Siguran sam da ste mnogo puta čuli da vam neko drugi ili vi sami sebi kažete: “ Znao sam da cu se ovako osećati …“,  „Znao sam da cu se ponovo uplašiti …“, „Znao sam da neću uspeti …“ itd. U osnovi ovakvih i sličnih izjava stoje očekivanja koje osoba ima od datih situacija ili sebe. Negativna očekivanja navode osobu da zamišlja negativne ishode što kod osobe stvara strah i druge negativne emocije i kada se osoba zaista nađe u datoj situaciji ona je sklona da ta osećanja doživi. Kada doživi negativna osećanja osoba ima „potvdu“ za svoja početna očekivanja. Kada se taj proces ponovi nekoliko puta osoba postaje uverena da će se to dešavati i ubuduće. Na taj način nastaju uverenja koja kreiraju realnost osobe koja ih poseduje. S toga ne postoji jedna objektivna, svima istovetna realnost. Svako je tvorac svoje soptvene, subjektivne realnosti. Očekivanja kreiraju uverenja, uverenja kreiraju realnost a realnost “potvrđuje“ naša očekivanja.

Tipičan primer negativnih očekivanja imamo kod anksioznosti. Osoba koja je sklona anksioznosti zamišlja negativne ishode, ima negativna očekivanja u vezi određenih situacija i na taj onačin ona kreira anksioznost. Zatim ona je sklona da pojavu anksioznosti vidi kao “potvrdu“ za opravdanost i tačnost svojih početnih negativnih očekivanja. Tako se stvara začarani krug koji nazivamo „samoispunjujuće proročanstvo“.

Kako da naučimo osobu da izađe iz tog negativnog začaranog kruga?

Tako što ćemo joj savetovati da negativna očekivanja zameni nultim očekivanjem, odnosno da odustane od predviđanja, tačnije zamišljanja budućnosti. Kao što znamo svaka anksioznost je plod fantazije, onoga što bi moglo da se desi u bližoj ili daljoj budučnosti a ne onoga što se zaista i dešava, sada i ovde. Jedina realnost je ona koja se dešava sada, u sadašnjem trenutku, sve ostalo je fatazija, imaginacija, zamišljanje, konstrukcija. Negativna očekivanja su negativne imaginacije koje osobu u vode u negativna osećanja. Fantazija proizvodi osećanja isto onoliko verno i realistično kao i realnost, primer toga je gledanje dobrog filma. Odustajanjem od fantazije i zamišljanja budućih ishoda osoba sebe lišava anksioznosti i fokusira se na sadašnji trenutak i akciju, odnosno ponašanje koje je korisno u datoj situaciji i datom momentu.

Dakle, umesto da kažete sebi: Siguran sam da će … kažite sebi: Ne znam šta će se dogoditi i zato je bolje da ne razmišljam o tome sada … ako se to dogodi razmišljaću o tome tada … Sa takvom filozofijom lišićete sebe gomile nepotrebnog stresa i anksioznosti povodom stvari koje se nisu i najverovatnije nikada neće ni dogoditi.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com