Anksioznost je emocija koja se javlja u situacijama koje su nam nove i izazovne, npr. razgovor za posao, sastanak sa malo poznatom ili nepoznatom osobom, ispitne situacije, i sl. Generalno to su one situacije čiji ishod ne znamo unapred a jako nam je važno da bude pozitivan. Na fiziološkom planu dolazi do ubrzanog lupanje srca, ubrzanog disanja, napetosti u mišićima, povećava se krvni pritisak. Ovakve reakcije na psihološkom nivou doživljavamo kao emociju straha. Iako su nam ove reakcije neprijatne one su zapravo tu kako bi oragnizam pripremirile da se adekvatno suoči sa novom situacijom-dobijamo više energije i fokusiraniji smo na predstojeća događanja. Na kognitivnom planu pored hipervigilnosti često postoje misli ili slike kojima se mentalno predstavlja ishod situacije koja je pred nama. Predviđanje negativnih ishoda (npr. ŠTA AKO+ne budu zadovoljni sa mnom, ŠTA AKO+padnem ispit) pojačava anksioznost i često može delovati ometajuće. Ipak, kada se osoba suoči sa nepoznatom situacijom i kada se ona završi, anksioznost prestaje i osoba nastavlja normalno da funkcioniše u svom okruženju.
Anksioznost u sklopu anksioznog poremećaja
Anksiozni poremećaji kao glavni simptom podrazumevaju anksioznost ali ona je intenzivna i kontinurana i često nije situaciono uslovljena (kao što je slučaj sa anksioznošću koja je normalna). Fiziološke reakcije koje se sreću kod anksioznih poremećaja podrazumevaju već pomenuto ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićnu tenziju, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, kao i intenzivnije simptome kao što su znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušima koji se sreću kada se anksioznost intenzivira do nivoa panike. Ovi intenzivniji simptomi su karakteristični za panični poremećaj ali se mogu sresti i kod drugih anksioznih poremećaja u izuzetnim slučajevima (npr. osoba koja ima fobiju od leta avionom može imati panični napad kada se nađe u avionu). Od dodatnih fizioloških simptoma može se javiti nesanica, glavobolja, dijareja, često mokrenje.
Vrste anksioznih poremećaja
Zvanično se izdvajaju sledeće velike grupe anksioznih poremećaja: panični poremećaj (sa ili bez agorafobije), generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), po nekim podelama postraumatski stresni poremećaj se takođe ubraja u anksiozne poremećaje. Ono što pravi najveću razliku između ovih poremećaja jeste misaoni sadržaj koji održava anksioznost a javlja se u formi ŠTA AKO+negativan ishod pri čemu je fokus na različitim sadržajima. Kod paničnog poremećaja osoba donosi pogrešne zaključke o svojim intenzivnim telesnim senzacijama i njen karakteristični misaoni tok izgleda ovako: ŠTA AKO+doživim srčani udar, ŠTA AKO+izgubim kontrolu nad sobom, ŠTA AKO+se ugušim/srušim, Šta ako umrem/padnem u nestvest i sl. Za generalizovani anksiozni poremećaj karakterističan je isti način razmišljanja ali fokus je na mnogo širem spektaru životnih događaja. Ove osobe pored toga što predviđaju negativne ishode vezane za svoju sigurnost i zdravlje, često taj obrazac razmišljanja prenose i na razmišljanje o sigurnosti i zdravlju drugih obično bliskih osoba, ali i generalno na različita socijalna manje/više značajna pitanja. Ove osobe najveći deo vremena provode produkujući lanac ŠTA AKO+negativan ishod misli odnosno u brizi. Što se tiče fobija tu je sadržaj misli fokusiran na konkretnu situaciju koja za datu osobu predstavlja „opasnost“ npr., ŠTA AKO+se zaglavim u liftu, ŠTA AKO+ drugi misle da sam nesposoban/glup i sl. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja postoji podela po sadržaju opsesivnih misli unutar samog poremećaja. To su misli koje sadrže sumnju o sopstvenoj seksualnoj orjentaciji, religijskim uverenjima, svojoj savesnosti, odgovornosti prema drugima, povređivanju drugih i sl. Pa tako imamo misli tipa ŠTA AKO+sam ja homeseksualac, ŠTA AKO+povredim svoje dete, ŠTA AKO+otrujem svoje ukućane, ŠTA AKO+sam izneverio Boga i sl. Anksiozne misli su važan deo svakog anksioznog poremećaja jer pojačavaju i održavaju emociju straha. Kada osoba veruje ovim mislima i analizira ih, ona zapravo održava svoj poremećaj.
Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem bilo putem knjiga samopomoći ili obraćanja stručnjaku.
Više tretmanu anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.
Više o tome koliko traje tretman anksioznih poremećaja možete pročitati ovde.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt:064/ 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
17 thoughts on “Anksioznost vs. anksiozni poremećaji”
Jako dobar tekst, dobro znati razlike. Hvala!
Zamolila bih Vas za jednu informaciju.
Imam ćerku od 17 godina koja već duže vreme ima simptome OKP. Pokušavale smo zajedno to da prevaziđemo, ali ništa od toga. Pre nekoliko dana naišla sam na Vaš sajt i prema ovome što ste napisali imam utisak da nam Vi možete pomoći. Zanima me kako se zakazuje kod Vas i gde se tačno nalazi savetovalište.
Unapred hvala!
Postovana, slobodno se javite mi se efikasno bavimo ovim problemom. Potrebno je samo da se javite na telefon 0646493417 i dobicete sve neophodne informacije. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani,
citajuci vase clanke, mislim da imam problem sa socijalnom anksiznosti..naime, kad treba da idem u goste (ili slicno), strah me da ce mi se ruke tresti..i onda se i tresu nenormalno..stalno sebe izludjujem razmisljanjima o tome, ako treba da idem negde na rucak ili tako nesto, u stanju sam mesecima unapred da se brinem i stalno razmisljam o tome…ima li mi pomoci? 🙂 moram nesto uraditi povodom ovoga, pa molim za savet sta i kako?!
Nisam iz bg-a pa mi je problem naci nekog
psihologa, kod koga bi redovno isao…
Unapred hvala
Postovani, najverovatnije jeste socijalna anksioznost-prakticno to je strah da se nadjete u situacijama u kojima mozete biti procenjivani od strane drugih osoba. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za savetovanje putem skajpa kako bismo Vam pomogli da resite ovaj problem. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Od GAD-a patim vec godinama , pila anti depresive i posle 2-3 meseca prestani i po nekoliko meseci budem mirna.Medjutim od kad mi je majka umrla pre 2 god nikako na zelenu granu.Godinu dana pila lekove i isla na psiho terapije ali nikako da me prodje.Sve sto ima na netu o anksioznosti i napadima panike iscitala ,
D
Od GAD-a patim vec godinama , pila anti depresive i posle 2-3 meseca prestani i po nekoliko meseci budem mirna.Medjutim od kad mi je majka umrla pre 2 god nikako na zelenu granu.Godinu dana pila lekove i isla na psiho terapije ali nikako da me prodje.Sve sto ima na netu o anksioznosti i napadima panike iscitala ,sve znam neke i pokusavam i primeniti .Napadi panike su cesti nekad i po nekoliko u toku dana, nisu jaki da moram zavrsiti na hitnoj (tamo me svi znaju zbog toga) ali su tu i stvaraju mi problem.Bojim se da cu do kraja zivota ziveti sa tim a toliko sam vec iscrpljena od te borbe.
Molim vas recite mi, nocu se budim jer samo krene da me peče glava i trnu ruke. A stalno imam osecaj da mi je plitak dah i potrebu da udahnem duboko da bih dosla do vazduha. Dakle ne disem ja brzo i kratko vec kao da mi nije dovoljno da disem normalno. Kao da mi vazduh ne dolazi do mozga i noću me pece glava. Sta mi je?
Postovani Kris, najverovatnije je u pitanju pojacana anksioznost ali za to bi treblo obaviti opsezniji razgovor. Za svaki slucaj obavite medicinski pregled kako bi se iskljucili neki somatski problemi. Pozdrav.
TO
Postovani,
Molim vas za misljenje. Desi mi se uvecer da se trznem iz sna sa osjecajem nervoze i napetosti kao da sam se nesto iznervirala pa se probudila iako sam sasvim ok legla. Onda ocnem razmisljati o toj mojoj nervozi i nikako da je se rijesim. Sta bi moglo biti u pitanju?! Mene samo u tom momentu uhvati strah od misli da sam nervni bolesnik..
Postovana,imam problem sa anksioznoscu I napadima panike vec vise od 4 godine.Sad imam 23godine. Imala sam razne tretmane lekovima,bila sam i 4 dana u Novom Sadu na decijoj psihijatriji,ali svaki put kad odem daju mi drugu dijagnozu kod kog god doktora svako misli drugacije. Moj problem je sad taj sto bukvalno ne smem dva coska dalje od kuce da idem,jedva odem u prodavnicu. U kuci se osecam najsigurnije ali opet I tu imam napade panike,stalno sam uznemirena,crne misli ne mogu da „iskljicim“,cesto imam osecaj da cu skroz poludeti. Imam dosta fobija,od toga da mi dodju gosti,da izadjem napolje,da se istusiram,da jedem.. Ne znam vise sta da radim. Nisam u mogucnosti da dodjem u Beograd zbog straha pa me zanima kako to sve ide putem skajpa. Hvala unapred na Vasem odgovoru.
Veoma dobri tekstovi. Može svašta da se nauči. Prošao sam kroz sve ovo i vidim koliko je ustvari ovo dobra stvar, da se pomogne ljudima da nauče nešto o tome šta ih muči. Pošto znam kroz šta prolaze mogu i ja da se ponudim da pomognem nekako, jer sam sve to prošao i znam da sam i ja želeo da pitam nešto nekog anksioznog koji je isto prolazio kroz napade panike ili agorafobiju. Možete me pitati šta vas interesuje na mejl: damjanub@gmail.com
Postovana,
Vec neko vreme ne mogu da spavam. Imam cudan osecaj u stomaku jako tesko disem i osecam pritisak dok disem. Imam 14 godina i ovo me ometa dosta u zivotu jer ponekad ne spavam celu noc i onda ne mogu da idem u skolu. Cesto panicim bez razloga. Cesto osecam neku nervozu i samo zelim da se udaljim od svih. Nadam se da mozete da mi pomognete. Ja nisam iz Beograda i jako mi je tesko da nadjem strucno lice sa kojim bih mogla da razgovaram.
Nadam se da mozete da mi pomognete
Повратни пинг: Kako ublažiti anksioznost povodom korona virusa - Vaš psiholog
Повратни пинг: Strah od zatvorenog prostora - Klaustrofobija - Vaš psiholog