Pre nego što odgovorimo na postavljeno pitanje, važno je ukazati na razliku između normalne anksioznosti i anksioznosti koja se javlja kao simptom kod anksioznih poremećaja. Anksioznost je emocija koja se javlja kod svakog od nas, ona je adaptibilna odnosno ima za cilj da nas pripremi za predstojeću “opasnost”. Na primer, student koji sprema ispit može biti anksiozan povodom mogućnosti da ga ne položi, kako bi smanjio anksioznost on ulaže više vremena u učenje jer zna da je tako manja šansa za neuspeh. Dakle, osećanje anksioznosti ga tera da se aktivira u rešavanju problema koji je pred njim. Kako da prepoznamo patološku anksioznost? Glavne karakteristike anksioznosti koja prevazilazi granice normale jesu njena intenzivnost i dugotrajnost- anksioznost je toliko intenzivna da onemogućava ili u velikoj meri otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti (više o razlici između normalne anksioznosti i anksioznih poremećaja pročitajte ovde).
Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana (npr. kod generalizovanog anksioznog poremećaja) ili povremena (npr. kod paničnih poremećaja), i situaciono uslovljana (različite vrste fobija). Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi:ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujenje u ušima. Svaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti (više o tome pročitajte ovde), dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) kao psihoterapiju izbora (ova vrsta psihoterapije se kroz empirijsku evaluaciju pokazala kao najefikasnija za navedene probleme zato se naziva terapija izbora) i u nekim slučajevima upotrebu medikamenata (anksiolitika i antidepresiva u zavisnosti od vrste i složenosti poremećaja).
Od čega zavisi da li će tretman anksioznih poremećaja uključiti psihoterapiju i/ili medikamente?
Psihoterapija (KBT) može biti dovoljna za prevazilaženje anksioznih poremećaja, ali ukoliko je problem složeniji i simptomi intenzivniji, te prema proceni stručnjaka osoba nije u stanju da ih istoleriše onda se preporučuje upotreba medikamenata. Dakle, medikamenti se ne moraju odmah uzimati to može biti sledeći korak ali neke osobe imaju preferencije ka ovom načinu lečenja pa to treba poštovati. Šta podrazumevamo pod složenošću problema? Ukoliko određeni problem traje duže vreme a osoba nije pokušavala da ga prevaziđe na pravi način, on postaje intenzivniji i teži za prevladavanje. Dakle, nije isto ako se npr. osoba sa paničnim poremećajem javi mesec dana nakon što je doživela prvi panični napad ili nakon šest meseci/godinu dana (kada može razviti i agorafobiju). Drugi faktor jeste komorbiditet, odnosno postojanje još nekog poremećaja pored anksioznog poremećaja. Obično pored već postojećeg anksioznog poremećaja osoba može patiti još od nekog anksioznog poremećaja (npr. generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj), depresije ili nekog poremećaja ličnosti (npr. zavisnog poremećaja ličnosti) i to otežava proces prevazilaženja ovog problema.
Da li su anskiozni poremećaji izlečivi?
Kada se osoba uključi u tretman anksioznih poremećaja ona može očekivati sledeće: “Želim da nikada više ne osetim anksioznost.” Ovo očekivanje je nerealistično jer smo na početku teksta napomenuli da je anksioznost emocija koja se uobičajeno javlja kod svih ljudi. Ono što je realno očekivati od tretmana jeste smanjenje negativnog uticaja anksioznosti na vaše svakodnevno funkcionisanje. Obično postoji genetska predispozicija kod osobe da razvije neki od anksioznih poremećaja, to je ono što osobu karakteriše te će usled određenih stresnih situacija ponovo biti suočena sa intenzivnijm stepenom anksioznosti. Ono što je zadatak psihoterapije jeste da se takve situacije lakše prevazilaze i da se simptomi ne produbljuju. Dodatno, radi se i na nekim drugim pogrešnim obrascima razmišljanja i ponašanja koje kod osobe podižu nivo uzemirenosti i koji posredno mogu dovesti do pojačanja anksioznosti.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik
kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417
kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
7 thoughts on “Da li su anksiozni poremećaji izlečivi?”
Dobar clanak
Mnogi ljudi su u bunilu, jer smatraju da se nece nikad izlijeciti od anksioznosti, sto je pogresno! Onaj ko nema straha za mene je robot! Emocije je nemoguce iskljuciti, to ko moze je samo robot.
Anksioznost, tacnije anks. poremecaj se moze izlijecit, samo onda kad mi to zelimo! Naravno to nije jednostavno, do te formule dolazimo sami, a najveci problem je suocavanje. Dakle vecinom je to strah od neceg.
Sa strahovima se treba suociti, ne treba bjezati. Svaki anksiozni covjek je 100% morao obaviti sistematski pregled da ustanovi je li nesto na fizickoj bazi, kada sazna da je sve ok bude mu lakse, ali u podsvijesti on i dalje nosi svoju anksioznost.
Dakle idite u inat strahu, ne bjezite od straha, 100x ste dozivili napad panike i opet prezivili. Samo lose navike ce vas uciniti jos depresivnijima, a to je zatvaranje u kucu, lezanjem u krevetu, listanjem po internetu – istrazivanje svojih simptoma, pumpanjem mozga bezveznim informacijama (pogotovo onih „trac“ portala).
Ja imam djevojku koja se prestravi kada joj se pas lutalica mota oko nogu, da vidite taj strah u ocima, a ja se smijem (btw. ja patim od anks. poremecaja), kontam koji paradoks :), no njen strah je trenutni, a moj hronicni.
Imao sam prije problem sa agorofobijom pa sam isao u inat vani!! I dalje imam blage vrtoglavice, ali i dalje setam u inat, kontam ako padnem podici ce me neko (to je ono glupo generaliziranje, al eto) 🙂
Dakle ne hranite strah sa strahom, da previse generalizujete situacije, da previse razmisljate sta ce se desiti i kako umisljate negativne stvari. Znam da je tesko uraditi distrakciju kad ti preskoci srce, kad ti se zamanta itd. samo lagano udahnite i izdahnite, recite u sebi: „poz strahu nisi prvi put ovdje“!
Ja inace imam obicaj reci, treba otici malo u bolnicu i vidjeti „prave“ bolesnike i vidjeti kako su to hrabri ljudi!!! Imam jednog prijatelja bori se protiv leukemije, pa opet je pozitivniji od mene!!! Pa me nekad bude sramota i onda kazem sebi idem u inat svemu, pumpam se pozitivom, sve negativnosti odbijam, strah je i dalje tu – neka je i treba da je tu, ali mi nece uskratit vrijeme ovozemaljskog zivota.
Znaci, svi ste vi zdravi, neko vrijeme ce vas „vulkan“ izbacivati lavu, jer on ke vec eruptirao, no kao svaki on ce stat, samo kazem do vas je koliko ce te dozvoliti da strah vlada s vama.
Svaka ti cast druze na komentaru
Znam sve citala o panicni napadima,upoznata sam sa fiziologijom ljudskog organizma,ali opet nemam resenje.Prvi napad mi se desio pre vise godina uporedo sa padom secera i padom pritiska na 40 sa 20,zbog izbegavanja dorucka taj dan.Imam urodjeni nizak pritisak koji cesto ide na 90 sa 60,te stoga osecam ogromnu potrebu za spavanjem.primera radi krenem u grad i kako sto vise hodam tako mi srce ubrzano radi i pada mi glava,samo sto ne zaspim i istovremeno mi se celo telo trese od te da kazem nemoci.Prelazim ulicu i odjednom pomislim kako sam jako daleko od kuce i bi trebalo da se vratim a kako cu sa ovakvom slaboscu i tup,osuse mi se usta,oblije znoj i kao da sam propala osecaj hm uglavnom isti onaj koji sam osecala prilikom pada secera i pritiska kao strah,kazem sebi u redu nastavi hodaj,bori se i hodam a celo telo podrhtava onda kupim vodu pijem disem dublje,kolko mogu jer imam pogrbljeno drzanje i kazem sebi vidis nije nista hodam dalje ka kuci i i dalje osecam pospanost kao pred tonjenje u san i preskakanje srca pa opet hodam pa opet razmisljam moras tako bori se…imas dete…?svi u porodici sa oceve strane imaju panicni poremecaj ili ankcioznost ili probleme tog tipa…sta raditi u ovom slucaju i dali je u redu ovo sto radim…?izvinite zbog gresaka gramatickih..treba mi savet ocajnicki…..
Lekari prepisuju lekove, ali lekovi trenutno pomazu ne lece uzrok problema. Potrebno je otici kod dobrog psihoterapeuta (u drzavne institucije slaba vajda) ili kod nekog iskusnog hipnoterapeuta. Hipnoterapija je pokazala dobar ucinak u prevazilazenju ovakvih problema ali je veoma naporna za mozak, treba ici na to ako nista drugo ne pomogne. Budite uporni u trazenju resenja za ovaj problem, niste rodjeni da pijete lekove i zivite sa ovim do kraja zivota. Budite manje osetljivi na tudje reci, postupke, ophodjenje, na zivotne dogadjaje, nema razloga za napade, sve prodje i dodje. Ako imate neki veliki zivotni problem pronadjite nekoga kome cete se poveriti i s kim cete se posavetovati. Okrenite se porodici i pronalazite lepe stvari za vas. Nadjite sredinu, nije zivot ni previse lep, a ni previse negativan i ruzan. Sve treba umereno 🙂
Повратни пинг: Šta je sindrom uljeza? - Vaš psiholog
Повратни пинг: Šta je uzrok napada panike? - Vaš psiholog
Повратни пинг: Mentalni simptomi povišene anksioznosti - Vaš psiholog