U duhu predstojećih praznika i završetka još jedne godine u našim životnim ciklusima, zatvaramo i ovogodišnji ciklus naših tekstova koji su bili posvećeni unapređenju vašeg mentalnog zdravlja i svakodnevnog funkcionisanja. Ono o čemu smo govorili posredno je bilo prožeto jednom pozitivnom idejom koju možemo zbirno nazvati aktivnim i kreativnim pristupom životu. Današnji tekst posvećujemo ovoj široj ideji kako bismo vam približili činjenicu da je jedino aktivnost ono što će vas unaprediti i učiniti da se osećate bolje.
Prihvatite sopstvene probleme i aktivno ih rešavajte. Često se dešava da osobe koje imaju problem pokušavaju da isti negiraju jer ukoliko kažu nekome da problem postoji time umanjuju sebe u svojim i u tuđim očima. Ovo se pre svega dešava sa problemima koji su emocionalne prirode, jer se u našem društvu osobe koje imaju emocionalne ili psihičke probleme gledaju sa podozrenjem i nipodištavanjem. Ovakvi stavovi društva sprečavaju nas da se bavimo sobom i našim psihološkim razvojom, da se suočavamo sa svojim strahovima, anksioznostima, psihosomatskim tegobama, depresijama i disfunkcionalnim načinima ponašanja. Drugim rečima onemogućava nam bolje funkcionisanje u sopstvenom životu i mogućnost da budemo zadovoljniji sobom i svetom oko nas. Navedeni društveni stav predstavlja zastareo i rigidni način razmišljanja koji u savremenom dobu, kada su se razvili moderniji načini prevladavanja psihičkih teškoća, nije opravdan ni na teorijskom ni na praktičnom nivou. Dakle, umesto da negirate sopstvene teškoće pozabavite se sa njima aktivno. Prvi korak je prihvatanje, sledeći korak je traženje načina da se oni reše-informišite se o sopstvenom problemu i razgovarajte o tome sa najbližim rođakom, prijateljem ili stručnim licem. Ono što je važno imati na umu je da ćete problem rešiti samo ako pristupite njegovom rešavanju, inercija i pasivnost vam neće doneti rešenje a po najmanje će vam koristiti vaš strah od prikazivanja u lošem svetlu jer je on iracionalan i osujećujući.
Izađite iz uloge „žrtve“ i borite se za sebe. Suprotno od osoba koje negiraju problem postoje osobe koje svoj problem preuveličavaju i preuzimaju tzv. ulogu žrtve. Na primer, osobe koje su depresivne govore kako ne mogu baš ništa da urade zato što su depresivne. Tačno je da depresivnost podrazumeva smanjeni aktivitet ali pasivnost i inercija ga još više smanjuju. Samosažanjevanje sebe neće pomoći, možda ćete od toga dobiti trenutnu sekundarnu dobit jer će vam članovi porodice udovoljovati ali to je samo „medveđa usluga“ koja ne vodi vašem oporavku i trenutna je. Dakle, ne dajte da vam depresija isključi sve moguće aktivnosti, zadajte sebi mali zadatak i uradite ga bez obzira kako se osećate, nemojte da očekujete od sebe da ćete sada moći da radite stvari kao ranije ali uradite makar jednu stvar (npr. skuvajte sebi kafu) i već ste se aktivno zauzeli za sebe. Isto stoji stvar sa problemima koji se tiču anksioznosti, npr. socijalna anksioznost je neprijatno preplavljujuće osećanje koje se javlja u situacijama u kojima postoji mogućnost da će vas neko procenjivati tj. davati sud o vama. Ako se plašiete da izlažete prezentaciju i to nikad ne uradite, vaša pasivnost će vas uvesti u to da poverujete da niste sposobni za tako nešto. Ipak, to nije tečno, ono što je tačno je da se ubacujete u ulogu žrtve oplakujući svoju gorku sudbinu. Rešenje ipak postoji iako ga vi ne vidite, a to je da prestanete da se samosažaljevate i aktivno se pozabavite alternativnim rešenjima za svoj problem.
I ne zaboravite, aktivno bavljenje sobom i rešavanje sopstvenih emocionalnih problema je jedan relativno dug i mukotrpan proces. Odluka da se time aktivno pozabavite je samo prvi korak, nakon toga vas čeka dugotrajan rad koji nije baš prijatan i zahteva dosta truda. Ali, kao nakon svakog truda dolazi nagrada koja je mnogo veća od one koju dobijate pasivnim tavorenjem u jadikovanju ili negiranju.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog
