Ponavljanje istih obrazaca ponašanja partnera, iako je više puta istaknut njihov negativni efekat, čest je uzrok svađa, nerazumevanja i oslabljivanja emocionalne povezanosti. Neke od ovakvih situacija odnose se na svakodnevne obaveze, način komunikacije, ton koji se koristi. Otvaraju začarani krug optuživanja i pravdanja, u kom se partneri sve više udaljavaju jedan od drugoga, a oružja koja upotrebljavaju postaju sve surovija i sve više etiketirajuća za ličnost.
U novonastaloj usamljenosti u partnerstvu, veza, odnos, počinje da gubi smisao sigurne baze. Povrede se leče samostalno, talasi negativnih emocija izazivaju frustracije, a potisnuti bol udaljava partnere.

Razotkrivanje misli i osećanja koja se skrivaju iza postupaka

Korisna pitanja su: Šta mi zaista smeta, šta me zaista boli, kada moj partner koristi telefon pred spavanje? Da li su prisutne misli o pažnji koju dobijaju drugi, da li je prisutan osećaj odbačenosti, nevoljenosti, nedostatka blizine i povezanosti? Preterano fokusiranje na jedan aspekt ponašanja ostavlja nas slepima za sopstvene i partnerove istinske potrebe. Nepotpuna slika dublje komplikuje odnos, uvlačeći partnere u nepotrebne svađe i rasprave koje ih ostavljaju iscrpljenima i nezadovoljenih potreba.

Uključivanje dimenzija koje će biti iznete olakšava sam proces rasprave, usmerava par ka konstruktivnom razrešavanju problema.

Moć i kontrola – odigravaju se na različite načine. Primarno, mogu biti uneti u odnos kroz prethodno naučena ponašanja (na primer, pozicija starijeg deteta u porodici porekla jednog od partnera može podstaći na ponašanja koja traže više moći, kontrole, inicijative i davanja). Zatim, mogu se sasvim slučajno desiti jer se partneri nalaze u istim područjima delovanja (na primer oboje vole da kuvaju i to žele da čine istovremeno, ili se u tome takmiče); premalo je prostora za individualne potrebe, pratneri su previše usmereni jedno na drugo, previše umreženi, pa pokušavaju da zauzmu svoj lični prostor, ili suprotno, previše su naviknuti na lični prostor, sa premalo iskustva u deljenju i zajedništvu. Rasprave na temu moći i kontrole često se odigravaju kroz optužbe: “Imamo seksualne odnose samo kada ti želiš”, “Idemo samo gde ti želiš”, “Samo zato što ti zarađuješ više moram da se pravdam za novac” i sl.

Brižnost i bliskost – osnovna su potreba zašto uopšte stupamo u partnerske odnose. U partnerstvu težimo da se osećamo kao deo istog tima, u kom su potrebe obe osobe jednako važne, u kom se jednako brine da one budu zadovoljene, kroz prizmu da se jedino na taj način može osetiti i život, ali i uspeh tima. Istinska brižnost podrazumeva i učenje o specifičnostima ličnosti partnera, davanje dozvole da se emocionalne, intelektualne, fizičke i seksualne potrebe ostvare bez osude, stida i sputavanja. Podrazumeva davanje podrške na način na koji se ona traži, a ne na način na koji drugi partner smatra da je treba pružiti. Podrazumeva tolerisanje, izbegavanje davanja etiketa ličnosti i stvaranje tenzije. Bliskost živi i kroz podršku i kroz emocionalni, intelektualni, fizički i seksualni kontakt, interakciju između partnera. Zapravo, sve je interakcija i sve se kroz nju održava među partnerima. Zajednički život ili odnos bez kokreacije nema nikakvog značaja. Rasprave u kojima se jedan od partnera ne oseća kao da bliskost i brižnost postoje, često sadrže sledeće elemente: “Zašto me ne možeš podržati, umesto što me kritikuješ i činiš da se osećam anksiozno, da brinem gde ću pogrešiti, da se osećam još nesposobnije pored tebe?”, “Da li bi se ikada setio/la da me pozoveš ili pošalješ poruku da ja to ne uradim?”,

Poštovanje i priznanje – kada među partnerima postoji dovoljno bliskosti, podrške, kada jedno drugome daju dovoljno prostora za lični i zajednički rast i razvoj, nalaze se na pravom mestu da vide elemente zbog kojih će jedno drugome ukazati dovoljno poštovanja i odati priznanja za postignuća. Nasuprot ovoj tački, postoji i tačka sa koje partneri to ne čine, čime se stvara dodatni jaz i doživljaj usamljenosti u odnosu. Rasprave iza kojih se krije osećaj nedostatka priznanja i poštovanja mogu zvučati na sledeći način: “Nikada me ne pohvališ za moj profesionalni uspeh”, “Ne vidiš koliko se trudim (oko kuće, dece, nas)”.

U svakoj svađi navedene skrivene potrebe se međusobno prepliću i retko kada se javljaju u izolovanom obliku.

Da bi se prepznale potrebe od partnerskog odnosa, svaka osoba najpre mora raditi na prepoznavanju sopstvenih emocija, a zatim i potreba koje su tim emocijama podstaknute. Na taj način se olakšava adekvatna reakcija u trenutku visoke uznemirenosti ili ljutnje. Nakon prepoznavanja ličnih emocija i potreba, neophodni su adekvatni načini komuniciranja istih u partnerstvu. U ovom procesu, partneri jedno drugo posmatraju kao saradnike, postavljaju isti cilj-kako da pomognemo jedno drugome da bi odnos bio bolje mesto za oboje. Razni strahovi, ranije povrede i nesigurnosti mogu blokirati partnere da jasno govore o svojim potrebama. Ranije naučeni obrasci guranja emocija “pod tepih”, mogu dovesti do toga da otvorena komunikacija deluje neprirodno, veštački. Rešenje za obe prepreke nalazi se u izlaganju i promeni ponašanja, u vežbanju novih obrazaca kroz uviđanje njihovih dobiti na individualnom i partnerskom nivou.

Koraci
1. Prepoznavanje sopstvenih emocija;
2. Prepoznavanje potreba kao poruke koju emocija odašilje;

Nabrojane potrebe mogu se koristiti kao lista za vežbanje dok se novi obrasci prepoznavanja ne ustale:

Potrebe za povezanošću:
Prihvatanje
Naklonost
Pripadanje
Zahvalnost
Briga
Bliskost
Komunikacija
Prijateljstvo
Saosećajnost
Razumevanje
Empatija
Uključenost
Inspiracija
Intimnost
Ljubav
Zajedništvo
Prisustvo
Poštovanje/samopoštovanje
Prihvatanje/samoprihvatanje
Briga/briga o sebi
Deljenje
Stabilnost
Podrška
Poverenje
Toplina
Informisanje

Potrebe za igrom
Avantura
Uzbuđenje
Zabava
Humor
Relaksacija
Podsticaj

Potrebe za mirom
Prihvatanje
Balans
Lakoća
Harmonija
Nada
Red
Lični prostor

Potrebe za značenjem
Svest
Izazov
Jasnoća
Kompetentnost
Saučestvovanje
Kreativnost
Otkrića
Efikasnost
Integritet
Lični rast
Učenje
Tugovanje
Svrha
Sloboda izražavanja

Potrebe za autonomijom
Izbor
Ponos
Sloboda
Spontanost

Primer povezivanja prepoznate emocije sa potrebom: Strah-potreba za prihvatanjem, brigom, bliskošću, relaksacijom, podsticajem, isticanjem kompetentnosti i slobode izbora (za jednu emociju upotrebljeno je više različitih potreba iz svake navedene kategorije).

3. Nakon prepoznatih sopstvenih osećanja, a zatim i povezivanja istih sa potrebom, na scenu stupaju veštine komuniciranja svog unutrašnjeg sveta. Neke potrebe partneri mogu ispuniti sami, za neke će im biti potrebna podrška. U navedenom primeru kombinovana je poruka o ličnim potrebama koje osoba može sama ispuniti uz ostvarenu potrebu koja dolazi iz zajedništva.

Primer jasnog komuniciranja: “Osećam se uznemireno i nesigurno, mislim da to ima veze sa mojom potrebom za većim saučestvovanjem u tvom životu, ali isto tako i sa mojom ličnom potrebom za učenjem i napredovanjem. Vidiš, nema nužno veze sa tobom, ali mi je potrebno da osetim bliskost i podršku od tebe.”

Ako imate problem sa čestim svadjama u vezi ili braku, prodjite kroz ove korake kako biste shvatili koje su vaše potrebe i kako na pravilan način da ih iskomunicirate partneru. Ovo može biti početak rada na odnosu, jako je važno da obe strane progovore o svojim potrebama. Koliko god smo emotivno vezani za našeg partnera ne možemo uvek znati šta su mu potrebe, kao što smo videli ponekad je teško da shvatimo i koje su lične potrebe, zato je najzdravije otvoreno razgovorati o tome.