Osećanje krivice se javlja kada ne postupimo u skladu sa nekim svojim moralnim načelima i/ili nanesemo štetu drugima. Ovo osećanje se formira tokom normalnog procesa socijalizacije, kroz njega učimo da korigujemo svoje ponašanje. Krivica je znak da smo uradili nešto što je imalo negativne posledice za nas ili za druge, upozorava nas da treba da rezimiramo svoje ponašanje kako ne bismo pravili iste greške.
Da li je loše osećati krivicu?
Osećanje krivice nije samo po sebi loše, ukoliko je: realno, ne traje dugo, uključuje prihvatanje sebe kao pogrešivog bića i vodi korekciji ponašanja odnosno učenju iz sopstvenih postupaka. Ukoliko osećanje krivice postane cilj sam za sebe, odnosno ukoliko osoba stalno razmišlja o tome šta je uradila ili nije uradila i oseća se loše povodom toga onda je ono nezdravo. Ovakav začarani krug uvodi osobu u stanje apatije, straha, bespomoćnosti i samokažnjavanja. Patološko osećanje krivice je jedan od simptoma depresije (više o tome pročitajte ovde). Suprotno preteranom osećanju krivice je stanje potpunog odsustva krivice koje je patološko i karakteristično je za psihopatiju.
Kako se osoloboditi preterane krivice?
Realnost krivice
Prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste: Da li je realno da se osećam krivim povodom nečega? Na ovo pitanje ćete dobiti odgovor tako što ćete proveriti da li je neki vaš postupak nameran i da li ste bili svesni negativnih posledica koje bi taj postupak mogao proizvesti (npr. devojka nema nameru da povredi osećanja svog partnera time što se tajno viđa sa nekim drugim ali zna da bi njegova osećanja bila povređena povodom toga). Ako ne postoji ni jedna od ove dve komponente onda je krivica nerealna. Isto tako, treba razmisliti o tome u kojoj meri neki vaš postupak ili ponašanje zavisi od vas a koliko od drugih ljudi/spoljašnjih okolnosti. Ako neko ponašanje ne zavisi samo ili većim delom od vas onda ne možete biti krivi za to. Npr. ako vas partner optužuje da stalno kasnite na sastanke a pritom vas redovno duže zadržavaju na poslu i upadate u špic u saobraćaju onda ne možete preuzeti odgovornost i osećati se krivim povodom kašnjenja.
U međuljudskim odnosima postoji opasnost da neko zloupotrebi vaše osećanje krivice i počne da manipuliše njime u svoju korist. Više o tome pročitajte ovde.
Prihvati sebe kao pogrešivo biće
Ako vam se dogodi da prekršite sopstvena pravila i uradite nešto što je imalo negativne posledice po druge, to znači da ste pogrešili i da niste savršeni. Ni jedno ljudsko biće nije savršeno, svi smo pogrešivi, zašto biste baš Vi bili izuzetak? Ako Vam se desi da pogrešite prihvatite grešku, prihvatite da ste krivi povodom nekog postupka, ali oprostite sebi i potrudite se da se to više ne dogodi. Isto tako zatražite oproštaj od osobe koja je pretrpela posledice nekog vašeg pogrešnog postupka, možda nećete dobiti taj oproštaj ali to nije ni važno, važno je da pokažete da ste svesni svoje odgovornosti i da se kajete. Kada ovo uradite ne vrtite više u glavi situaciju povodom koje ste osetili krivicu, stavite je ad acta, i nastavite dalje sa svojim životom.
Učite iz svojih postupaka
Kao što je navedeno na početku krivica ima za cilj da nas upozori da radimo nešto pogrešno, nešto što nije u skladu sa nama. Nije problem ako ste prekršili svoja pravila, to je nešto što se dešava i što sme da se dešava. Međutim, ako vas to uvodi u preterano osećanje krivice onda je važno da takva ponašanja korigujete, da uradite nešto povodom toga, da obećate sebi da u sledećoj situaciji nećete postupi na isti način. Ovo je najbolji način da se do kraja izborite sa svojim osećanjem krivice.
Budite iskreni prema sebi, ne bežite od svojih negativnih osećanja, prihvatite odgovornost za svoje postupke ali budite realni i kada je u pitanju procena tuđe odgovornost. Prihvatite sebe kada grešite jer ste pogrešivi kao i svi ljudi ali naučite da izvučete najbolje iz svojih grešaka.
Mr Sanja Marjanović
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja
2 thoughts on “Kako se osloboditi preteranog osećanja krivice”
Osećaš se krivim, osećaš grižu savest, sram… Sram nema nikakve veze sa događajima, nego tvoj pogled na njih. A osećaj krivice je verovanje u potpuni nedostatak sopstvene vrednosti. Nešto si loše uradio i osećaš se krivim. OK. Da li si iz toga nešto naučio? Jesi. Da li ćeš to nekada da ponoviš? Nećeš. Da li to možeš da promeniš? Ne možeš. Onda uradi šta god možeš da popraviš tu situaciju npr. izvini se ili bilo šta i otpusti, ne grizi se oko toga, jer ništa ne dobijaš osim neprijatne emocije… A onaj koji ide okolo i krivi druge za svoje greške i neuspehe, njemu nije lako, jer živi u stanju krivice i njemu treba pomoći. Kriviti druge je simptom unutrašnjeg stanja njegovog tela i njegova percepcija sveta koja isključivo zavisi od toga kako se oseća, a oseća se dosta jadno i zato napada druge.
Prevarila sam bivseg decka sa svojim sadasnjim deckom i stalno mi okolnosti nabijaju indirektno osjecaj krivnje s tim da i moj bivsi mi se stalno pojavljiva u zivot i dodatno opterecenje mi stavlja tj. Ocekiva od mene neki ispravak situacije, nada se da cu se vratiti u staru vezu i prihvatiti svoj taj postupak kao poraz. Znam da nikad vise nebi bila sretna s njim. Ma koliko god da imam griznju savjesti sto sam ga povrijedila. Mislim da je jedino ispravno to ne ponoviti s mojim sadasnjim deckom s kojim mi zaista zivot moze biti predivan. Imam ogroman problem da se rijesim toga tereta bivse veze i u velikoj sam borbi da to ocistim a bivsi decko kao da ceka priliku kad cu se lose osjwcati da mi “uleti” pa da se vratim njemu. A imam predivnog decka s kojim zaista zelim uspjeti… neznam koju konkretnu stvar da ucinim da pomognem sebi ocistiti griznju savjesti radi bivse veze i nacina na koji sam povrijedila tog decka? Kao da mi to neda mir s mojim sadasnjim deckom…