Utvrđivanje razlika između muškaraca i žena je oduvek bila veoma popularna tema kojom su se bavili mnogi naučnici, filozofi, umetnici, laici a i razni kvazistručnjaci. Ono što se sa sigurnošću može reći je da su te rasprave veoma nabijene predrasudama, neznanjem, vrednosnim orijentacijama i projekcijama samih autora. Ono što mnogi zanemaruju u ovakvim diskusijama jeste činjenica postojanja individualnih razlika, kako unutar svake od grupa (muškaraca i žena) tako i unutar cele populacije ljudskih bića.
Psihologija individualnih razlika je savremena psihološka i multidisciplinarna naučna struja koja se upravo time bavi. Kao što se ljudi razlikuju u pogledu raznih fizičkih (morfoloških i anatomskih) karakteristika (na primer: visina, težina, veličina delova tela itd) tako se razlikuju i u pogledu raznih psiholoških osobina (na primer: inteligencija, osobine ličnosti, stavovi, vrednosne orijentacije itd). Kada su u pitanju psihološke osobine, naučna istraživanja su pokazala da su individualne razlike unutar grupa muškaraca i žena daleko veće nego između samih grupa. Na primer, podaci da su žene (kao grupa) nešto manje agresivnije nego muškarci (kao grupa), da žene imaju nešto slabije izraženije spacijalne sposobnosti (sposobnost snalaženja u prostoru) nego muškarci, da su žene nešto više od muškaraca sklonije depresivno-anksioznim tegobama a da su muškarci više skloni antisocijalnom ponašanju (kriminalu, nasilju i sl.) i alkoholizmu, ne govori mnogo o razlikama između polova. Zašto? Pa zato što na primer podatak da su žene kao grupa depresivnije nego muškarci ne znači da ne postoje depresivni muškarci, takođe unutargrupne razlike su mnogo veće nego intergrupne, pa je moguće pronaći mnogo muškaraca koji su depresivniji od mnogih žena, kao i pronaći neke žene koje mnogo više piju nego neki muškarci.
Kada su u pitanju razlike između žena i muškaraca postoji još jedna rasprostranjena zabluda a to je mešanje termina pol i rod. Pol je stvar anatomije a rod uključuje i neka psihološka obeležja. Svaki muškarac i svaka žena imaju i feminine i maskuline karakteristike, kako u fizičkom tako i u psihološkom smislu. Koje se psihološke osobine mogu smatrati tipično muškim ili tipično ženskim više je stvar kulture i vremenske epohe nego stvar biologije. Takođe jedna od veoma rasprostranjenih predrasuda je da su žene emotivnije (empatičnije, brižljivije, osetljivije i sl.) nego muškarci. To je potpuna neistina. I muškarci i žene kao grupa su podjednako emotivni, a razlike unutar obeju grupa su veoma velike, postoje veoma senzitivni muškarci i veoma emotivno tupe žene i obrnuto, a najviše nas ima negde na sredini tog kontinuuma. Takođe, način na koji žene i muškarci izražavaju emocije veoma je kulturno uslovljen. Neki teoretičari na primer smatraju da muški alkoholizam i nasilničko ponašanje predstavlja ekvivalent ženskoj depresija, oni to nazivaju tzv „muškom depresijom„.
Imajući u vidu ove informacije možete i sami zaključiti koliko se manipuliše podacima o razlikama među polovima i koliko predrasuda postoji na ovu temu. Podaci o samoj individui (pojedinicu) su mnogo korisniji i mnogo više govore o datoj osobi nego činjenica kojoj polnoj grupi ili seksualnoj orijentaciji osoba pripada.
Vladimir Mišić dipl. psiholog
