Napadi panike umeju da budu jako neprijatni zbog fiziološke reakcije organizma koja ih karakteriše. U našim ranijim tekstovima smo puno pisali o tome kako negativna interpretacija tih reakcija dovodi do toga da se simptomi panike pojačavaju. U ovom tekstu ćete saznati šta se zapravo dešava sa vašim organizmom tokom napada panike odnosno upoznaćete se sa fiziologijom napada panike.
Panični napad predstavlja ekstremnu verziju alarmne reakcije koja je prirodna reakcija organizma u pretećim situacijama. Još pre mnogo godina Volter Kenon je opisao ovu reakciju kao „bori se ili beži“—ona predstavlja potporni mehanizam koji omogućava svim višim organizmima iz životnjiskog sveta da mobilišu veliki deo svoje energija, za kratko vreme, kako bi se suočili sa predatorima ili drugim pretnjama koje dolaze iz spoljašnje sredine a koje ugrpžavaju njihov opstanak. Ova alarmna reakcija nam koristi u situacijama kada postoji realna opasnost po naš život. Na žalost, većina nas doživlja „bori se ili beži“ reakciju kao odgovor na situacije koje vidimo kao psihološki opasne, preteće ili preplavljujuće. Na primer, svađa sa partnerom ili rano ustajanje za posao posle loše prespavane noći može kod nas prouzrokovati stresnu reakciju jer posmatramo te situacije kao preteće ili preplavljujuće, iako one nemjau direktan uticaj na naše preživljavanje odnosno opstanak u životnoj sredini.
Napad panike i simpatički nervni sistem
U slučaju paničnog napada, dešava se da ne postoji bilo kakva očigledna pretnja- alarmna reakcija se može javiti „ko grom iz vedra neba“. Dakle, na neki način prirodna „bori se ili beži“ reakcija se otela kontroli. Šta se zapravo dešava? Naš nervni sistem omogućava funkcionisanje dve odvojene skupine aktivnosti : voljnih i nevoljnih. Voljne aktivnosti uključuju npr. pokretanje naših mišića i rade pod uticajem naših direktnih komandi. Nevoljne aktivnosti, sa druge strane, uključuju npr. rad srca, disanje i varanje. Deo nervnog sistema koji reguliše nevoljne aktivnosti deli se u dva podsistema: simpatički i parasimpatički nervni sistem. Simpatički nervni sistem je odgovoran za mobilisanje brojnih reakcija našeg organizma kad god doživljavamo emocije ili smo uzbuđeni. Parasimpatički nervni sistem održava normalno, optimalno funkcionisanje naših unutrašnjih organa kada smo smireni ili se odmaramo. U trenucima paničnog napada, simpatički nervni sistem aktivira nekoliko različitih telesnih reakcija, koje su veoma brze i intenzivne. Prvo, dolazi do aktivacije adrenalnih žlezdi koje oslobađaju veliku količinu adrenalina. Zbog ovoga se možete osećati kao da ste u šoku, a obično su tu i osećanje preplašenosti i užasa. Drugo, povećan adrenalan može pruzrokovati ubrzan rad srca, ubrzano i plitko disanje, povećano znojenje, drhtavicu i osećaj hladnoće u rukama i nogama. Vaš simpatički nervni sistem takođe proizvodi mišićne kontrakcije koje dovode do toga da osetite jake kontrakcije u vašim grudima ili vratu što dalje može stvoriti strah da ćete prestati da dišete.
Organizam reguliše prestanak napada panike
Sve ove reakcije se odigravaju u manjem stepenu kada uobičajano doživljavamo emocije ili smo uzbuđeni. Problem sa paničnim napadom jeste da ove reakcije dostižu svoj vrhunac pa se osećate preplavljeno, prestrašeno, i imate jaku potrebu da pobegnete iz situacije u kojoj ste. Važno je da shvatite da adrenalin, koji otpusti vaš organizam tokom paničnog napada, biva reapsorbovan od strane jetre i bubrega za svega nekoliko minuta. Ukoliko biste mogli da se „prepustite“ rekaciji vašeg organizma tokom napada panike i jednostavno sačekate da „oluja prođe“ a da pritom ne govorite sebi kako su strašne te reakcije one bi se povukle u veoma kratkom roku. Vaša negativna interpretacija simptoma paničnog napada, koji bi se inače regulisali, odnosno koji bi prestali sami od sebe, utiče na to da se oni pojačaju. Adekvatno disanje i upotreba umirujućih rečenica koje govorite sebi, će vam pomoći da naučite da prevaziđete svoje panične napade umesto da ih se plašite.
Više o prevladavanju napada panike na licu mesta pročitajte ovde.
Cilj ovog teksta je upoznavanje prirode paničnog napada i odgovor na pitanje kako sve to „iznutra radi“ jer ste ovo pitanje verovatno mnogo puta sebi postavljali. Nadamo se da će vam ovo saznanje pomoći da simptome napada panike ne tumačite katastrofalno već kao jednu reakciju vašeg organizma koju, ako mu to dopustite i ne katastofizirate, on sam može da dovede u balans.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
38 thoughts on “Šta se dešava sa vašim telom tokom napada panike”
je li opasno ovo sta po zivot? ?? iskreno..
Nije, tekst posredno ukazuje na to da fizioloski simptomi koji se javljaju tokom panicnog napada NISU opasni po zivot. Pozdrav.
Kada legnem da spavam ,prilikom uspavljivanja,taman kad se opustim , osjetim kako mi se drma tijelo,i to drmanje pocinje od donjeg dijela kicme,i osjecaj je kao da je mali zemljotres u pitanju i tu se trznem i srce mi udara kao da ce da iskoci napolje i imam plitak dah,i onda s pridignem i vracam se u normalu…….desava mi se i tokom sjedanja da pocne da se drma donji dio kicme i tad pocne da udara srce samo dosta slabije u odnosu kao kad lezim….Da li je u pitanju napad panike?
Meni se dogada potpuni isto..bila sam na pregledu srca i u redu je..Molim odgovor je li ti napad panike, nocni i kako da to prode..hvala
Ja imam panicni poremecaj vec 6 meseci i pomalo depresiju,ali dva meseca nisam imala napad,strahovi su tu,ali ne toliko jakog inteziteta kao pre,znaci ne obracam vise toliko paznju na njih,ali u zadnje vreme imam povecane seksualne zelje prema drugim muskarcima,nekad bas previse,zapravo to se javilo bas prestankom panicnih napada.Interesuje me da li sam ja mozda to sama sebi stvorila da bih skrenula misli,pa makar i na taj nacin,ako zbog toga nemam napade,onda mislim da mi je stvarno pomoglo…
Postovana,ne pridavanje paznje simptomima panike moze ublaziti i smanjiti ucestalost panicnih napada.Sto se tice nacina na koji mislite da ste to postigli nisam bas sigurna. Svakako se radi o skretanju paznje na nesto drugo ali postavlja se pitanje dokle tako. Uverenje da Vam razmisljanje o seksualnom odnosu i mozda cak stupanje u seksualne odnose pomaze, moze rezultirati novim problemom (npr. kompulsivno stupanje u seksualne odnose u cilju sprecavanja panicnog napada). Dakle, postoje drugi nacini koji Vam mogu pomoci kako da trajno prevazidjete panicne napade a koji su provereni i efikasni. Srdacan pozdrav.
Postovanj,
Osim normalnih reakcija koje se javljaju u slucaju realne opasnosti, ja imam slicne reakcije koje se javljaju pri kompleksnim projektovanim socijalno-emotivnim odnosima. Tacnije, plasim se emotivnih veza (bilo koje vrste, od pijateljstava do partnera) i upustam se u njih izuzetno retkoto, i to radim selektivno trazeci kvalitet I intenzitet. Ali kada se upistim u njih, intenzitet je toliki da se ideja o mogucem emotivnom povredjivanju (bila to realna ili samo potencijalna mogucnost) kod mene javlja u obliku reakcije simpatetickog nervnog sistema.
Ja sam prilicno racijonalnastabilnakontrolisana osoba. Vaznost kontrolisanja i racijonalizovanja svojih reakcija sam naucila od malih nogu. Jedine reakcije koje zaista tesko mogu da kontrolisem su dole navedenim erijama, prvenstveno u Pelvic plexus-u.
Moje pitanje je sledece. Dali je moguce da i pored mog preventivnog ponasanja i svih napora da racijonalizujem socijalniheo emotivne odnose, postoji veza izmedju mog panicnog straha da se nedogodi nezeljeno i moje intenzivne reakcije (gore navedene) koja me navodi da preuzmem kontrolu nad situacijom, preuredim ili regulisem odnose ili da pobegnem glevom bez obzira. U kljucnim momentima, gde veze, pogotovo sa suprotnim polom, dolaze do raskrsnica koje mogu ali nemoraju da dovedu do neutabanih terena I terena na kojima ja nebih zelela da se nadjem (moje projekcije alternativnih zbivanja koje su rezultet moje licne nesigurnosti).
Sve moje auto-retro-analize ukazuju na cinjenicu da je moje rezonovanje u trenutcima projektovane opasnosti veoma slicno panici.
Ja imam veoma slicne i izuzetno intenzivne fizicko-emotivne reakcije u trenutcima opasnosti u trenutcima seksualnog zadovoljstva. Ta dva seta reakcija nisu ista. Jedna set je veoma prijatn, a drugi je izuzetno neprijatn. Intenzitet zna da varira od blagog zadovoljsta ili uznemirenosti stomaka sve do jakihosrih bolova koji su veoma slicni menstrualnim intenzivnim bolovima. Oni se javljaju prvenstveno u Pelvic plexus-u, Bladder, VesicalHypogastric plexus-u (za citaoce koje zanima grafikon: http://sr.wikipedia.org/wiki/Simpati%C4%8Dki_nervni_sistem).
Ukoliko imate dodatnih pitanja, rado cu na njih odgovoriti. U iscekivanju vaseg odgovora, primate srdacan pozdrav,
Ana
Zaboravila sam da dodam da na tim istim raskrsnicama, tacnije panicnim napadima, prouzrokovanim idejama o eventualnim nezeljenim zbivanjima , pogotovo sa suprotnim polom, ja imam neodoljivu potrebu da pobegnem, prekinem vezu (a to ‘uspesno’ i konstantno radim, zbog toga retko i ulazim u veze), i da sa sa sigurne fizicke i vremenske udaljenosti razbistrim glavu, iako sam svesna da na taj isti nacin unistavam veze, neke i bez realnog razloga. Jos bih dodala da je moja fizicka reakcija, osim predhodno opisane, propracena sa trnjenjem ekstremiteta, pogotovo kaziprsta, naravno preplavljenozt adrenalinom, nesanicom koja je posledica konstantne analize i koja se javlja samo i iskljucivo u trenutcima panike vezane za medjuljudcke odnose, tacnije moje projekcije o potencijalnoj opasnosti ili nekvaliteta.
Zanimljivo je da se u realnim opasnostima, i u odsustvu boljeg vodje, a bila sam izlozena raznim situacijama u kojima se izuzetno dobro snalazim, obicno dominiram u saniranju situacije. Tada reagujem neustrasivo, potpuno hladne glave i imam neverovatnu mogucnost opazanja. Ovo je predpostavljam normalna reakcija za simpatetickog nervnog sistema koja traje koliko i realna opasnost. Zato mi nije jasna disfunkcijonalna veza izmedju moje emotivne reakcije koja nema ograniceno vremensko trajanje (do mog nalazenja zakljucka) i potrebe da zrtvujem vezu, mog bezanja, i panike koja bi trebala da traje kratko. Duzina trajanja me brine posto njen mogu da uporedim jedino sa intenzitetom neprirodno duge erekcije koja je u pocetku prijatna a koja se pretvora u nesnosan fizicki bol nakon odredjenog vremena I koja zahteva medicinsku intervenciju (u mom slucaju auto-analizu). Pitanje izgleda naizgled smesno, ali postoji li nacin da racijonalizujem moje racijonalizovanje i time ga neutralisem da bih mogla da se prepustim dogadjanjima bez stanja panike? Gde da nadjem dugme za samo-iskljucivanje?
Hvala,
Ana
Ja imam isti problem kao Ana, jaki strah od veze i duge periode apstinencija od veza, po 3-5 godina prodje od veze do veze .Dok sam imala dvadeset i koju godinu to me nije tako brinulo ,medjutim sad imam 31 ,a mislim da nista nisam napredovala po pitanju veza.Evo i sad sam sama vec godinu i pol . Imate li savjete za smanjenje panike u vezama . Inače idem na psihoterapiju skoro 5 godina i dosta sam napredovala po pitanju ostalih situacija u kojima imam napade panike , ali ova je nesto teza jer me nitko nece staviti u nju ,imam osjecaj da se tu najjace kontroliram da podsvjesno ne zelim vezu…Hvala .
Postovana, verovatno imate neka disfunkcionalna uverenja vezana za zivot u dvoje zbog kojih ste kod sebe stvorili osecanje anksioznisti povodom bivanja u vezi. Vazno je da ta uverenja otkrijete i da ih promenite kako biste mogli da emotivno vezivanje shavtite kao manje zastrasujucu situaciju. Pozdrav.
Unazad nekoliko sedmica osjecam slabost u rukama i nogama, drhtanje misica, koje se pojacava pri nporu, kretanju ili radu. U mirovanju imama osjecaj da mi misici, posebno na nogama, povremeno „igraju“ kao da se na momenat skupe ili poskoce…Laboratirijski nalazi su normalni osim malo nizeg kreatinina. Doktorica koja je radila neuroloski nalaz tvrdi da je uredan i da ovi simptomi mogu biti simptomi anksioznosti. Ja inace patim od generalizovene anksioznosti, a tu su povremeno i napadi (samo nocu) koji su okarakterisani kao napadi panike.
Ovi moji zadnji problemi poceli su nesanicom, tinjajucom glavoboljom koja je trajala nekoliko dana, povremenim zvonjenjem u usima, a onda i velikim skokom krvnog pritiska, koji mi je inace normalan ili nizi, kao i uznemirenoscu i strahom. Drahtanje jos traje…Da li je moguce da se radi o anksioznosti ili je problem druge (organske) prirode?
Postovana, moguce je da usled napada anksioznosti ili panike dodje do trenutnog povecanja krvnog pritiska. Medjutim, svi ti simptomi su bezopasni i ne dovode do organskog ostecenja, a njih pokrece i odrzava pogresna interpratacija koju verovatno imate vazano za te simptome. Anksioznost i napadi panike se efikasno prevazilaze adekvatnim psiholoskim tretmanom. Ukoliko ste u mogucnosti, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa. Srdacan pozdrav.
draga Slavice ,neka vam to potvrdi i stručna osoba ,ali ja imam napade panike i ono što meni pomaže da mi bude jasno da je to panika je da kad osjećam drhtavicu i lupanje srca , odmaknem se malo od sebe i *gledam* o čemu to razmišljam , što mi se mota po glavi .
Ako ste zbunjeni ,zabrinuti ,preplašeni,ne možete kontrolirati misli i nakon toga vam slijedi drhtavica, sigurna sam da je to napad panike.Ako još niste krenuli kod psihologa ,nemojte da vas išta sprječava ,to su ljudi koji će vam pomoći osjećat ćete se bolje i samostalnije u svojem životu.Želim vam puno strpljenja i uspjeha na tom putu :).
Postovani,
imam 20 godina, a napade panike imam vec 3 godine. Naime, receno mi je od strane neuropsihijatra da su oni povezani sa otvorenim prostorom te je lekar to nazvao panicni poremecaj agorafobicnog karaktera. Napadi su poceli u vreme kada sam imala problema sa desnim jajnikom i ginekolog je prvo rekao da je tumor pa sam narednih par dana bila pod stalnom tenzijom i tacno se secam da sam razmisljala na sledeci nacin: sta ako mi se desi nesto dok sam napolju, a nema nikog da mi pomogne? To je trajalo sve dok nisam saznala da je nesto sasvim drugo,bezazleno u pitanju. Upravo onakvo razmisljanje je rezultiralo napadima panike kada sam na otvorenom.
Data mi je terapija ksalol i zoloft koja je vremenom smanjena na samo pola tablete zolofta i dok sam pila te lekove bilo mi je dobro. Zatim sam na svoju ruku prestala sa terapijom jer sam mislila da ce lekar ionako to sam uraditi, sto nisam smela i u roku od par meseci vratili su mi se isti simptomi: lupanje srca, plitko disanje, znojenje, cak i valunzi i osecaj nerealnosti, a novi simptom koji mi se pojavio je mucnina ali bez povracanja.. Nekad je mucnina toliko jaka da nemam zelju da jedem, cak sam i smrsala 2kg.. Pokusavala sam da se sama izborim sa anksioznoscu, koja je skoro konstantna, ali npr kada treba da idem na fakultet i prolazim preko zelenog venca, trga republike sve do studentskog trga, sve to mi se ucini jako tesko i cesto odlucim da ostanem kod kuce. Da li mislite da je bolje da mi neuropsihijatar ponovo propise neku terapiju ili da pokusavam i dalje sama da se borim sa mucninom i napetoscu?
Hvala unapred.
Postovana, ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli da Vam pomognemo da prevazidjete panicne napade i agorafobiju. Moguce je da to uradite samo uz psiholoski tretman a lekovi Vam u tom slucaju nisu neophodni.Zapravo,napadi panike se mogu resiti potpuno bez medikamenata-lekovi deluju na posledicu ali ne i na uzrok ovog problema pa se zato problem vraca kada prestanete da koristite lekove. Mi se uspesno bavimo resavanjem ovakvih problema, tako sto Vas ucimo efikasnim strategijama za prevazilazenje anksioznosti (Vi verovatno imate neke svoje strategije kako ste vec pomenuli, ali su pogresne i ne dovode do rezultata). Srdacan pozdrav.
postovani,i ja takodze kao i mnogi ovdje imam problem takozvani napad panike,to mi se pocelo desavati jos prije dvije godine.moj problem je odnosno napad nastaje kad god moram nekoga da posluzim, recimo goste kada dodzu cim ugledam nekoga na vratima napad nastaje srce pocinje ubrzano da lupa ruke noge sve se trese nisam ustanju kafu nasuti posluziti gosta nikako sva se tresem izgubim se skroz,i recimo ta panika prestaje tek tada kada neko preuzme moj posao to jeste da taj neko drugi naspe kafu usluzi goste.neznam i nije mi jasno zasto mi se to desava i sta uciniti.pomozite mi molim vas.unaprijed hvalaa!srdacan pozdrav.
zasto meni niko nije odgovorijo..
Postovana Dalila, verovatno niste dobili odgovor ukoliko je pitanje predugacko ili ukoliko odgovor na njega mozete dobiti na osnovu nasih ranijih komentara ili tekstova. Na zalost, ne mozemo Vam pomoci jednim savetom jer je za vecinu pitanja i problema za koje nas posetioci sajta pitaju potreban psiholoski tretman koji je dosta kompleksniji. Dakle, molimo Vas ukoliko mozete da sazmete i konkretizujete pitanje u par recenica. Srdacan pozdrav.
Postovani,
Imam 25 godina,patim od anksioznosti i napada pnike oko godinu dana kad sam se preselila u drugi grad,s tim sto mi jedan period npr.bude bolje a npr.evo sada od kako su pocele ove vrucine osecam vecu nervozu,osecaj nestabilnosti,tezinu u glavi…Pijem ksalol ali sa pauzama,od oktobra do februara ove godine ga nisam pila nisam imala potrebe osecala sam se ok.Medjutim primetila sam da u drustvu pojedinih osoba nemam strahove opustenija sam ne mislim na nista…konkretno mislim na osobu koja mi je simpaticna,stariji je od mene oko 15 godina,ali ja dok sam u njegovom drustvu ne osecam nikakav strah samo se fokusiram na ono sto ja i on pricamo,jedva cekam da ga vidim jer mi on dodje kao lek mozda je i smesno ali jeste tako,jos veci problem je sto sam ja udata tako da…ne znam vise stvarno sta da mislim…ali jedno je sigurno njegovo prisustvo me smiruje i mislim da ne radim nista lose,izmedju nas nikad nista nije bilo sem razgovora i sale.Cak kad ga ne vidim duzi period osecam se prazno neispunjeno…Imam osecaj da sam nekako namerno pocela da razmisljam o njemu da bih malo skrenula paznju s anksioznih misli i mislim da sam se zaljubila.S muzem su odnosi zahladneli bas od kako smo dosli da zivimo kod njega,on je jedinac vezan za majku,nista ne zna o ovome naravno jer se i ja nadam da ce me proci tako da se i ne sekiram previse,ako se vec tako bolje osecam.Eto lakse mi je kad sam ovo s nekim podelila pa Vi odgovorite ako znate odgovor 🙂
Pozdrav.
pre godinu i pol sam poceo osecati zdrastvene probleme..,imao sam bolove u dornjem delu zeludca,bolove u prsim i zarenje iza grudne kosti.Ustanovili su da imam gastritis, kaskadni zeludac i heliko bakteriju.Javlja mi se ziganje i nelagodan osecaj na levoj strani,inace imam isporen rad srca,kazu SPORTSKO SRCE.Radio ultra zvuk ,pre godinu bio uredan,sem sto sam imao povisen pritisak…,pijem laristu.Radio ultra zvuk vratnih zila uredan……To ziganje zna da bude neugodno,pomislis na najgore….Isao sam psihijatru,dg,f 41,pijem ksalol,eglonil.calistu i flunisan…I dalje osecam te simptome,dal je moguce da je sve to na nervnoj bazi….,unapred hvala!
Postovani,
Godinama unazad sam anksiozna i imam panicne napade. Medjutim, u poslednje vreme se sve ucestalije javljaju nocu. Tada mi je jako tesko da se smirim jer ne mogu da se razbudim dovoljno brzo. Umijem se hladnom vodom, ali srce hoce da iskoci iz grudi. Dijagnostikovani su mi gastritis i reflux. Da li mozda to mozda ti nocni napadi mogu da se povezu sa refluxom, posto zasigurno znam da nemam kosmare niti sanjam ruzno kada se to desi. Hvala!
Pozdrav!
Imam ankziosnost vec 7godina osjecaj vrtoglavice jao da lebdim ponekad kao da se izgubim na sekundu i zatim pocne mantanje dali je neko ovo izljecio hvala
Postovani,imala sam pre godinu dana jako stresnu situaciju,otac mi je umro.Ubrzo sam pocela da osecam razne tegobe,od ‘knedle u grlu’,zeludacnih smetnji pa sam stigla i do tahikardije.Strasno sam nervozna onda je krenulo sa nekim strahovima od raznih bolesti i mnogo cega pa onda panicni napadi a sad me strah od ludila sizofrenije ili neke druge psihoze,zbunjena sam zamisljena sam,ali kao da sam u blokadi nekad kad mi se place ne mogu da zaplacem isto kada mi se smeje jedva da se nasmejem ali non stop imam neki nelagodan osecaj u grudima kao da me pritiska nesto a niti bih plakala niti se smejala ne znam sta mi je.od lekova pijem samo presolol za tahikardiju.molim vas recite sta to moze biti?
sta da radim imam napad panike vec mesec ipo dana sve mi je teze i teze iz dana u dan… bio sam kod psihijatra dao mi je bromazepan 3mg ali ne pomaze…osecam lupanje zeludca i srcai gusenje pomozite miiiii
Ja se ne bih bas slozila sa tim da napadi panike nisu opasni po zivot. Hocu da kazem da smatram da nisu opasni po zivot direktno (niko nece umreti od samog napada panike „ovde i odmah“), ali uverena sam da, posto se panika odlikuje veoma neprijatnim i nekad vrlo intenzivnim emocijama, da to sigurno, posto je to jedan veliki stres za organizam, dovodi do nekakvog disbalansa u hormonskoj ravnotezi, i ostalim organskim hemijskim procesima, a da ne govorimo o narusenoj energetskoj ravnotezi organizma, sto sve zajedno daje podlogu za slabljenje imuniteta i narusavanje zdravlja…
Ja sam u toku svog zivota ranije (zbog teskih zivotnih okolnosti) imala napade panike, znam sta je to i kako je, koliko je stresno, iscrpljujuce, a na zalost kasnije sam dobila i jednu malignu bolest.
Da budem jasna, ne zelim ovde da plasim ljude da ce svi koj iimaju napade panike dobiti kancere, ali da je svaki stres stetan za telo to je nepobitna istina.
A da bi se sprecilo da bilo koji stres kao i napadi panike ostete telo i dovedu do narusavanja imuniteta, treba raditi na resavanju tog problema svakako.
Nereagovanje na resenje problema ili cak nepriznavanje problema je gore od bilo cega, i ravno mazohizmu.
Draga,
Hvala na divnom tekstu. Ja sam pre 3 dana dozivela panicni napad, lupanje zeluca i srca. Uhvatio me strah, strah samo povredjivanje jer sam mislila da ludim. Imala sam skoro godinu dana neprestano stres i tugu. Uvek sam bila pozitivna i mentalno jaka osoba. Otkad se ovo desilo, plasim se. Skoro svaki dan osecam strah, mali napad, crne misli i ukocena sam. Non stop u nekom grcu.
Sta da radim? Plasim se. Da li moze ovo da se izleci?
Postovana Elena, prvi panični napad uobičajeno nastaje kao posledica jačih životnih stresova. Ono što je važno jeste shvatiti da je apsolutno bezopasan i da ga treba samo pustiti da prođe. Mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje a uputno je praktikovati jogu za kojom mozete smirivati organizam koji je stalno napet usled anksiznosti. Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Imam 25 godina i dozivjela sam panicni napad desetsk dana nakon traume izazvane fizickim napadom od strane rodjenog brata, bila sam preplasena i danima cutala, nisam problem izbacila iz sebe. Simptomi koje sam imala u pocetku bili su aritmija i nedostatak vazduha kao i trnjenje u rukama, iz sata uz sat trnjenje se pojacavalo i kada sam ga osjetila u nogama, poveli su me u hitnu i samo mi je bilo gore i gore, dobila sam 4 infuzije i 2 inekcije. Primala kiseonik, posle druge infuzije moje citavo tijelo je bilo utrnuto i nisam osecala da mogu kontrolisati djelove tijela, jako trnjenje u rukama, grudima, noge su mi bile kao od drveta.. Stalno sam sebi govorila pozitivno i trudila se misliti da nije nista, ali sam isto znala i osjecala lako lazem sebe jer nesto debelo nije bilo u redu.. Tih pet sati sam osjecala kao da umirem, sva utrnuta pri tom bez vazduha i sa jakim lupanjem srca. Nakon toga mjesec dana nisam mogla pravilno disati, pila sedative radi lupanja srca, i ako sam malu nervozu imala pocinjala sam da trnem, ne drasticno kao taj dan ali dovoljno da nije prijatno. Mozete li mi objasniti trnjenje cjelog tijela u napadu panike? Hvala unaprijed
Postovana, trnjenje misica ruku i nogu je karakteristicno za fiziologiju panicnog napada usled povecanog dovoda krvi u skeletne misice. Sanja M., dipl.psiholog
Poštovana, imam 60 godina. Patim od rane mladosti od anksioznosti i panike. U mladosti sam imala skoro svakodnevne tenzisjke glavobolje i tahikardiju. Povremeno pijem tablete normabel od 5 mg a prije 6 godina pila sam tablete cipraleks. Jedno vrijeme mi je bilo bolje ali sad opet ponekad imam panicne napade i poslije toga slabost u misicima nogu i trnce u rukama i nogama. Molim Vas da mi kazete da li nakon dugogodisnje anksioznosti i panicnih napada mogu nastati ostecenja na pojedinim organima a posebno nakon trnjenja ruku i nogu? Unaprijed puno hvala i srdačan pozdrav.
Postovani,
Desilo mi se nesto mnogo neuobicno. Naglo sam ustala sa kreveta, pa me uhvatila vtroglavica. Naslonila sam uz zid dok me prodje ta vrtoglavica. Sledece cega se secam da sam lezala na podu i da mi se celo telo treslo kao da imam napad necega..ne znam sta to moze da bude?
Molila bih Vas za pomoc. Radim u skoli i pre par godina sam imala panicni napad na casu. Znojenje, lupanje srce, neprijatnost, mislila sam da umirem. Odveli su me u ambulantu, tamo sam se smirila, dobila bensedin i to je proslo. Posle se to ponovilo posle godinu dana, isto u skoli, ali ne na casu. I ponovo isto. Isla sam na preglede kod kardiologa i svi nalazi su u redu. Lekar mi je prepisao propranolol 1/4 ujutro i uvece i mogu da kazem da mi je bolje. Medjutim, s vremena na vreme mi u grudima kao zatalasa, valjda su to palpitacije i oblije me neki strah da ce ponovo biti napad panike. Ponekad mi ta neprijatnost dugo traje, ali veci mi je problem to sto sam konstantno u nekoj pripravnosti hoce li se desiti ili nece… I da, izlozena sam konstanto strsu. Ponekad mi se cini da cu da poludim od svega. Imam 39 godina,udata i nemam dece. Hvala
Ja sam Anja imam blagu drhtavicu jed nego na koj sam iamal povreqdu.Sad imam drhtavicu te iste noge nocima nemogu da spavam .Imam 11 godinaa i cesto sam u velikoj panici svadjam se i lako me je iznervirati .Kako mogu da sprijecim drhtavicu !
Da li je moguće imati napad panike u snu? I to 3 večeri za redom. Ne znam zašto bi, razmišljam o tim stvarima…imam neke normalne strahove kao i sve majke…ništa preterano i drastično. Sedim nešto čitam na na kompu..legnem i posle 1sat..sva 3 x tako..probudi me ubrzano lupanje srca..nesestica..drhtavica..visokpritisak…i obavezno u wc na veliku nuždu???..ne znam zašto. Imam 49 godina. Popijem bromazepan i katopil. 10 godina imam hasimoto.
POZDRAV imam visok pritisdak,imam mucnine u zelcu i dodje mi u glavu kao da cu pasti.Isao sam na gastroskopiju snimao zedac,nalazi su bili uredu,pa sam potom snimao stomak i to je bilo uredu,ostalo mi je jos da vadim krvnu sliku.koja je bila uredu.Sad se pitam koji je uzrok tig visokog pritiska.HVALA UNAPRIJED
Meni je pocelo sve ova depresija od 2.2 ove godine pocelo je neka mucnina i vrtoglavica, a posle i bol u grudnom kosu kao da srce hoce da pukne sve pretrage sam uradila i otisla kod psihatra on mi je prepisao flurin svako jutro posle dorucka i bromazepam pola ujutru i ceo uvece ali meni nije bas jos dobro bila sam i kod jednog psihijatra i rekao mi je da je terapija dobra. Pijem danas mi je dvadesetjedan dan. Budim se sa mucninom rano i sad u zadnja dva dana sva se tresem. Molim Vas da li mi mozete odgovoriti do kad ce ovo da traje
Poštovana Ana, 2003.godine mi je iznenada preminula majka. Posle nekog perioda, pogorsanog zdravstveno stanja dobila sam kao terapiju Ksalol 0.25. Od pre par meseci, javljaju se simptomi straha od smrti i srcanog udara. Kardiološki je sve u redu. Strah se pojavi sasvim iznenada, pojavi se znojenje, stezanje u mišićims, ponekad u grudima, peckanje po telu i napetost. Da li je to ipak anksiozni poremećaj ili panično. Na kontrole idem redovno. Pozdrav.
Poštovana Gordana,
Sve što ste opisali su simptomi povišene anksioznosti, koja Vas, kada dostigne određenu tačku, dovodi i do paničnog napada. Kada negativno interpretirate simptome anksioznosti, dodatno ih intenzivirate. Na primer, kada kažete sebi ,,To što me steže u grudima znači da ću umreti!“ dodatno se uznemirite, pojačate anksioznost, te dođe i do paničnog napada. Cilj je, dakle, izbeći katastrofizaciju jer simptomi anksioznosti sami po sebi nisu opasni. Ovde pročitajte koje su najčešće zablude o paničnim napadima.
Srdačan pozdrav!