Većina ljudi, kada se pomene opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), imaju u glavi sliku osobe koja prisilno iznova i iznova pere ruke ili slaže stvari u ormaru po određenoj boji ili OKP mešaju sa opsesivno-kompulzivnim karakterom. Zapravo, mnogi ljudi prisilne kompulzivne radnje vide kao glavni simptom ovog poremećaja. Iza kompulzivnih radnji uvek postoje opsesivne misli, osoba misli da će se zaraziti jer njene ruke nisu dovoljno čiste ili da će se nešto desiti njenim bližnjima ako ne uradi određenu radnju nekoliko puta. Opsesivne misli čine osobu anksioznom, napetom te ona mora brzo da posegne za kompulzivnim radnjama kako bi neutralisala to neprijatno stanje.
Šta je „Pure O“?
Posebnu vrstu OKP-a predstavlja tzv. “Pure O”, njega karakteriše ispoljavanje opsesivnih misli, slika i impulsa bez kompulzivnih radnji. To su na neki način bizarne, neprijatne misli koje se iznova i iznova ponavljaju stvarajući visok nivo straha kod osobe. Poroblematično za ovu vrstu poremećaja jeste da osobe koje poseduju ovakve misli često sebe počinju da poistovećuju sa njihovim sadržajem, i sumnjaju u vlastiti um često pretpostavljajući da su na pragu psihotičnog poremećaja. Kako je sadržaj vezan za nešto što nije u skladu sa ličnošću i vrednostima date osobe (npr. nasilni sadržaji vezani za druge često bliske osobe, sadržaji vezani za incest, pedfiliju, sumnju u sopstvenu seksualnu orjentaciju, bogohuljenje). Baš zbog toga što je sadržaj jako bizaran i socijalno neprihvatljiv osoba okleva da se javi stručnjaku jer postoji bojazan da 1. dobije potvrdu da je npr. psihopata/pedofil/homoseksualac ili 2. da će ga proglasiti “ludim” i zatvoriti. Međutim, što više osoba odlaže javljanje stručnjaku OKP postaje sve razvijeniji a poistovećivanje sa sopstvenim mislima osobu vodi u stanje bezvoljnosti i razvoja depresije kao sekundarnog problema.
Međutim i “Pure O” prate kompulzije ali one nisu spolja vidljive, motoričke već se odigravaju na mentalnom nivou a osoba ih ne doživljava kao nešto što je disfunkcionalno (kao što u većini situacija osoba koja kompulzivno pere ruke, zna da je to besmisleno i disfunkcionalno). Ovo je razlog više zašto osoba teže shvata da zapravo ima OKP.
Mentalne kompulzije
Najčešća forma menatalnih kompulzija je razuveravanje (pročitajte više o tome ovde) osoba stalno pokušava da nađe dokaze za to da li je ona zaista ono što joj njene misli poručuju. Na primer, ako osoba ima misli nasilnog sadržaja prema svojim bližnjima (majci, ocu, sestri, bratu, deci, supružniku) ona pokušava da na različite načine nađe za ili protiv argumente pre svega u svojoj prošlosti, uzimajući u obzir sopstvene postupke, misli, osećanja ali i tražeći informacije i iz nekih drugih izvora ˗ stručne literature, interneta ili čak postavljajući pitanja članovima porodice šta oni misli da li bi ona mogla da učine to i to (u slučaju da su saopštili da imaju problem jer i to izbegavaju plašeći se osude). Ma koliko bizarne ove misli bile one se mogu javiti apsolutno kod svake osobe (više o tome pročitajte ovde). Moljenje da misli prestanu da li u vidu verske molitve ili obične molbe u sebi da misli prestanu predstavlja takođe jednu vrstu mentalne kompulzije. Opstajanje opsesivnih misli je posledica biohemijskog disbalansa u mozgu i nemogućnosti da se osoba ,, prebaci ” na misli koje je manje opterećuju, zapravo to je kao da imate ,, pokvarenu ploču” u glavu koju ne možete da zaustavite. Prema tome, ne možete zaustaviti ovaj proces samo molbom da misli prestanu to se može rešiti na drugačiji način i zahteva vreme. Isto tako, nemojte biti besni bilo na misli ili na sebe što imate takve misli to samo pogoršava vaše stanje, već potražite stručnu pomoć. Produkcija pozitivnih misli takođe je mentalna kompulzija koja neće zaustaviti opsesivne misli. Na primer, lanac opsesivnih misli tipa ,,Šta ako sam ja ubica, šta ako naudim sopstvenoj porodici” … nastavljate sa ,, Neću da mislim o tome, sve je dobro, svi se dobro slažemo, baš mi je lepo u krugu porodice,…”
Mentalne kompulzije samo pomažu opstajanje opsesivnih misli i straha od istih, iako vam se ponekad čini da mogu pomoći ta pomoć je kratkoročna.
Više o pravilnim načinima prevladavanja opsesivnih misli pročitajte ovde.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
26 thoughts on “Opsesivne misli ,,bez” kompulzija”
zdravo, veke podolgo vreme prebaruvam na internet za da doznaam sto mi se slucuva i veke se prepoznav vo ova.
da vi objasnam nakratko se sto napisavte se e tocno za obsesivnite misli
od deka da pocnam… imam decko veke godina ipol i sme prezaljubeni, nikogas vo zivotot ne sum se custvuvala tolku srekno i ispolneto ednostavno toj mi e se, a predhodno imav decko kako pomala odevme tri godini megutoa nikogas ne mi e bil nesto posebno i koga raskinavme znaev deka nikogas ne sum go sakala nikogas ne sum mislila na nego, voopsto ne sum bila ljubomorna koga go gledav so drugi devojki tuku naprotiv mi bese milo za nego posto jas ne go sakav i nemavme dobra vrska premnogu bevme razlicni, nemase ni 1 dobra osobina sto mi se dopagase kaj nego, i pred 2 meseca mi se sluci toa mojot segasen decko stana ljubomoren na nego i jas kako i sekogas ke mu se nasmeese bidejki toa bese nesto nezamislivo nesto sto ni vo son ne bi go napravila i odtogas pocnav da mislam mi vleze vo glavata sto ako me privlece i pocnav da se plasam, sto ako se desi toa i go izgubam segasniot decko i si ja izgubam srekata i pocnav se povise i povise da se naplasuvam sto dojde do tie misli sto ako jas vsusnost sum go sakala a ne znaev inaku koga pomislam na nego duri i mi se zgadi, tolku loso se pocustvuvam neprijatno i strav neopisliv, pocnav da mislam sto ako koga go vidam so druga devojka stanam ljubomorna i.t.n povtorlivi misli sto ne mi izleguvaat vo glavai neznam kako da se oslobodam, duri ponekogas si velam sto ako nekogas izgubam kontola i mu zvonam i pocnam da razmisluvam duri mi dovagaat sucidni misli, kako podobro bi se ubila odkolku toa da go napravam ke ve molam da mi vratite na ova sto mislite i kako mozam da se oslobodam od ovoj strav
Postovana Lile, ovde se radi o problemu sa opsesivnom ljubomorom. Misli/slike koje imate zapravo pojacavaju osecanje ljubomore koje je disfunkcionalno i one su opsesivnog karaktera jer nemaju realnu osnovu i javljaju se neprestano pa imate utisak da ih ne mozete kontrolisati. Bilo bi dobro da se javite za psiholosko savetovanje. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
interesuje me nesto, evo kupio sam caj od Valerijane, a popijem jednom na dan ksalol 0.5 ali samo trecinu te tablete pa mozda i 0.2 jednom na dan, da li mogu da popijem caj od valerijane bar jednom prije posla?
Nisam sigurna da moj problem koji imam spada u ove navedene vrste opsesija ali ja ovo upravo dozivljavam kao tako.Desavalo mi se u periodu adolescencije da me je prvi muskarac koji mi se dopao nije ni primecivao-to je bilo u osnovnoj skoli i to je na mene ostavilo traga ocigledno jer ponovo se desilo da sam cetiri godine u srednjoj skoli bila zaljubljena u jednog decka i kad smo konacno posle mature bili zajedno bila sam srecna ali vrlo kratko-jer nismo imali nikakve slicnosti,nismo izdrzali ni mesec dana zajedno,a ja sam o njemu razmisljala sve vreme i narednih pet godina ,plakala i nisam mogla da prihvatim da me je ostavio i da mu ja nisam bitna u zivotu.
U medjuvremenu sam imala i neke duze veze od po mesec-dva ,neke cak i duze ali nista od toga me nije ispunjavalo.Satisfakciju mi je davalo to da kada „bacim“oko na nekog i pozelim da je moj -onda to moram da uradim,to mi je glavna misija i samo o tome razmisljam…
Sada imam 33 godine i iza sebe tridesetak muskaraca i jednu vezu od 4 godine sa osobom koja je bila izrazito posesivna,pratila me na razlicite nacine i to mi je dodatno otezalo da uspostavim neki normalan i iskren odnos sa bilo kojim drugim muskarcem.Vidite ,ja jako tesko nekom mogu da se otvorim i pricam o sebi verovatno iz razloga da me neko ne „razotkrije“ sasvim u dusi i ostavi me jer mi nesto verovatno nedostaje-u prevedenom smislu nemam nikakvo samopouzdanje.
Iskreno receno,ja znam da izgledam muskarcima kao neka vamp zena i negde mi to prija (tako mogu da imam koga pozelim) ali ja ustvari uopste nisam takva jer me sve to posle jako boli kada vidim kako se nijedan taj muslarac ne zadrzava u mom zivotu.Kako to da promenim kod sebe.?
Poslednju opsesiju nekim muskarcem sam dozivela pre tri godine kada sam na poslu pokusala da zavedem tipa koji je u braku 20 godina (inace stariji muskarci su uvek bili moj izbor) i on me je odbio recima kako ne moze da vara svoju zenu i vodi dvostruki zivot sto je sasvim korektno i bilo sa njegove strane,ali ja to nisam mogla da objasnim sebi u svojoj glavi i sebi sam zacrtala da ce kad tad biti moj.I to se desilo posle tri godine i sad se povremeno vidjamo a ja sad shvatam da meni to nije dovoljno i da ja ne mogu nekome da budem na zadnjem mestu u zivotu i jako mi je sad tesko jer uporno govorim sebi „Kako on ne moze da me zavoli cak i posle toliko vremena i poznaje me i lepo nam je zajedno,sta to meni nedostaje????“I sad samo o tome mislim kako ili da ga privolim da se veze za mene ili jednostavno da ga ostavim .To je samo jedan od primera,cak sam otisla i toliko daleko da sam uspela da zavedem supruga dobre drugarice za koga je ona tvrdila da je nikada ne bi prevario,samo kako bi sebi dokazala kako ja to mogu da uradim.Ustvari,ja sam ocigledno jedna jako losa osoba,jer to i mislim sada o sebi dok vam ovo pisem.
Postvana, verovatno sebe vrednujete na osnovu toga da li je neki muskarac sa vama ili ne. Prema tome, jeste problem u niskom samopouzdanju i pokusavate da ga resite na pogresan nacin. Bilo bi najbolje ako ste u mogucnosti da nam se javite za psiholosko savetovanje. Sradacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani,
Na vikipediji pise da je okp hronican, da li mislite da to nije tacno, ili se misli samo na jako teske slucajeve okp?
Citat: „У близу 70% пацијената почетак лечења значајно побољшава стање ОКП и редукује његове симптоме. Међутим, ОКП остаје хронично обољење, са симптомима који могу јачати или слабити током целог живота пацијента.“
Postovani, kada uspete da naucite kako da savladate OKP onda nije vazno da li je hronican. Tacno je da moze jacati i slabiti tokom zivota ali je vazno stvoriti zdrave strategije da se on savlada kada se pojavi, onda krace traje ta njegova nova epizoda. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Imala bih takodje pitanje na ovu temu.
Pre desetak dana saznala sam da tetka boluje od nekog oblika shizofrenije, i to vec deset godina.
Redovno uzima terapiju, te shodno tome tih deset godina ni jedan simptom ne ispoljava, i da se slucajno nisam domogla dijagnoze verovatno nikada ne bih ni saznala da od toga boluje, za mene je to bilo veliko iznenadjenje i sok.
Ono sto je moj problem, jeste da od kada sam na internetu procitala da je bolest nasledna, imam napade panike, anksiozna sam i u konstantnom strahu da cu je naslediti.
Kada zaboravim na momente, vratim se u normalu, ali ubrzo opet dodje strah, okupiraju me misli, i ne mogu da prestanem da razmisljam o tome do te mere da pocinjem da se bojim da cu zaista naterati sebe da „poludim“
Da li je moguce „oterati“ takve misli iz glave, jer bih zaista zelela da se vratim normalno svojim obavezama, a da me taj strah ne prati , i da vec jednom prestanem da mislim o tome.
Naime, imam 25 godina, uspesna sam u onome cime se bavim, nikada nisam ispoljavala nikakve simptome bilo kakve psihicke bolesti, dok sada ne mogu da prestanem da umisljam i polako ubedjujem sebe da nikada necu prestati.
Cini mi se nemogucim, te se nadam da ce me odgovor bar malo razuveriti.
Postovana, ako imate anksioznost i panicne napade to apsolutno ne znaci da ste kandidat za shizofreniju, ovaj nas tekst Vam moze pomoci da shvatite o cemu se radi. Srdacno, Sanja Marjanovic, dipl.psiholog
imam jeno prasnaje do vas neznm sto mi je evo nekolko denja imam jedna velika misla koja mise vrti svaki den svaki cas nemozem nisto drugo da mislim osem mislata mije svi znjeme svaki normalen covek so svoite oci gleda normalno a jas duri mislam deka sve sto gledam netreba taka da bide trebe druganako dase gleda mi pravi problem mislata deka negledam dobro deka mojod vid e sosema drug svesen sum deka normalno gledam no toa mi pretpostavuva golem problem ve molam da mi kazete nekoj pat pozz
Postovani Marko, ta fiksianost na sopstvene funkcije-kako mi radi npr. vid, srce, pluca je najverovatnije posledica zdravstvene anksioznosti. Ipak, bilo bi dobro obratiti se strucnjaku za preciznije definisanje problema. Srdacno,Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Postovani. Imam 25 godina i odkad znam za sebe imam probleme u vidu opsesivnih misli. Prije otprilike 6 godina sam potražila strucnu pomoc i dobila terapiju medikamentima. Od tada je bilo boljih i lošijih perioda. Kad razmisljam otprilike svakih godinu i pol imam relaps pa se nekako oporavim pa onda opet sve iznova. Nekoliko puta sam prestajala sa terapijom, osjecala se stabilno jedan period pa ponovno započinjala… sad sam nekih 10mj bila bez lijekova i osjecala sam se izvrsno. Medutim prije oko mjesec dana izdesavale su se neke teške zivotne situacije koje su mi uzrokovale mnogo stresa, neke jos uvjek traju, i nemogu na njih utjecati… i eto opsesije su se vratile, imam osjecaj najgore do sada. Pokusala sam se borit da ostanem u normali ali nisam uspijela. I sad sam u stanju kad nemogu prestat analizirati, ruminirati. 24 sata mi je to u glavi, nemogu ni spavati, jer mozak radi non stop, izrazito sam umorna a nemogu spavati. Sto god da radim nemogu se skoncentrirati, cak i kad razgovaram sa nekim moj mozak je u analiziranju. I ta analiza je do takvih detalja sitnih da vise nema nista smisla… Voljela bih da prestanem analizirati, znam da to hrani opsesiju ali neznam kako. Sta god pokusam, skrenut nekako misli, neuspjesno mozal se automatski presalta na opsesiju. Mislite li da ce biti lakse kad pocnu djelovati lijekovi? danas sam ponovno pocela naravno uz dopustenje psihijatrice… Uz to zivim sama i narocito mi tesko pada kad sam u kuci, a nemogu ni non stop ici vani jer sam fizicki umorna…. Molim vas za bilo koji savjet kako zaustaviti te mentalne analize, odnosno ruminacije? I opcenizo ako imate koji savjet za moju situaciju? Unaprijed Vam hvala, imate odlicne clanke i vrlo ste prijatni!
Poštovana,
Pridržavajte se svih uputstava svog psihijatra, ukoliko uočite da terapija nije učinkovita skrenite mu pažnju na to. Jako je važno da uspostavite dnevni ritam i poboljšate kvalitet sna, jer neispavanost i umor sami po sebi mogu biti okidači za povišenu anksioznost, koja se kod Vas ispoljava kroz opsesivne misli.
Bilo bi preporučljivo da razmislite i o psihološkoj podršci kako biste kroz psihoterapiju ovladavali tehnikama za prevazilaženje opsesivnih misli, te znali adekvatno da se postavite i kada se s vremena na vreme, u stresnim situacijama vrate, tako da Vas ne uvode u preplavljujuće negativne emocije. Ovde pročitajte korake kako da se postavite prema opsesivnim mislima.
Jedan od načina kako možete zaustaviti ruminaciju je da odredite svoje ,,vreme za brigu“, odnosno interval od 10-20 minuta u toku dana kada dozvolite sebi da se bavite svojim mislima. Kada se jave van tog intervala, odložite ih za kasnije. Tako će, kada im se vratite, već dosta izgubiti na intenzitetu. Naravno, potrebno je vreme da bi se uvežbala ova tehnika.
Ukoliko se stanje ne poboljša, možete nam se javiti kako bismo zakazali termin za uživo ili Skype savetovanje.
Srdačan pozdrav!
Imam opsesivne misli u vezi homoseksualnosti, pedofilijji, zofiliji. Imam i agresivogne misli, plasim se da cu da povedim ili ubijem nekoga iz moje okoline. Osim toga kao mali sam imao i bogohulne misli. Imam i misli da sam transeksualac. Da li je i to opsesivna misao? Inace volim svoje telo i ne zelim promenu pola.
Postovani Stefane, najverovatnije je da se radi o OKP-u. Pozdrav, Sanja M. dipl.psiholog
Postovani, ukratko cu,
imam 21 godinu, zdrav prav, i pre godinu dana mi se javio prvi panicni napad. Malo pre toga dok sam radio npr cucnjeve javljale su mi se misli sta ako sad padnem u nesvest, jao vrtimi se u glavi, i to sam stvarno poceo da osecam. Onda su pocele misli da ce mi se nesto desiti sa srcem, da ce porasti od tog napora, da ce stati, da cu od srca ubrzo umreti… e onda je poceo prvi panicni napad, pa drugi, sve vecinom u vezi sa mislima kako mi zdravlje nije dobro (i pre toga sam bio hipohondrican, mozda sto sam do 15 god imao 5 operacija, gomilu sportskih povreda…). Zdravlje sam proverio, nije nista. I tu su pocele da se sire fobije. Krenuo sam kod psihologa i ubrzo sve sam sredio. Sve sam sredio i vratio se tamo odakle sam poceo, od opsesivnih misli sto se vecinom tice zdravlja. Nikako da racionalno shvatim da mi nije nista, da mi neka emocija nece naskoditi srcu (prvenstveno strah koji ubrzava i menja ritam srca, pa na tu promenu ritma ide opet strah i tako u krug da neki iracionalni deo mene stvarno misli da ce se nesto desiti). Sada trenutno znam sta se desava, ali ove opsesivne misli se uporno javljaju u talasima na nekih desetak dana, i skoro da me uvere u njihovo znacenje.
Nije mi bas lako da ih pustim i ignorisem kad emocionalno reagujem na njih (strahom). Moje pitanje je sta mi je raditi.
Hvala unapred!
Postovanje i pozz svima 🙂 Da podelim moje iskustvo i ako mozes savet 😉 Ukratko… Sa 17 godina majka mi je umrla,brat i ja smo ostali sa bakom,a oca kao da nemam…Baka i ujak su nas izveli na put…Dobio sam posao sa 20 god, med tehnicar 🙂 Bio sam presrecan,konacno da kazem krenulo po pitanju finasnija,ispeglacemo dugove i sve…I posle 8 meseci ,dobio sam iznenadni prekid ugovora…Bas me to potreslo…Brata smo poslali na fax,i bas tada ja ostao bez posl..I secam se ,lezao sam kuci gledao tv,i odjednom lupanje srce,pomislio sam da ludim,strasno…Izmerio TA 170/100…Da ne duzim…Krece moja agonija kako mislim da cu poludeti,sipmtomi sizofrenije po netu,ma sto cuda…bas me je to mucilo…Ali da kazem normalno sam funkcionisao,izlazio,devojke,drugari,sve…Svoj problem sam ispricao baki koja mi je sve pa i psiholog i mojoj dr.psihijatru sa odeljenja koja me inace jako voli,i rekla mi da ne lupam,da necu poludeti…:) Al dzaba,bude malo lakse pa opet…Bogami trajalo je to nekih godinu i nesto…Kako sam procitao knjigu moc podsvesti,da kazem skoro pa preporod…Ne dugo zatim dobio sam opet posao…I sve nestalo..Kao da nikad nije bilo..Posle mi smesno bilo,i govorio sebi koja sam budala bio 🙂 I proslo je 5 godina od toga…Imam devojku dugo(da kazem zenu),zajedno smo kupili kucu(pod kreditima kao i vecina),oboje radimo…E sada…Kako su ove vrucine bile,je izasao napolje,usao kola,krenuo nesto da obavim..Kad ono napad panike…Opa..:) Bilo ih je par za vreme vrucina,al sam iskulirao…Kad opet krenule opsesivne misli,odlepicu,sad stvarno itd…..Opet ista prica…Iako sam uveren da necu poludeti,muci me sto su se opet javile…Inace u zadnjih godinu dana umrli su mi baba i deda ( sa oceve strane) sa kojima nismo takodje bili u dobrim odnosima….Deda mi je umro na rukama…Mozda ovo zvuci ruzno,al par dana pre nego sto smoo trebali da overimo ugovor da bratu i meni ostavlja stan..Dal je moguce da su ti napadi panike pokrenule anksioznost,a anskioznost misli ? Inace,jako sam drustven,nije da se hvalim al bas me vole ljudi..I prijatelji,i kolege..I od onih sam sto gutaju sve u sebi…I stvarno mislim za sebe da sam mentalno jaka osoba,kad sam sve ovo izgurao..Zato me nervira ovo stanje,jer se inace niceg ne plasim..Ako moze neki savet,da i ovog puta ovo pobedim 🙂 Hvala unapred
Postovani, prvi panicni napad je posledica nagomilavanja negativnih emocija nastalih usled kumuliranih stresnih dogadjaja. Prema tome, potpuno je prirodno da ste uz ovoliko navedenih stresnih dogadjaja (gubici bliskih osoba, gubitak posla, …) doziveli panicni napad. Svaki sledeci panicni napad je samo strah da se ne ponovi slicno iskustvo panike kao na pocetku.Mehanizam „drzanja u sebi“ negativnih emocija je pogresan jer gomila napetost u telu i povecava mogucnost novih panicnih napada. Imate puno tekstova na temu prevazilazenja panicnih napada na nasem sajtu a ukoliko ste u mogucnosti javite nam se za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da prevazidjete ovaj problem. Srdacan pozdrav, Sanja Marjanovic dipl.psiholog
Poštovani, imam 19 godina i poslednja 2 meseca imam veliki strah pred spavanje, ne uvek, ali bojim se da mi je neko u sobi i da me posmatra, nekad sam ubeđena i čini mi se da mogu da osetim da neko stoji iznad mene i posmatra me, pa ne smem da otvorim oči. Nekad krene srce da mi lupa od straha, znam da nije racionalno ali to je jače od mene. Onda moram brzo da ustanem i popalim svetla, to mi je veliki problem jer bukvalno čekam da svane da bi mi sunce ušlo u sobu da ne bude mrak, pa da mogu da spavam. Takođe sam nekoliko puta pred spavanje u glavi čula majku kako mi nešto priča, i to nisam zamišljala razgovor s njom, bukvalno mi se misli prekinu i ona mi priča stvari koje ne mogu da kontrolišem, a znam da uveliko spava sprat iznad mene. Ne mogu da je zaustavim. Molim Vas da mi kažete šta bi to moglo biti i ima li razloga za brigu. Hvala Vam!
Takođe sam pre 2, 3 godine bila u potpunom rasulu, godinu dana sam bila depresivna, bez volje za životom, pravila sam razne ekscese i samopovređivala sam se. Non stop sam plakala i niko nije znao za to. Kad je mama saznala insistirala je na psihološkom savetovanju ali ja sam odbijala. Uspela sam nekako to sama da prevaziđem. Inače sam vesela osoba, opuštena, društvena, preko dana sam super, ali me noću spopadne takav strah da ne znam šta da radim. Ne znam da li su nekadašnja depresivnost i sadašnji strah i glas u glavi u nekoj korelaciji, ali mislim da ne škodi da spomenem. Inače sam između ova dva perioda bila savršeno „normalna“. Hvala Vam unapred.
Probaj uz TV da zaspis, ako ti tv ima timer, stavi na nekih pola sata do sat i pokusaj tad. Postavit cu ti nesto jako zanimljivo pa procitaj 🙂
„Svijest je dio uma koji razmišlja i njoj pripada aktivnost opredjeljivanja. Mogli bi je opisati kao sveukupnost doživljavanja sebe i okoline. Na primjer, birate glazbu koju ćete slušati, hranu koju ćete kuhati, mjesto u kojem ćete stanovati… Dakle, svijest donosi odluke.
S druge strane, podsvijest je ono dijete u nama koje kada zatvorite oči vidite kao malo povodljivo biće koje sve, ali baš sve shvaća ozbiljno. Stoga pazite što govorite! Na kraju ćete morati položiti račune za svaku izgovorenu riječ. Kada kažete „Baš sam jadnik“, „Ovo mi je preskupo“ , „Ubija me ovaj posao“, „Uvijek kasnim“ itd… vaša podsvijest slegne ramenima i kaže: „U redu, to želiš – to ćeš i dobiti“.
U cilju boljega razumijevanja funkcija vlastitog uma, zamislite da podsvijest predstavlja vrt.
Vi (vaša svijest) ste vrtlar koji tijekom cijelog života nešto sadi (misli). U tom rajskom vrtu sve uspijeva: i prelijepo cvijeće (vaše pozitivne misli i stavovi), i korov (vaše negativne misli i stavovi).
Svaka misao je uzrok a sve ostalo je samo posljedica. Ukratko, mislite na dobro i uslijedit će dobro. Mislite na zlo i uslijedit će zlo. Čovjek je ono što misli. Ili drugim riječima, kako siješ tako ćeš i žeti!
Naša podsvijest nikada ne raspravlja sa nama, već prihvaća ono što joj sugeriramo. Djeluje vrlo druželjubivo prema nama, našim mislima i željama. Podsvijest ne razlikuje dobro ili zlo. Podsvijest usvaja sve ono što joj se nameće, odnosno ono u što svijest vjeruje. Ona ne razmišlja, ne dovodi u sumnju niti se upušta u rasprave. Nakon što usvoji neku misao ona će nam u život dovesti upravo savršene uvjete, događaje, iskustva i ljude da bi se ta misao i ostvarila.
Ukoliko u vašoj podsvijesti postoje neka pogrešna shvaćanja, jedan od načina da ih se nadjača je neprekidno ponavljanje konstruktivnih i pozitivnih misli (autosugestija) koje će podsvijest na kraju usvojiti i pretvoriti u nove i zdrave životne navike – jer podsvijest je središte ljudskih navika.
Tko uspije prepoznati i osloboditi čudesnu moć vlastite podsvijesti, u svoj će život unijeti snagu, ljubav, zdravlje, sreću, sklad, zadovoljstvo, bogatstvo i mir.
Dakle pokusaj malo da pozitivno razmisljas, kad krenes da spavas, filuj svoje misli sa stvarima koje te ispunjavaju, ako imas decka razmisljaj o njemu, ako nemas razmisljaj o simpatiji :). Zamisljaj sta bi sve ucinila sa milijardu € itd. Cini sve da auzbijes taj strahkojeg hranis sa svakakvim mislima.
Postovani,
Pre 6 mes.javio mi se iznenadni strah od amputacije i da bi to moglo meni da se dogodi. Ne znam sta moze da se krije iza toga. Da li strah od odbacivanja, osudjivanja, samoce…
Konstantno me opsedaju takve misli i vrte se kao pokvarena ploca. Da stvar bude jos gora, proucavala sam Zakon privlacenja i strahujem da bih mogla sebi to da privucem vrteci stalno iste misli. Konstantno pokusavam sebi da nametnem nove obrasce i uverenja da izbrisem negativne, ali trenutno ne uspevam. Postoje periodi kad se fino nosim sa tim, ali i epizode kad se tesko kontrolisem. Ometaju mi koncentraciju na poslu…Da li imate neki savet ili pomoc za mene?
Poštovani, javila sam Vam se pre desetak dana (problem naveden iznad) u vezi strahova pred spavanje i stvar se pogoršala. Sinoć sam izlazila iz kupatila i bila sam ubeđena da sam videla nešto (konkretno: malog dečaka) kako stoji izmeđz dve saksije sa cvećem. Znam da mi se učinilio, ali me je ukopalo u mestu, prestrašila sam se, tresla i plakala nenormalno. Ne znam šta mi se dešava, mislim da se nikad nisam tako uplašila. Molim Vas da mi kažete bilo šta jer mislim da ću poludeti.
Postovani,
vidim da ne odgovarate ali moram da napisem ovo jer ne znam vise kome da se obratim.
Vracaju mi se fleshbekovi iz proslosti kad sam ispao idiot, glup ili sta vec i moram da napravim neku grimasu ili da opsujem u sebi da bi to prestalo. Do sada nikad nisam imao kompulzije ovo je pocelo pre nekih 2 meseca. Ni jedan psihijatar kod koga sam bio nije znao sta je ovo. Da li je to uopste okp? Ako zna neko neka napise, hvala unapred.
Dobro vece imam misao koje me citav dan muci. Pa bih zelela da mi kazete o cemu se radi nova sam ovde na ovoj stranici. Majka sam od dvegodisnje devojcice volim je vise nego sve ona je meni zivot. Stalno se plasim da joj se nesta ruzne ne desi itd ja mislim to se podrazumevA svaka majka treba malo da brine. Ali moje misli su se okrenule da ubijem nju pa sebe. Odma mi je srce na kratko prolupalo. Imala sam slicne misli malo ranije ali su nekad prebledeli tako sto nisam bezala od njih i pokusavala da hi ignorisem jednostavno sam se osecala sve jace i jace jer sam naucila da funkzionisen iako su ponekad jos tu. Ali ova misao me tako bacilo da sam poverovala u trenutak da ce se desiti moram da spomenem da kad se ne osecam dobro imam stres ili jednostavno imam depresivni dan meni se te misli pojacaju tako da u tom trenutku u to sve verujen i da ce da se desi kao da me nesta vuce ili tera to da uradim osetim nagon.. onda sam tuzna neraspolozen i ne mogu da mislim na nist drugo sem da ce se desiti cim tako mislim i cim nisam dobro. Svasta mi obda padne na pamet i taj osecaj kao da gubim razum i kontrolu da ce se nesta desiti o cemu mislim. Molim vas ako mozete da mi kazete sta je da li su opsesivne miSli kako se vec zovu.. gubim li razum i kontrolu? Hvala unapred
Zaboravila sam da spomenem uz ovaj problem skoro citav dan osecam kontiruirani strah i samo na neko vreme napr par dana ovo sve nestane (strah,nagoni,misli,bespomocno stanje itd) barem opet dodjem sebi i telo i razum se povratu u normalu misli koje me napr sad muce eto da naudim detetu pa sebe da ubijem nedaj boze postanu nebitne opet uzivam samo bez nekog strh pritiska i opet mi se nakom vremena povrati kao zacaran krug ali barem mogu da kazen da sam sve to dozivljevala ali scaki put postanem sve jaca kad prebrodim sve i opet te nove misli koje me sad trenutno muce postanu nebitne kao i ostLe od ranije.. hvala unapred bila bi vam zahvalna da mi kazete o cemu se rAdi