Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost predstavlja vrstu anksioznog (strašljivog) reagovanja u socijalnim situacijama, kao što su upoznavanje novih ljudi, javni nastup, situacije u kojima osoba može biti kritikovana, ispitne situacije, prisustvo autoriteta, jedenje ili pijenje u javnosti, kao i posećivanje društvenih skupova i zabava.

Socijalna anksioznost se bazira na proceni (verovanju, ubeđenju) osobe da se može obrukati, da može biti ponižena i/ili kritikovana od strane poznatih i/ili nepoznatih ljudi. Osobe koje imaju socijalnu anksioznost često veruju da moraju ostaviti dobar utisak na druge, da se moraju dopasti svim ljudima koje smatraju bitnim, da ih moraju fascinirati, ili da ne smeju da se obrukaju.

U praksi se često javljaju osobe sa strahom od javnog nastupa. Osoba koja se plaši javnog nastupa suočava se sa preteranom tremom. Za razliku od normalne, umerene treme koja je motivišuća i pomaže pojedincu da bude pribran, obazriv i usmerene pažnje, u osnovi straha od javnog nastupa je parališuća trema. To je preterana trema koja remeti koncentraciju i preusmerava pažnju sa zadatka (onoga što treba da se izvede, kaže ili uradi pred publikom) na unutrašnje stanje pojedinca. Umesto da se fokusira na zadatak, osoba je preokupirana negativnim mislima, intenzivnim negativnim osećanjima (straha i/ili stida), neprijatnim telesnim senzacijama (drhtanjem, crvenilom itd.) i maštanjem o mogućem nepovoljnom ishodu.

Izvor socijalne anksioznosti leži u neprihvatanju sebe, koje se bazira na dubokom ubeđenju osobe da je manje vredna i/ili na neki način neadekvatna. Često se dešava da osoba, kako bi izbegla neprijatna osećanja straha i stida, izbegava socijalne situacije koje procenjuje kao potencijalno preteće, pri čemu razvija socijalnu fobiju.

Najbolji način za prevazilaženje socijalne anksioznosti je kognitivno-bihevioralna terapija. U okviru ovog pristupa postoje razne tehnike koje psihoterapeut koristi kako bi pomogao klijentu da menja disfunkcionalna uverenja, prevaziđe tremu i stid, te prestane da izbegava socijalne situacije. Takođe, radi se na prevazilaženju niskog samopouzdanja i razvoju samoprihvatanja.