Kada govorimo o problemima zbog kojih klijenti dolaze na psihoterapiju i savetovanje, potrebno je prvo definisati razliku između emocionalnih i praktičnih problema.
Šta su emocionalni problemi?
Emocionalni problemi su vrsta problema zbog kojih se klijenti najčešće obraćaju za pomoć psihologu. Kada ljudi imaju neki emocionalni problem oni pate zbog intenzivnih, neprijatnih i disfunkcionalnih osećanja (kao što su: depresija, panika, bes, stid, osećanje krivice itd) zbog kojih se osećaju loše i nisu u stanju da ih promene. Primeri emocionalnih problema su: strah od gubitka partnera, preterana ljubomora, strah od javnog nastupa, preterana stidljivost u odnosima sa drugima, depresivnost, napadi panike, agorafobije, erektilna disfunkcija itd.
Šta su praktični problemi?
Za razliku od emocionalnih problema ljudi u životu imaju i brojne praktične probleme (kao što su odabir posla ili škole, finansijski problemi, stambeni problemi itd). Ovakvu vrstu problema ljudi obično samostalno rešavaju ili uz pomoć prijatelja, kolega ili drugih ljudi koji im mogu biti od koristi.
Kakva je povezanost između emocionalnih i praktičnih problema?
Međutim, često postoji povezanost između emocionalnih i praktičnih problema. Ponekad praktični problemi (kao što je na primer gubitak posla i sl.) mogu predstavljati osnovu za razvoj emocionalnih problema, odnosno stresa i disfunkcionalnih osećanja koja naknadno otežavaju rešavanje tih praktičnih problema.
Na primer, osoba koja je izgubila posao (praktični problem) može zbog svog načina razmišljanja razviti depresivno reagovanje (emocionalni problem) što dalje može voditi padu motivacije i aktivnosti neophodne da bi osoba pronašla novi posao i popravila svoj položaj.
Takođe, ljudi koji pate od intenzivnih i dugotrajnih emocionalnih problema često nisu u stanju da reše brojne praktične, životne probleme koje bi inače sasvim uspešno rešavali kada ne bi imali emocionalne probleme.
Na primer, neke osobe koje su preterano strašljive i stidljive u komunikaciji sa drugim ljudima, često izbegavaju važne susrete i neke društvene situacije jer se brinu da bi ponovo mogli doživeti te neprijatne emocije i na taj način propuštaju brojne prilike da urade nešto važno i reše svoje praktične životne probleme (kao što je na primer odlazak na intervju za posao, odlazak kod lekara, pronalaženje partnera i sl.).
Pored toga što su ljudi skloni da se samouznemiravaju povodom brojnih životnih nedaća i praktičnih problema, ljudi su skloni i da se samouznemiravaju povodom svojih emocionalnih problema. Ljudi su ponekad skloni da se plaše svog straha, depresivnih reakcija ili uopšte neprijatnih i intenzivnih osećanja, čak i zdravih ali neprijatnih osećanja kao što su tuga, nezadovoljstvo, frustracija ili ljutnja. Upravo ta uznemirenost može ljude sprečavati u rešavanju svojih kako praktičnih tako i emocionalnih problema.
Šta je zadatak psihologa i psihoterapeuta?
Zadatak psihologa je da pomogne klijentima da razumeju i razreše svoje emocionalne probleme, kako bi mogli da „hladne glave“ rešavaju svoje praktične, životne probleme koje svako od nas ima. Kada patimo od emocionalnih problema, često nismo u stanju da razmišljamo racionalno i fleksibilno, ne uviđamo moguće alternative a ponekad odlažemo rešavanje problema. Sve to povratno može uticati na naše raspoloženje i motivaciju, što nas sve zajedno može držati u začaranom krugu iz koga ne znamo kako da izađemo.
Dr Vladimir Mišić
psiholog i psihoterapeut
email: onlinepsihoterapija@gmail.com
skype: vaspsiholog
www.vaspsiholog.com
3 thoughts on “Emocionalni i praktični problemi”
Zdravo! Ne znam koliko ovo što ću Vas pitati trebam smatrati problemom, ali ipak smatram. Sa dečkom sam ne mnogo vremenski, ali osećam da ima neki problem.. Pre 2-3 dana sedela sam za kompom i cuckala s’ njim.. I pita on mene gde je moj brat, ja kažem tu je, kući. Dogovorili su oni valjda neku kafu, a ja sam iz šale rekla da on uvek ima vremena za mog brata, a za mene nikada. On mi na to odgovori: “ Ako ti ne valjam ostavi me, šta drugo da ti kažem. “ Ja sama znam da ne bi mogao podneti rastanak, jer mu zaista puno značim. Sad me zanima šta je on s’ tim odgovorom hteo postići? Da li je možda hteo da mi pokaže neku svoju „jaču“ stranu ili ipak ima nešto drugo tu? Čisto bih želela da čujem vaše mišljenje. Hvala unapred!
Pozdrav, sa nekim cudnim osjecajem u sebi pisem vam ovo u nadi da ce te mi barem malo pomoci.Imam 17. godina, idem u gimnaziju, imam sve 5-ice u skoli, ali imam problem koji je psiholoske prirode.Kada sam bio prvi razred srednje skole (sada sam treci) imao sam zdravstvenih problema i zavrsio sam u bolnici.Nakon pustanja iz bolnice opet sam se razbolio, ali ovog puta nisam otisao u bolnicu.Nakon svih tih desavanja dosla je nova skolska godina i krenuo sam u drugi razred.Pocele su se javljati neke cudne misli.Postao sam toliko paranoican.Sanjao sam svoju smrt, sanjao da ako ne odem sa roditeljima negdje da ce oni dozivjeti saobracajku i slicno.To je dugo trajalo i otisao sam do skolskog psihologa.Ona me je posavjetovala, ali nije mi mnogo pomogla.Te godine pronasao sam djevojku i sve misli su isparile.Medjutim, ostala je ta neka paranoja ili sta god da je.Uglavnom, ostao mi je obicaj, evo na vodim banalan primjer, ako ne ostavim jednu stvar sa police bas onako kako je i bila dobijao bih osjecaj da ce se nesto lose desiti.I na primjer uzmem tu stvarcicu i stavim je, ali ne onako kako je bila, onda je pokusavam ispraviti ali sto vise to radim vise mi vrijeme prolazi, a ja postajem nervozniji.Kada sam prekinuo sa djevojkom pao sam u dugotrajnu depresiju iz koje sam se jedva iščupao.Zatim, upoznao sam tu prijateljicu.Cura je stvarno dobra, bas smo se zblizili ali mislim da su se u meni javili osjecaji prema njoj.I uzivao bih kada bih je nasmijao.Medjutim, pojavio se sada moj drug sa kojim sam bio na ratnoj nozi jer me mrzio prije, a sada se promijenio do te mjere.Ne uci mnogo u skoli, laf je po tom pitanju, ali je postaje omiljen u drustvu pogtovo kod cura.I kada god bi on nasmijao tu moju prijateljicu u meni bi neki bijes kuvao.On i ja smo dobri, ali imam neku uzasnu ljubomoru prema njemu.On nema ambicije kao ja.I tu ide jos jedan moj problem povezan sa onim vracanjem stvarcica na policu.Ako ne ucim dovoljno imam osjecaj da cu dobiti losu ocjenu i da cu zazaliti.I onda ucim, ucim i ucim.Ucim dnevno barem 5 sati bez velikih pauza.Kasno lijezem zbog ucenja.Hocu da upisem dobar fax i zato mnogo i ucim.Ali bas mnogo.E sada ide jos jedan problem.Cvoknulo mi je nesto u glavi da, gledajuci svoga druga koji je odjednom neka vrsta face i osobe koja nije ljubomorna vec porsto uziva u svom zivotu, cvoknulo mi je to da sam ja nesposoban za cure ili za drustvo.Moj najbolji drug koji se poceo druziti sa njim je odjednom vise sa njim dobar nego samnom ili barem tako izgleda.Moja prijateljica me kritikuje da ne znam prihvatiti salu kada me taj lik zeza i da sam totalno ukocen i preopterecen…prica a nece da me savjetuje.I tako vec danima padam u taj problem.Do skoro sam znao da nasmijem djevojku, a sada zbog silnih tih misli ja se ukocim i samo mislim i mislim.Ne znam sta se desava samnom.Toliko problema, a nemam nijedan odgovor na njih.Nadam se da cete mi pomoci.Bilo kako jer hocu da ovo prestane, ne mogu to vise podnostit.
Повратни пинг: Zašto "pozitivno mišljenje" često ne pomaže u rešavanju emocionalnih problema? - Vaš psiholog