina. Supruga i dvoje divne djece. Tacnije porodila sam se sa drugim djetetom prije 15 dana. Odlicno sam se snasla sa bebom i svim obavezama. Ono sto me cini tuznom, da ne kazem depresivnom je moj odnos sa suprugom koji je nikakav. Ne znam da li sam ja umislila ali on je sa djecom divan, a na mene ne obraca paznju. Odgovara na pitanja kratko, po nekad jako neljubazno u smislu „joj ti samo nesto ispitujes“ ili „sta me pitas gluposti“, „ti stalno drobis“. Sve te stvari me jako povrijede. Nijednom me nije pitao kako se osjecam, boli li me nesto. Imali smo jako lijep odnos i bili jako vezani i onda se negdje na polovini moje trudnoce on promjenio. To me jako boli i smeta. Ja sam realna osoba. Ne ocekujem da iko posveti svoje vrijeme meni 24h ali neki minimum sebe moze dati i biti malo brizniji. Jel imate neki savjet jer stvarno ne znam sta da mislim niti kako da se postavim? Hvala
Zdravo.. godinu dana pijem asentru za depresijju.. i sad sam vec neko vreme sama kuci i pocinje neka jeza da mi prolazi kroz telo? Da li moze to sve da se povrati posto sam vec godinu dana na antidepresivu?pozdrav
Ja ne osecam vise nista
zdravo. odlucila sam da podijelim sa vama ovo sto mi se dogadja i stanje u kome se nalazim. osjecam se zarobljeno a sa porodicom i prijateljima mi je tesko da pricam o tome,iako mislim da se promjene u mom ponasanju znatno osjecaju. ustvari,nemam vise osjecaj ni za sta, sreca,tuga sve mi je isto.. nemam vise onaj osmjeh od prije ,onaj pravi od srca. kao da sam izgubila interesovanje za sve. sa ljudima se tesko uklapam. obicno cutim u drustvu,i nicega ne mogu da se sjetim,kao da imam ogromnu rupu u glavi u kojoj nema nista. uvjek imam osjecaj da me posmatraju i da se podsmijavaju i samo cekam priliku da se iskradem i pobjegnem i budem sama. cak se i moj glas promijenio,nije energican kao prije i nekad cak ne cujem sebe.. molim vas da mi pomognete . hvala
Imam problem sa muzevljevom porodicom sa kojom zivim vec par godina.Od kako sam uvrdjena ne pricam sa njima u kuci i to ne mogu da podnesem.Moj suprug im.rec.nije rekao kada su vredjali mene i moje samo mi je rekao da ne moram da komuniciram.sa njima.vise. Time nista nije reseno jer ja sam jos uvek u zajednici sa njima moj suprug jede jos uvek sa njima a ja imam problem..kako da resim ovu situaciju? A inace receno mi je da se svasta o meni prica po gradu, da su moja majka i sestra napravila neke madjije da je moja majka razvela moju sestru pa ce i mene, isterana sam iz sobe a i receno mi je iz kuce da izadjem i da idem kod svoje majke..
Imam problem sa muzevljevom porodicom sa kojom zivim vec par godina.Od kako sam uvrdjena ne pricam sa njima u kuci i to ne mogu da podnesem.Moj suprug im.rec.nije rekao kada su vredjali mene i moje samo mi je rekao da ne moram da komuniciram.sa njima.vise. Time nista nije reseno jer ja sam jos uvek u zajednici sa njima moj suprug jede jos uvek sa njima a ja imam problem..kako da resim ovu situaciju? A inace receno mi je da se svasta o meni prica po gradu, da su moja majka i sestra napravila neke madjije da je moja majka razvela moju sestru pa ce i mene, isterana sam iz sobe a i receno mi je iz kuce da izadjem i da idem kod svoje majke.. od tad sam postala deprsivna, svaki dan placem, sa muzem nisam u sjajnim odnosim zbog svega, jer on nikome rec nije rekao kad me je vredjao
Imam problem u kuci,od kada mi se mladji brat ozenio i dobio decu,u nasoj porodici se poremetilo nesto,majka me neprestano vredja i omalovazava ako deca placu ,vriste ili se biju,sve mene krivi za to,zivim u potkrovlju u svojoj sobi posto sam im ustupila svoju sobu jer imaju troje dece ali cesto sidjem kod njih posle posla u prizemlje da rucam i da im pomognem nekad oko dece,oni me vole i zele da se igraju sa mnom ,ali su jako nemirni pogotovu devojcice,i ona stalno kad oni ne cuju govori kako ne treba da dolazim,kako treba da se sklonim,kako ja nemam pojma sa decom i nwema poverenja u mene i neprestano me vredja po pitanju potomstva,kao da sam matora,da je ona imala mene veliku u mojim godinama,nalazila mi neke tipove dovodila gledajuci samo njihovu materijalnu stanu,da me uda,naravno nisam pristala jer mi je bitna ljubav i potomstvoa ne iz interesa kako ona misli,stalno me vredja i ponizava kako sam nizasta,smotana i spora,da od mene nema nista samo da me da nekom imucnom i da me se otarosi,kako sam dosad trebala da rodim i po tom pitanju me vredja i pogadja ,prica mi najcrnje,sta je sa njom recite mi da li je izgubila zivce,ili nije normalna,ili nesto trece u pitanju,stvarno je izbegavam,najvise bih volela da se odselim i nadjem stan sto sam i pokusala ali je otac tada vikao i drao se na mene,pomozite mi kako da izadjem iz ovog problema,imam 39,pomozite mi
Imamo 16 godina 3 godine Sam u depresiju .Ziveo Sam jako zabavan zivot sa prijateljima I sve je to odjednom nestalo osecam usamljenoat sa prijateljima se slabo druzim I imam osecam kao da me svi izbegavaju.Molim vas pooooomoooooogniiiitemi pod HITNO
Postovani Nikola, bilo bi najbolje da nam se javite i zakažete seansu kako bismo definisali problem i pomogli ti da rešiš svoj problem na pravi način. Srdačan pozdra.
Zdravo ja sam Nevena imam 25 godina..Nedavno sam imala van matericnu trudnocu i nekako sam se izborila sa stanjem soka i svega sto ide uz to..Svesno sam sama prosla kroz sve to..ali trenutno se osecam jako usamljeno tuzno i stalno se svadjam sa roditeljima sve me nervira i smeta mi….I ne znam vise sta da radim…
Poz…vec dva mjeseca se osjecam jako lose jedan dan dobra narednih pet uzas….najvise volim kuci biti izadem ponekad i vani ali sa strahom da cemi se nesto dogoditi…ujutrhbse budim sa nekim cudnim osjecajem u stomaku,usi mi cesto zuje,nedostatak vazduha i stalni osjecaj da cubse izgubitibili da ce mi se nesto dogoditi…pokusavam sakriti to od ljudi ali ponekad mi je u glavi sve osamuceno da ne volim ni sama sebe…pijem svaki dan po 1.5 leksilijum…kako sebi pomoci…sta uraditi
Poštovana,
Ako uz pomoć naših tekstova ne možete u potpunosti da prevaziđete problem, predlažemo Vam da potražite psihološku pomoć. Trebalo bi da medikamentozna terapija svakako bude praćena psihoterapijom jer je bitno prevazići disfunkcionalna uverenja koja posledično utiču na raspoloženje.
Ukoliko ste zainteresovani, možete nam se javiti kako bismo zakazali termin za savetovanje.
Srdačan pozdrav!
Kako postupiti kad se posle 10 godina borbe s depresijom ustanovi TERAPOREZISTENTNA DEPRESIJA a nijedna terapija ne daje rezultate već je sve gore i gore?!?