Pogledajte video klikom na ovaj link
Šta je impulsivnost i kako se manifestuje? Impulsivnost je tendencija ličnosti ka zadovoljenju sopstvenih nagona, bez uključenosti racionalnog mišljenja i
Pojam toksična pozitivnost (ili kako se još naziva pozitivna toksičnost) odnosi se na uverenje osobe da je poželjno i dozvoljeno doživljavati samo i isključivo pozitivna…
Šta su fobije? Mnogi strahovi sa kojima se tokom života srećemo nisu funkcionalni i ne štite nas od neke
Prema poslednjim podacima Nacionalne Asocijacije Poremećaja u Ishrani (NEDA), procenjuje se da se preko 70 miliona ljudi širom sveta suočava
Tehnološki razvoj je neminovnost današnje civilizacije. Sa sobom nosi mnogobrojne prednosti, ali i određene mane. Mane nastaju onda kada se upotreba tehnoloških dostignuća pretvori u zloupotrebu.
Strah predstavlja jednu od bazičnih emocija koju posedujemo i evolucijski gledano, emocija je od primarne važnosti za preživljavanje. On je automatski odgovor na percipiranu fizičku ili emocionalnu pretnju ili ugroženost…
Ako ste žrtva nasilja
Radno vreme:
09h - 16h
Ako imate suicidne misli ili namere
Radno vreme:
17h - 23h
Telefon za zakazivanje termina u Savetovalištu:
Email za zakazivanje online savetovanja:
Nemojte čekati da Vaši emocionalni problemi narastu toliki da se povodim njih osećate bespomoćno.
5 thoughts on “Neizražavanje nezadovoljstva kao izvor stresa”
Bravo bravo najbolji ste!!! Citala sam mnoge tekstove i posecivala razne sjtove na ovu temu, ali Vi ste to objasnili potpuno a jednostovno. I naravno ne bih ni posetila ovu temu da se u njoj ne pronalazim. Takoreci sve sto ste rekli sve sam to ja. Ali mi jedno nije jasno zasto taj strah od iskazivanja ne zadovoljstva i ne slaganja imam samo sa drugaricama koje su priblizno mojih godina dok sa starijima od sebe nemam taj problem? Anksioznost, frustriranost i zadrzan gnev imam ili sam „dobila“ zadnjih 2-3 godine ( naravno ne konstantno) samo zato sto jednoj prijateljici sa kojom se druzim vec 15 godina ne mogu da kazem SVE sta mi smeta i sto uvek kada bih i pokusala ona bi se „pretvorila“ u zrtvu i izgovorila cuvene recenice “ a sta sam sad ja kriva“. ili “ pa da, ja sam za sve kriva, navikla sam“ i time me potpuno pokosi, i ja umesto da nastavim da pricam sta mi smeta kod nje ili zbog cega sam besna itd. ja se potpuno povucem jer momentalno osetim strah da je ne povredim. I tako, ona ne cuje od mene to sto imam da joj kazem i moze sasvim normalno da komunicira samnom, a ja odem kuci anksiozna, jos besnija( ali prema sebi) i nastavim da se ponasam kao da nista nije bilo. I sa savakim sledecim nasim vidjanjem postanem jos anksioznija. I tako ume da prodje i po godinu dana da nosim sa sobom ljutnju i gnev koji se samo kovitla i stvara mi fizicke smetnje.
Ako zanemarimo uzroke zasto je to tako kod vas,potrebno je da nekim psihotreningom i obukom naucite da kazete,recimo drugarici ,sta mislite (e ,tu zalazimo u jos jednu temu koja je ovde na sajtu -asertivno ponasanje).niko od nas nista nece postici time ako utvrdimo da je to stanje straha izrazavanja misli i nakupljanja besa nastupilo zasto sto su vasi rodtelji sa vama postupali tako i tako ili sto nisu to i to..prosto morate da se spasavate i da presecete.ako covek sam obavlja taj psiho trening mogle bi da prodju ne samo godine nego i decenije da bi iskorenio probelm.a to nekad moze dovesti i do izrazenih i ozbiljnih somatskih ispoljavanja,tj konkretnih bolesti nekih organa i sistema organa
.kad neko pogleda sa strane mogao bi da vam kaze-ja ne vidim sto se ti nje plasis?sto joj ne kazes to sto zelis?e ,u tom grmu lezi zec..u pitanju ste VI i vas strah i blokade ..to mozda ukazuje da stvarno ne postoje realni razlozi za vas strah ,i da morate uz pomoc treninga da shvatite da je OK da imate svoje misljenje i da ga iskazete,,i da ste vi sebi najvazniji ,da nije greh ispoljiti misljenje cak i ako nije nekome mnogo po volji.i mnogo lepo ste rekli,ta drugarica ode kuci pevajuci,a vi sa 3 dana nesanice….ja vam zelim da zavolite i postujete sebe najvise na svetu..
Da sve sto ste rekli je u redu.
Mene interesuje sta ako savrseno znate da iskazete svoje nezadovoljstvo neslaganje i slicno, ali ne smete to da uradite od straha zbog posledica toga. Npr sta ako imate supruga koji od vas zahteva da se uvek ceni samo njegovo misljenje a ako vi izrazite vase on ce vas oterati i imacete onda troje dece koja ostaju iza toga i verovatno nenormalno pate. Iz tog straha vi cutite trpite i gomilate u sebi nezadovoljstvo i gnev. Kako iskazati svoje misljenje u takvim situacijama?
Apsolutno je netačno da što više izlazimo nekome u susret, on nas manje poštuje. Ako ne umemo da asertivno izrazimo svoje želje i potiskujemo ih da bi se nekome dopali, obično ta druga osoba to ne zna, i „nameće“ nam svoje želje jer predpostavlja da bi se mi suprotstavili da nam nešto ne odgovara.
Tu nije u pitanju manjak poštovanja već neiskrenost osobe koja ne ume da izrazi svoje želje iz straha da se ne bi dopala drugima ako to uradi, stavlja u zabludu svoju okoliku.
Treba naučiti da imamo PRAVO na svoje mišljenje i na svoje NEZADOVOLJSTVO i da imamo pravo dati do znanja nekome da njegovo ponašanje prema nama nije u redu, ako je to slučaj.
Razlog zašto to ne činimo je zato što to nismo smjeli kao djeca. Moji roditelji i dan danas, kad iznesem svoje mišljenje koje je različito od njihovog, krenu jako agresivno na mene, tako da uopće nemam zabluda od kud mi taj strah da išta kažem. Ali! Dobra vijest je da se to može vježbati i promijeniti!