Većina ljudi živi gotovo potpuno nesvesno, kao na auto-pilotu. Šta znači živeti na auto-pilotu? To znači biti biće navike. Svaki naš dan sastoji se od upražnjavanja velikog broja potpuno automatizovanih obrazaca ponašanja. Te obrazce nazivamo navikama. Najveći deo dana oko 95% stvari koje radimo, mislimo ili osećamo su zapravo navike, obrazci koje smo naučili, upražnjavali i uvežbali u prošlosti a sada ih samo automatski reprodukujemo. Svaki dan potpuno automatski hodamo, peremo zube, hranimo se, govorimo i sl. To je naravno korisno jer kada bismo morali da mislimo o svemu što radimo ne bismo bili u stanju da ništa uradimo i ne bismo mogli da donosimo pravovremene odluke.

S druge strane problem je u tome što mnoge navike koje smo usvojili mogu biti štetne, kao na primer: jedemo previše šećera, masnog, imamo malo fizičke aktivnosti, opiremo se strahu itd. Navike se ne odnose samo na ishranu i druge svakodnevne obrazce ponašanja već se odnose i na to kako se odnosimo prema sebi i drugima.

Upitajte sebe da li volite sebe ili ste depresivni?

Da li vodite računa o tome kako živite, šta jedete, s kim provodite vreme, kakve osobe privlačite u svoj život i sl.? Da li ste gospodar svog života, da li donosite svesne odluke i izbore ili živite po navici, automatizovanim obrazcima iz prošlosti?

Neki kažu: Kakve su ti misli takav ti je život. To je tačno, ali još preciznije je reći: Kako se ponašaš (ono što radiš sebi i drugima) takav ti je život. Kako se neko ponaša prema sebi (ali i prema drugima) u mnogome zavisi od toga da li voli sebe ili ne. Ljudi svašta misle i govore, ali jedini pravi pokazatelj onoga što stvarno misle (o sebi ili drugima) jeste ono što rade. Ponašanje mnogo više govori o osobi nego to što osoba govori sebi ili drugima.

Mnogi će reći da vole sebe ali u praksi zapravo to ne čine. To se najbolje vidi po njihovim postupcima, stilu života, zdravlju i sl. Voditi život bez svesti znači živeti po inerciji, biti pasivan, ne planirati svoj život, živeti bez jasnih ciljeva, ne voditi računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, ne baviti se sobom i ličnim razvojem. Osoba koja nije svesna ona obično nije ni zdrava. Štetne navike vode nas u zdravstvene probleme, kako fizičke tako i mentalne (psiha i telo su nerazdvojiva celina).

Zašto neki ljudi žive nesvesno?

Zato što nisu naučeni da vole sebe. Svako može naučiti da voli sebe, jer je to lako i svako zaslužuje da voli sebe. Ne postoji nijedna osoba na svetu koja to ne zaslužuje. Voleti sebe nije ni greh ni sebičnost, već naprotiv osnova da se živi zdravo i da se bude dobar prema sebi i drugima. Ko nije dobar prema sebi, nije u stanju da drugima pruži mnogo, jer ni sam ne zna kako se to radi.

Osoba koja voli sebe živi svesno, a to znači:

1. Svesno donosi odluke koje ne moraju nužno biti u skladu sa stečenim i ukorenjenim navikama
2. Postavlja sebi jasne i realistične ciljeve
3. Planira, organizuje i menja svoj život
4. Prilagođava se promenama (nije rigidna) u životu
5. Vodi računa i svesna je šta jede (hrani se zdravo i umereno)
6. Fizički je aktivna (bavi se sportom ili upražnjava bilo koji vid rekreacije)
7. Prihvata sebe, ne kritikuje niti omalovažava sebe, ali preispituje i menja svoja ponašanja i navike kada je to potrebno (kada one ne vode zdravlju, ljubavi i postavljenim ciljevima)
8. Ima aktivan stil života, 80% dela a 20% razmišlja, trudi se da sve što može uradi na vreme (ne odlaže i ne izbegava)
9. Rešava probleme umesto da ih izbegava
10. Preuzima potpunu odgvornost za svoje postupke, odluke i emocionalne reakcije
11. Radi samo ono što joj ne nanosi štetu (ne puši, ne drogira se, ne ostaje u vezama u kojima nije srećna i sl.)

Osnovni preduslov da osoba živi svesno i kvalitetno jeste da nauči da voli sebe. To nije teško, ali je potreban model (osoba koja sebe voli), odnosno osoba koju će oponašati. Većina navika koje imamo nastale su upravo učenjem po modelu (ugledanjem na model, obično roditelje, vršnjake i prijatelje). Model može biti i psihoterapeut ili life coach. Učiti da volimo sebe je proces koji podrazumeva menjanje stavova o sebi, učenje da bezuslovno prihvatimo sebe i menjanje niza štetnih navika, počevši od ishrane pa sve do emocionalnih navika (načina na koji se nosimo sa vlastitim emocijama). U ovom procesu naglasak je na učenju i akciji a ne na analiziranju.

Dr. Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com