Ljubomora i posesivnost

Raskid emotivne veze sa partnerom/kom predstavlja jedan od nezaobilaznih stresnih životnih događaja. Kao i svaki stresni događaj, i ovaj je praćen nizom negativnih emocija – tugom, povređenošću, besom, strahom i ponekad krivicom. Mešavina i intenzitet ovih emocija stvaraju visok nivo neprijatnosti, te osoba često pokušava da pobegne od njih, što stvara konfuziju, anksioznost i veštački povišeno raspoloženje (hipomaniju).

U terapiji, osoba uči da je proces tugovanja uobičajena reakcija nakon raskida, ma koliko ona bila neprijatna. Tokom perioda tugovanja, osoba ima nalete sećanja na izgubljenu osobu, priseća se proživljenih trenutaka i aktivnosti sa tom osobom, što je praćeno osećanjem tuge, žalosti, plačem, osećanjem telesne malaksalosti i drugim telesnim senzacijama. U ovom procesu, tuga se obično javlja u talasima – u početku često, a kasnije, kako se proces odvija, sve ređe i ređe. Tokom vremena, intenzitet emotivne reakcije počinje da opada i završava se time da možemo da se setimo izgubljene osobe i asocijacija povezanih sa njom, a da ne budemo preplavljeni intenzivnim osećanjima.

Jedino nakon pravilnog suočavanja sa periodom tugovanja, osoba će moći da bude u stanju da se ponovo emocionalno veže. Takođe, osoba uči kako da otkrije i osloni se na sopstvene snage, ne upadajući u zamku samoobezvređivanja, besa, povređenosti ili preranog ulaska u nove partnerske odnose koji se često mogu ispostaviti kao neadekvatni.