Sigurna ponašanja predstavljaju ona ponašanja za koja mislimo da nam pomožu a ustvari nam odmažu u rešavanju problema. Osobe koje imaju problema sa nekom vrstom anksioznog poremećaja često primenjuju ovakva ponašanja. Na primer, ukoliko osoba ima panične napade sa agorafobijom ona će uvek kada odlazi negde van kuće povesti sa sobom neku tzv. sigurnu osobu (obično onu u koju ima najviše poverenja) koja će biti uz nju ukoliko se panični napad ponovi. Čest je slučaj da osobe kojima su prepisani (a često i nisu prepisani) anksiolitici nose sa sobom ove lekove kako bi ih „za svaki slučaj“ imali pri sebi ako se uznemire-ovo može biti problem jer se dešava da se lek uzima mimo prepisane doze i na svoju ruku pa tako osoba počne da veruje da ako nema lek pri sebi ona neće moći da se smiri što je zapravo zabluda. Osobe koje imaju fobiju od npr.vožnje autobusom mogu stajati blizu vozača ili blizu vrata kako bi im bilo lakše da izađu ukoliko im se poveća strah. Kada je u pitanju problem sa socijalnom anksioznošću kao sigurno ponašanje može se koristiti konzumiranje alkohola koje ima za cilj stvaranje osećaja „opuštenosti“ u komunikaciji sa drugima.
Šta je cilj sigurnih ponašanja?
Kao što je navedeno na početku, za osobe koje imaju problema sa povišenom anksioznošću sigurna ponašanja predstavljaju načine rešavanja problema. Međutim, sigurna ponašanja to nisu. Osoba ima privid da dolazi do rešenja jer ovakva ponašanja dovode do trenutnog smanjenja napetosti odnosno anksioznosti. Efekat je na žalost samo trenutan-na duže staze sigurna ponašanja ne samo da neće dovesti do potpunog rešavanja problema već neka od njih mogu napraviti nove probleme (npr. zloupotreba medikamenata ili alkohola).
Šta su zapravo sigurna ponašanja?
U suštini sigurna ponašanja su disfunkcionalne strategije rešavanja problema koje se primenjuju jer su za osobu to jedini načini da (bar donekle) umanji svoju anksioznost. U terapijskoj praksi je cilj da se usvoje nove, funkcionalne strategije rešavanja problema koje će pomoći osobi da potpuno reši svoj problem. Nekada klijenti pokazuju otpor da ukinu sigurna ponašanja što je razumljivo jer je za njih to dugo vremena bilo najbolje i često najlakše rešenje.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
11 thoughts on “Sigurna ponašanja-korak od rešavanja problema”
Postovanje,
Vec 12 godina patim od uzasnih panicnih poremecaja,pracenih svim simptomima koji se mogu naci u opisu ovih poremecaja.U braku sam vec 10 godina,imam dve kcerkice i cini mi se da je krajnje vreme da se sa tim izborim,obzirom da vec godinama ublazavam napade ksalolom.sto prosto ne zelim vise.Tokom ovih 12 godina bila sam zamorce raznih opita,ali niko nije seo cestito sa mnom da porazgovara,vec su trazili uzroke organske prirode. U medjuvremenu sam postala i dijabeticar,sto mi dodatno unosi razne poremecaje-sto realne sto nerealne….
Srdacan pozdrav,
Jelena
Postovana, panicni poremecaj se moze uspesno tretirati i adekvatnim psiholoskim tretmanom koji ne ukljucuje medikamente. Ukoliko zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite Vas problem. Posto vec pijete medikamente, kako budete napredovali tokom psiholoskog tretmana moci cete postepeno da ih izbacujete iz upotrebe ali pod nadzorom Vaseg psihijatra. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
IMAM STRAH OD JAVNOG NASTUPA. KAD STANEM IZA GOVORNICE, SRCE MI LUPA UBRZAN0, GUBIM DAH, PADA MI MRAK NA OCI, ZNOJIM SE I DRHTIM. KAKO DA SE IZBORIM SA TIM?
KADA TREBA DA GOVORIM LAKSE MI JE NEGO KADA MORAM DA PROCITAM SA PAPIRA NESTO NAPISANO.
STO JE TO TAKO?
Postovani, strah od javnog nastupa se moze resiti adekvatnim psiholoskim tretmanom. Potrebno je preduzeti niz koraka kako bi se resio problem koji ste naveli a to ne moze da stane u jedan kratak savet. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da prevazidjete strah od javnog nastupa. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl. psiholog
Već neko vreme patim od anksioznog poremecaja sa napadima panike.Sve je počelo pre par meseci jakim napadom,kada sam mislila da cu umreti i imala sam simptome mozdanog udara,srecom nisam imala mozdani udar i drugi nalazi su pokazali da je organski samnom sve uredu.Nakon toga desila su mi se jos nekoliko blazih napada,ali sam tada imala i jako ubrzan puls i visok krvni pritisak.Od interniste sam dobila terapiju za pritisak i to je sada pod kontrolom,ali kada mi se desi napad panike obavezno je pracen povisenim pritiskom,napominjem da mi je srce uredu,bar je tako doktor rekao.Lekar opste prakse mi je prepisao leksilijum od 1,5 mg 2x i cini mi se da mi ublazava simtome simptome.Napadi mi se obicno desavaju kada sam sama kuci sa decom i onda bude jos gore posto su oni mali pa se bojim za njih,ako izgubim svest.
Bila sam kod lekara opste prakse ali mi ona nije dala uput za psihologa,samo mi je dala leksilijum.Meni treba neko trajnije resenje,posto,ocigledno postoji neki uzrok toga,ali ja sama ne mogu da ga dokucim.Pomisljam da je usamljenost jedan od mogucih uzroka,jer ovde nemam nikoga osim supruga i dece,ja sam kuci sa decom celog dana,suprug je na poslu po ceo dan.Primetila sam da sam postala jako razdrazljiva i da se izderem na decu bez ikakvog veceg razloga.Volela bih da resim problem,jer ne zelim da me moja deca gledaju kako ludim.
Imam 30 godina.
Hvala Vam unapred na odgovoru.
Svak dobro.
Postovana, lekovi mogu ublaziti simptome ali ne uvek i spreciti ponovno javljanje panicnih napada. Uobicajeno je da prvi panicni napad bude intezivniji od svakog sledeceg koji se javi. Mehanizam ponovnog javljanja panicnog napada pokrece pogresna interpretacija fizioloskih simptoma koji se javljaju tokom panicnog napada (npr. interpretirate ih kao simptome srcanog udara ili u Vasem slucaju mozdanog udara) to izaziva emociju straha a zatim i novi panicni napad i tako u krug. Kroz adekvatan psiholoski tretman mozemo Vam pomoci da ovaj mehanizam zaustavite i oslobodite se panicnih napada. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Pozdrav ,
Imam 16 godina , imam jedan problem . Naime , ne znam kako bih saopštila tati i bratu da sam u vezi . Oni jako burno reaguju , i jako su zaštitnički postavljeni prema meni . Mama me podržava , ali to ne čini nikakvu olakšicu . Oni smatraju da sam premlada za takvo što . Ne želim da nikoga dovodim u nezgodnu situaciju … ali to nije riješenje … Na koji način da im kažem ?
Hvala unaprijed na odgovoru .
Postovana, nekada roditelji ne prihvataju cinjenicu da im deca odrastaju i da sa periodom adolescencije kod njih pocinju da se javljaju potpuno drugacija ponasanja nego kad su bili deca, npr. cesce druzenje sa vrsnjacima i zelja da se zapocne emotivni odnos sa osobom suprotnog pola. Usled svojih ubedjenja i strahova desava se da roditelji sprecavaju da se naka ponasanja koja su prirodna odigraju u ovom periodu. Zbog svega toga mlada osoba mora cesto da se bori za ono sto zeli i cesto ta borba ima neizvestan ishod. Sto se konretno Vaseg pitanja tice bolje je da sami kazete sta se desava nego da to „muski“ deo Vase porodice sazna na nekom drugom mestu. S druge strane, ne mogu Vam reci tacan ishod ali u svakom slucaju ako kazete i pokusate da se izborite za sebe bice Vam lakse nego da stalno strahujete. Mozete o ovoj temi dodatno popricati i sa Vasim skolskim psihologom. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog
Zdravo imam 14 godina i Od kad mi je tetka iznenada umrla od srcanog udara imam oosecaj da ce se to i meni dogoditi.Ostajem bez daha nohe su mi hladne imam neprijatni osecaj u stomaku u ramenima srce mi kuca normalno ali jako..da li je to anksioznost ili nesto drugo molim vas odgovorite!!
Mozete li u nekom od narednih tekstova navesti neki primer funkcionalne strategije na gorepomenute situacije?
Divno je citati vas, pozdrav!
Poštovana,
Zahvaljujemo se na podršci, imaćemo u vidu Vaš predlog za neki od narednih tekstova.
Srdačan pozdrav!