Sujeta ili taština su dobro poznati termini, ali ono što mnogi ne znaju je šta se zaista krije iza sujete, odnosno taštine? U osnovi sujete / taštine krije se emocionalna nezrelost, fiksiranost za ego, nedostatak pravog samopouzdanja i osećanje nevoljenosti koje se baziraju na dečijem shvatanju ljubavi, sveta i društvenih odnosa. Sujetna osoba je nezrela ali može da radi a sebi kako bi stekla pravo samopouzdanje.

Ako želite da psihološki odrastete morate prevazići vlastitu sujetu / taštinu i postanete psihološki nezavisni od drugih ljudi. Tek kada prestanete da budete sujetni i prestanete da budete psihološki zavisnik (“narkoman”) postaćete zaista srećni, zreli i osećaćete unutrašnji mir. Unutrašnji mir je pokazatelj da ste sazreli i da se na mestima gde su nekada bili vaši unutrašnji konflikti sada nalazi mir koji je posledica vašeg sazrevanja i mudrosti.

U ovom tekstu obajsniću kako možete smanjiti ili u potpunosti prevazići sujetu / taštinu. Ali pre toga objasniću šta je u osnovi sujete / taštine.

Šta je u osnovi sujete / taštine?

U osnovi sujete / taštine su pet želja kojih osoba ne želi da se odrekne:

1. želja za divljenjem – sujetna osoba želi da joj se drugi dive, da joj odaju priznanje, da potvrde njene kvalitete i njenu vrednost. Neke osobe su toga svesne a neke su toliko sujetne da ne smeju sebi da priznaju da žele tako nešto. Kada sujetna osoba ne dobija divljenje ona se oseća anksiozno, depresivno, ljutito ili prazno. Ne zato što je ta osoba zaista prazna ili ne zaslužuje ljubav već zato što ona iskreno veruje da ako ne dobija divljenje drugih da ona kao osoba manje vredi. Dakle, sujetna osoba samu sebe obezvređuje verujući u mit koji je sama stvorila a to je da je divljenje drugih ljubav i da ko to ne dobija on ili ona manje ili uopšte nevredi.
2. želja za osvetom – sujetna osoba želi da se osveti svima koji su joj naudili, onima koji su je kritikovali, odbacili, vređali, uskratili divljenje. Sujetna osoba se oseća ljuto, povređeno pa čak i besno na sve one koji su je ikada povredili. Ona ne ume da im oprosti jer u dubini duše i dalje od njih očekuje potvrdu i divljenje. Očekuje magični obrt koji se nikada neće dogoditi, očekuje da će oni shvatiti da nisu bili u pravu, da će se oni možda pokajati. Kada odustane od želje da mora biti od potvrđena od tih osoba, osoba može odustati od osvete i na taj način se osloboditi besa, gorčine i povređenosti. Oprostiti znači oprostiti sebi, prestati ljutiti se i zahtevati osvetu.
3. želja za dominacijom – sujeta osoba ima želju da potčini druge, da pokaže kako je ona bolja, pametnija, lepša, jednom rečju superiornija. Sujetna osoba voli da se takmiči sa osobama za koje veruje da su lošije od nje a plaši se, zavidi ili mrzi osobe koje ona vidi kao superiornije od nje. Živeti život u stalnom takmičenju i dokazivanju je jako naporno. Takav život je opterećen strahom, prazninom i zavidnošću.
4. želja da se izbegne duševni bol – sujetna osoba po svaku cenu želi da izbegne uvid u to koliko se ona zapravo iznutra oseća nevoljeno, manje vredno, tužno, povređeno, usamljeno. Glavni razlog zašto sujetna osoba toliko beži od ovih osećanja je zato što se ona nesvesno identifikuje sa njima, odnosno prihvata ih kao apsolutnu istinu i vidi ih kao suštinu njenog identiteta. To je naravno iluzija, ali sujetna osoba održava tu iluziju koju je sama stvorila.
5. želja da se prebaci odgovornost na druge – sujetna osoba veruje da su sve njene patnje posledica akcija drugih ljudi. Verujući u taj mit osoba traži olakšanje i drži sebe u pasivnoj poziciji verujući da je tako lakše živeti. Život bez odgovornosti je lak ali sumoran, pasivan i turbulentan.

Kako prevazići sujetu / taštinu?

Sujetu / taštinu možete prevazići jedino ako odustanete od gore navedenih želja. Zašto bi to učinili? Zato što:

1. su sve ove želje kompenzatorne a ne autentične, njihova funkcija je da vas zaštite od bola i kompenzuju (umanje) osećaj manje vrednosti i nevoljenosti. Problem je u tome što kompenazija nije rešenje.
2. zadovoljavanje tih želja vas održava u iluziji da manje vredite i sprečava vas da spoznate svoju suštinu koja nema nikakve veze sa drugima i o tome šta oni misle o vama
   dokle god težite da zadovoljite te želje patićete od bola koji nastaje kada ih ne zadvoljite jer verujete da ne možete bez njih

Imajući sve to u vidu sujetu / taštinu možete prevazići tako što ćete:

1. odustati od želje da vam se drugi dive i umesto toga prihvatiti da vam to uopšte nije potrebno. To je najteži i najvažniji korak. Budite ono što jeste bez obzira šta drugi misle o vama, da li vam se dive ili ne. Svako ima prva da misli šta hoće. Šta drugi misle o vama nije uopšte relevantno iz dva razloga: prvi je taj što vas oni ne poznaju kao što vi poznajete sebe a drugi je zato što prihvatanje sebe nema veze sa drugima.
2. oprostiti drugima znači odustati od želje da se osvetimo za povrede. Ako malo bolje razmislite nisu vas povredili drugi, sve vreme ste vi sami sebe povređivali (ili to i dalje činite). Povređenost (kao i svako drugo osećanje) stvarate vi sami.
3. odustati od dominacije i takmičenja, pustite da drugi vode svoj život a vi vodite svoj. Nemojte sebi davati uzaludne i neostvarive zadatke da popravljate druge i da im namećete svoje stavove. Otkud znate da su vaši stavovi ispravni? Da li je ono što je ispravno za vas ispravno i za druge? Čemu takmičenje?
4. prihvatite svoja negativna osećanja jer su ona i tako plod vaše iluzije i dečije mašte. Ako ne prihvaite ta osećanja i nastavite da im se opirete ostaćete u iluziji da ste manje vredni i da vam nešto fali.
5. preuzmite odgovornost za sebe i kvalitet vašeg života – od koga zavisi vaš život ako ne od vas samih. Prihvatite istinu da vi sami kreirate sva vaša iskustva i pozitivna i negativna. Ako ste sami kreator problema onda to znači da ste vi onaj koji ima rešenje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

skype:vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com