Stresna životna sredina nam svakoga dana donosi puno problema, da bismo opstali naš zadatak je da te probleme uspešno rešavamo. Kada su problemi takvi da većinu stvari možemo da kontrolišemo onda nam je lako da ih prevazilazimo, međutim, postoje problemi koji manjim ili većim delom nisu pod našom kontrolom i tada postajemo zabrinuti. Na primer, brinemo se da možda nećemo naći posao, da nećemo naći adekvatnog partnera, da ćemo se razboleti od neke teške bolesti, da će nam neko ko nam je blizak nastradati u saobraćajnoj nesreći i sl. Naravno, sadržaj koji nam prlazi kroz glavu dok brinemo uključuje predviđanje negativih ishoda, pa onda imamo misli tipa „ŠTA AKO nikada ne nađem pravu osobu za sebe“, „ŠTA AKO me budu otpustili sa posla“ ili nam se u glavi pojavljuju katastrofične slike. Ovakvi sadržaji neizbežno dovode do toga da osoba oseća strah odnosno anksioznost.
Iako većina ljudi shvata da briga nije korisna za njihovo psihičko zdravlje, oni i dalje brinu jer ne umeju adekvatno da se izbore sa svojim mislima i poslednično strahovima a takođe imaju i određene zablude koje brigu održavaju. Navešćemo neke od njih.
Jedino ako brinem oko nekog problema ja ga mogu rešiti
Morate shvatiti da briga nije rešavanje problema već upravo suprotno. To je neprestani proces ostajanja sa „ŠTA AKO“ disfunkcionalnim mislima čiji je krajnji ishod samo anksioznost i ništa više. Kod brige imate utisak da se krećete u krug, ukazujući sebi na mogućnost samo negativnih ishoda dok kod rešavanja problema sagledavate stvari objektivno, predstavljate sebi više alternativa i svesni ste kako negativnih tako i pozitivnih ishoda.
Ako brinem, mogu se pripremiti ako se desi nešto negativno
Priprema za događaje koji su negativni nije moguća. Prosto ne možete znati i osetiti kako je to izgubiti posao ako to nikada niste doživeli ali vaše zamišljanje scena u kojoj gubite posao će vam doneti puno negativnih emocija i bespotrebnog psihičkog opterećenja.
Moram da brinem o nekom problemu kako bih bio/-la siguran/sigurna da se to neće desiti
Rekli smo da ljudi obično brinu o problemima koji većim delom nisu pod njihovom kontrolom, prema tome nikada ne mogu unapred biti sigurni da li će ishod biti negativan ili ne. Na primer, ako neko stalno brine da li će ga ostaviti partner to neće sprečiti da se to zaista desi. Paradoksalno, ova zabrinutost može prouzrokovati nastanak problema u odnosu sa partnerom, na primer proizvesti ljubomoru i posesivnost a sama osoba će biti kontinuirano napeta.
Briga je dokaz da mi je do nečega stalo
Iako izražavanje brige za nešto ili za nekoga ukazuje na to da su vam određene stvari ili ljudi značajni to nikako ne treba povezivati sa hroničnom brigom koja traje satima i danima i koja je praćena nerealnim mislima i slikama katastrofičnog sadržaja.
Zaključak koji bi valjalo izvući jeste da brigu treba registrovati kao disfunkcionalni proces i da umesto da brinete povodom nekog problema, pokušate da taj problem rešite. Ukoliko ne vidite trenutno rešenje tog problema ili smatrate da ne zavisi potpuno ili određenim delom od vas onda prosto prihvatetite da ne možete uvek sve kontrolisati i da se neizvesnost ne mora nužno završiti katastrofalno.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
4 thoughts on “Nekoliko zabluda o brizi”
Da li postoji mogucnost da napisete tekst o svim simptomima depresije, pretrazivao sam tekstove al nisam naleteo na posvecen bas tome, vise su podele depresija bile ukljucene. Posbeno me interesuje uticaj depresije na koncentraciju i kratkorocno pamcenje, jer pricajuci sa nekim ljudima sa foruma o depresiji kao i sa psiholozima, jer se i sam lecim od depresivno anksioznog poremecaja, to je dosta cest problem kod ovih poremecaja, i cesto dugo opstaje otporan na terapiju. pOzdrav
Ovaj clanak mi je otvorio oci. Vidim da moje brige stvarno ne vode nikud. Napravila sam sebi podsetnik da briga nije isto sto i rad na problemima.
A desava se da od silnih negativnih misli ne mogu da razmisljam racionalno a kamoli ucim. Prosto kao da je radna memorija prebukirana i nema mesta za dodatne normalne misli.
Sad shvatam da se osecam anksiozno zbog svih briga koje mi se motaju po glavi i ako nije jedna odna je druga, a nista od toga nisam resila ili odustala jer ne mogu da uticem.
Hvala puno 🙂
Drago nam je ako Vam je bilo od pomoci! Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Većina stvari zbog kojih smo brinuli se nikada i nije dogodila!