Često vam prijatelji i bliske osobe savetuju da kada ste neraspoloženi, tužni, potišteni prestanete s tim „groznim“ osećanjima i budete pozitivni, nasmejani, srećni, dobro raspoloženi. Brzo se nalaze i načini kako to da postignete na primer da odete u provod i „popijete koju“ pa će se raspoloženje opet vratiti i bićete „ko novi“. Većina ljudi smatra da su neprijatne emocije znak nečega lošeg, da ako ih priznamo to može samo pogoršati situaciju, dovesti nas u stanje očaja, mizerije a to svakako ne treba dozvoliti sebi već treba ostati jak i iznad toga. Takođe, dešava se da se često tuga izjednačava sa depresijom pa se onda uporno odbija osećanje tuge jer je to opasno i može da nas odvede u „ludilo“.
Zabluda je da su neprijatne emocije ujedno i štetne emocije
Iako bismo mi voleli da nam uvek bude prijatno i da se stalno osećamo zadovoljno to je nemoguće. Današnji čovek se lako povede za tzv. principom zadovoljstva ali ovaj princip u realnosti ne funkcioniše. To pokazuju i neprijatne emocije koje se javljaju povodom raznih životnih situacija, kao što su gubici, osujećenja, prepreke. Normalno je da kada nam neko umre ili se od nekoga rastanemo budemo tužni, normalno je da kada naiđemo na neku prepreku budemo neraspoloženi. Negiranje ovakvih osećanja i automatsko i uglavnom veštačko prebacivanje u vedro raspoloženje nas samoobmanjuje i predstavlja zamagljivanje trenutne situacije. Dakle, treba dozvoliti sebi da budete i tužni i neraspoloženi. Treba imati na umu da ta osećanja neće trajati večno i da će ih smenjivati i prijatna osećanja, ne treba ih se plašiti već ih smatrati kao rezultat normalnog procesa.
Tuga i neraspoloženost nisu znaci psihičkog poremećaja
Često se tuga i neraspoloženje povezuju sa znacima depresivnosti. Kada ste tužni i neraspoloženi vi i dalje možete da obavljate svakodnevne aktivnosti dok sa depresijom to nije slučaj. Iako depresija podrazumeva negativno raspoloženje, ono je dugotrajnije, intenzivnije, a na kognitivnom planu uključuje suicidalne ideje, generalno „crnu“ sliku sveta, obesmišljavanje života, samoobezvređivanje, i skoro potpuno smanjenje svakodnevnih aktivnosti. Ovo treba razlikovati od svakodnevnih oscilacija u raspoloženju koje su uobičajene.
Uverenje da morate biti uvek dobro raspoloženi bez obzira šta vam se dešavalo može biti štetno
Zamislimo da vam umre blizak član porodice ili blizak prijatelj ili izgubite posao, i vi se sve vreme ponašate kao da se ništa nije dogodilo osmehujete se i izgledate radosno. Pritom, govorite sebi moram ostati jak, ne smem da budem tužan, moram da se ponašam kao da je sve u redu, treba ostati pozitivan. Negirate normalnu reakciju tuge ili razočaranosti, koja se ipak negde mora manifestovati. Obično se potisnute negativne emocije manifestuju kroz psihosomatske tegobe, odnosno kroz organska oboljenja ali često nismo toga svesni.
Da zaključimo, pozitivna i prijatna osećanja su dobra i doprinose našem mentalnom zdravlju ali ne uvek. Ne u onim slučajevima kada služe da prikriju neprijatna osećanja koja su normalna reakcija na negativne životne događaje. Kada prihvatimo da smo nezadovoljni povodom nečega možemo, iako nezadovoljni da aktivno rešavamo problem koji je pred nama. Kada negiramo da smo nezadovoljni i kada se pravimo da nas ništa ne dotiče, ne rešavamo i ne suočavamo se s problemima već ih izbegavamo i obmanjujemo sebe.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
