Neprestana zabrinutost oko različitih životnih situacija i događaja za neke ljude predstavlja pravo opterećenje. Oni bi voleli da nekako prestanu da se bave time, da prestanu da brinu i da više ne „muče“ sebe svim tim „slutećim“ mislima koje im konstantno padaju na pamet. Uobičajena tehnika kojom većina ljudi koji su skloni preteranoj brizi primenjuje je da oni sami sebi govore da treba da prestanu da brinu, pokušavajući da misli koje ih uvode u osećanje preterane zabrinutosti ili anksioznosti spreče da se javljaju i da ih se tako za svagda otarase. Međutim, pokazalo se da ova tehnika, koja je često preporučivana i od strane psihologa, nije funkcionalna i da neće pomoći da briga prestane.
Da li možemo zaustaviti naše misli?
Dakle, briga jeste povezana sa našim katastrofičnim mislima o nekim životnim situacijama ali ne možemo prestati da brinemo tako što ćemo reći sebi kada se pojave misli „Prestani!“ ili „Ne misli o tome!“. Istraživanja su pokazala da što više pokušavmo da ne mislimo o nečemu, ta misao će nam se sve življe vraćati. Poznati primer ove pojave je eksperiment u kome ispitanici imaju instrukciju da živo zamisle belog medveda, a zatim da se u sledećih deset minuta svim silama potrude da ne misle o njemu. Pokazalo se da supresija misli o belom medvedu ne samo da ne pomaže da ova misao nestane već ona postepeno postaje sve češća.
Tehnika stopiranja sopstvenih misli, koje vas uvode u različita neprijatna osećanja, je zasnovana na ideji da vi ne možete da podnesete da imate tu vrstu misli. Takve misli su za vas povređujuće i vode vas gubitku kontrole. Supresijom, ove negativne misli oživljavaju jer je nemoguće tek tako da ih izbrišete iz pamćenja, takođe dok pokušvate da ih zaustavite vi sve vreme morate da ih tražite i na taj način oživljavate. Još gore je to što vi verujete da su misli koje želite da zaustavite opasne po vas a ako su opasne onda su i značajne, dakle pridajete im veći značaj nego što zaslužuju.
Promenite stav prema vašim mislima
Ono što bi bilo efikasnije uraditi u situacijama preterane zabrinutosti, kada počnete po glavi da vrtite misli o tome kako niste ovo ili ono uradili, rekli, i kako će se desiti nešto katastrofalno zbog toga i toga ne pokušavajte da to stopirate. Umesto da stopirate ovu bujicu misli koja vas uvodi u preteranu brigu pre svega je važno registrovati misli kao simptome brige a ne kao odraz realnosti. Ne možete znati šta će se dogoditi, ne možete predviđati budućnost. To što mislite negativno ništa ne znači to je samo loša navika koju ste razvili. Distancirajte se od svojih misli i slika, zamislite jedan veliki ekran na kome se smenjuju vaše misli i slike, zamislite da je to strašni igrani film koji vi gledate i ništa više. Isto tako ovaj sadržaj vas uznemirava ali znate da nije realan, pustite da te misli prođu. U jednom trenutku počećete da razmišljate o nečem što je realno i prebaciti se na realne aktivnosti. Misli mogu biti ovakve i onakve ne treba ih stopirati jer nisu značajne, treba ih samo posmatrati sa svešću da su one tu da dođu i prođu-vi ste oni koji odlučujete da li ćete poverovati u njih i neprestano brinuti ili ne.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
7 thoughts on “Da li „Prestani da brineš!“ zaista pomaže?”
Upravo ovakav problem imam. Ne znam da li je to slucaj jer sam ja sam takav,jer sam to nasledio malo i od oca koji je bas isto ovakav? Ali mislim da nisam, jer on samo brine o tome sto ja nikako ne mogu da se zaposlim.
Ja inace bas brinem, skoro svaki dan. Brinem sto imam 26 godina a nikako da nadjem neki stalan posao. Brinem sto nekako ne znam sta cu sa zivotom jer kao osecam da sam sve vise stariji a nemam nikakvu buducnost. I tako dalje. Uglavnom samo brinem i ne znam sta da uradim da jednostavno postanem sveziji, da pocnem malo da se smejem, jer samo brinem i samo sam lose raspolozen…
Postovani, jedan savet Vam nece u potpunosti pomoci da se resite brige koja je izgleda za Vas svojstvena. Najbolje bi bilo da nam se javite za savetovanje ili sa desne strane u tagovima nadjite tekstove koji su pod pojmom anksioznost. Stvari stoje tako da je potrebno raditi sistematski na svom problemu kroz psiholosko savetovanje kako bi se on u potpunosti prevazisao. Pozdrav.
Vaš psiholog
ja imam jednu veliku brigu,a to je sto ne znam razliku da li je ovo sto mi se desava anksioznost ili neki pravi zdrastveni problem,previse je analiza koje bi trebala uraditi a to je ne moguce…pa vas pitam imali nesto po cemu se razlikuje anksioznost od zdr.problema.Imam ceste nalete slabosti,kad mi se skoro i noge oduzmu,blagu mucninu,nemoc u misicima ruku,kao neki trnci kroz zile,kao da mi nesto kola kroz krv i bas je to slabost koja me onesposobi.Sta vi mislite.
Postovana, pre nego sto posumnjate na neki psiholoski problem najpre proverite da li je organski sve u redu. Idite kod lekara opste prakse i uradite potrebne analize kako biste mogli da eleminisete deo sumnje vezan za neko telesno oboljenje. Ukoliko je sve u redu a Vama je i dalje lose pokusajte da odredite u kojim zivotnim situacijama se to javlja. Naravno, ne morate to raditi sami i u slucaju da nije nista organski mozete se javiti za savetovanje. Pozdrav.
Vaš psiholog
Imama drugaricu koja je imala anaksioznost,depresiju,oko dve godine,pebrodila je taj problem,sad nomrlano funkcionise,radi,nema vise strah ni paniku kao pre…..medjutim sada ima drugih problema sa stomakom,sva je uplasena,tj.kao da sama sebi izazove bolove jer radila je analize i sve je u redu,sad je nikakava i pada u depresiju opet zbog toga,da li j emoguce da ima bolove zbog depresije,tj depresiju u stomaku,i da ih je sama sebi stvorila?Posto ona vise ne zna sta i kako……..odma brine da nije neka vece bolest u pitanju nesto ozbiljno,a nalazi pokazuju da je sve ok…….,brine da joj sa crevima nesto nije u redu,da joj ne vari kako treba,pa me zanima dal je moguce da tu neprijatnost i bolove moze sama izazvati ?Posto ne zna vise sta da radi….Hvala!
Postovana, verovatno se radi o zdravstvenoj anksioznosti. Osobe koje imaju problema sa anksioznoscu su predisponirane da na odredjene stimuluse iz sredine reagujuju strahom. Dakle, ovde se radi o istom mehanizmu koji je prenet na nesto drugo (postoji prevelika fokusiranost na telesne senzacije u slucaju koji navodite fokus je na stomak-dakle osoba primeti neke senzacije u stomaku onda se uplasi a zatim dolazi do intenziviranja tih senzacija, zatim osoba pocinje da misli kako nesto nije u redu onda je to dodatno uplasi i tako u krug). Vazno je ovaj mehanizam zaustaviti uz pomoc adekvatnog psiholoskog tretmana. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
Postovani,imam 23 god.,dete od 2 god.,i nikada ranije nisam bila ozbiljnije bolesna. Od kada sam se udala,preselila u drugi grad,promenila potpuno nacin zivota,osecam da sam pod konstantnim stresom,sto mi se i fizicki manifestovalo pre dva meseca kroz gastroenteroloske probleme,gastritis i povecane zeludacne kiseline. Ipak,ja jos uvek ne znam kako da se klonim stresa,sada mi se desava i to da mi trnu ruke i noge,tj stopala i sake,osecam glavobolju cim sam iole napeta,imam mucne nocne more i konstantan strah od buducnosti. Skoro da nisam opustena ni dva sata,cak i od obicnog telefonskog poziva ocekujem lose i zastrasujuce vesti. Ne razmisljam ni o cemu pozitivno,vec iz svega ocekujem najgori moguci ishod. Nisam isla kod neurologa zbog trnjeenja ruku i nogu i glavobolje,jer su mi se ta stanja pojavljivala iskljucivo kada sam napeta,pa to nisam povezala ni sa kakvom bolescu. Lekar opste prakse mi je prepisao tabl.za smirenje Lexilijum,1x na dan,ali se nisam usudila da pijem. Moje pitanje je,da li bi mi psiholosko savetovanje pomoglo da se resim ovog konstantnog straha i napetosti?