Bliže se praznici, Nova godina i Božić. Mnogi planiraju da putuju u daleke krajeve što znači da će leteti avionom. Za neke ljude sama pomisao na letenje avionom pokreće grč u stomaku, nelagodu i strah. Kako ću opet u avion? Šta ako me uhvati panika? Šta ako mi pozli tamo gore a nemam gde da pobegnem? Kako će ovo moje senzitivno telo da podnese takve pritisak? Šta ako bude turbulencija? Da li da popijem rivotril ili par čaša viskija?
Neki se boje a neki spavaju
Mnogi ljudi imaju strah od letenja avionom, dok mnogi drugi spavaju u avionu i osećaju se potpuno spokojno čak i kada se jave turbulencije. Kako je to moguće? Šta razlikuje ove dve grupe ljudi, one koji paniče i one koji mirno spavaju u avionu?
Čega se ljudi plaše u avionu?
Ako pitate osobu koja se plaši letenja avionom čega se plaši ona će verovatno reći da se plaši mogućnosti da avion padne. Takva mogućnost zaista postoji, avioni zaista padaju ali doduše jako retko. I automobili i autobusi se prevrću, sudaraju i sleću sa puta pa se ljudi ipak voze automobilom.
I oni sto se plaše i oni što se ne plaše letenja znaju istu stvar a to je da je moguće da avion padne. Ali zašto se onda jedni plaše a drugi ne? Zato što strah od letenja avionom nema nikakve veze sa mogućnošću pada. Čovek se nikada ne plaši nečeg što bi moglo da se desi vec nečeg što se zaista dešava.
Šta se dešava u avionu osobama koje se plaše letenja?
Dešava se da osećaju anksionost, paniku i neprijatne telesne simptome (lupanje srca, znojenje dlanova, drhtanje, knedla u grlu, teško disanje koje liči na gušenje i sl.). To je ono čega se zaista plaše. Plaše se da neće moći da spreče pojavu straha. I to je tačno neće moći da spreče i ne samo da neće moći nego što više budu nastojali da spreče pojavu straha to ce strah biti sve veći a telesni simptomi sve neprijatniji.
Za osobe koje imaju strah u avionu, avion je jedna specifična situacija koja ima specifična značenja.
Ta značenja su:
- U avionu postoji velika verovatnoća da će osoba koja se plaši doživeti anksioznost koja je praćena neprijatnim telesnim simptomima
- Avion je situacija iz koje ne može da se izađe ili pobegne odmah kada osoba to poželi odnosno kada se javi strah
- Avion je situacija koju osoba ne može da kontroliše a oseća jaku potrebu da ima kontrolu
Dakle o čemu je zapravo reč?
Osoba se ne plaši ni aviona niti mogućnosti pada. Toga bi se svi plašili u momentu ako bi se to zaista i desilo. Osoba koja se plaši aviona se zapravo ne plaši aviona već se plaši da se suoči sa svojim strahom nad kojim nema kontrolu u avionu, odnosno u situaciji iz koje ne moće da pobegne. To kod osobe stvara osećanja panike, bespomoćnosti i užasavanja.
Kako rešiti problem sa kontrolom straha?
Jednostavno treba zauvek odustati od ideje da strah treba kontrolisati, pobediti ili izbegavati. To jednostavno nije moguće. Ako se strah ne javi u avionu javi će se kad tad u nekoj drugoj situaciji. Osoba treba da prelomi i definitivno shvati da svaki pokušaj kontrole straha je unapred osuđen na propast bez obzira da li se on javlja u avionu ili negde drugde.
Šta raditi kada se javi strah u avionu?
Strah ne treba kontrolisati, nema tu šta da se kontroliše. Kada osoba uđe u avion i oseti strah u nekom momentu treba da uradi sledece:
- Kaze sebi: sada osećam strah da nemam kontrolu nad sobom i ovim strahom ali to je samo osećanje koje nije opasno i ne znači da ludim niti da zaista gubim kontrolu
- Ne moram da kontrolišem strah, prepustiću se sada i pustiću strah da stuji kroz mene bez otpora
- Fokusiraću se na disanje i usporiću disanje koliko mogu. Izdisaću kroz nos i izdah će mi biti duplo duži od udaha, disaću lagano što sporije mogu
- Ignorisaću strašne misli, neću ih analizirati, neću ih terati, neću se udubljivati u njih jer su te misli samo plod moje fantazije koja je aktivirana strahom
- Neću se opirati telesnim simtomima i sačekaću da strah prođe, obratiću pažnju na telo i otkriti gde sam napet i onda ću namerno otpustiti te grčeve koliko god mogu u tom trenutku
- fokusiraću se uglavnom na disanje i sadašnji trenutak ali ne sa namerom da pobegnom od straha, pustiću strah da dolazi i prolazi
Dr Vladimir Misic
psiholog i psihoterapeut
2 thoughts on “Kako prevazići strah od letenja avionom”
Putovala sam često avionom. Nikada se nisam plašila. Zašto? Ako putujem kolima, autobusom, vozom…, u slučaju nesreće (obično dok putujem ne mislim na nju, mada sam imala 2 nezgodna udesa), mogla bih da ostanem bez nekog dela tela. Ako bi avion i pao, sigurno ne bih preživela. Između dva zla pre bih izabrala drugo.
Htela bih samo da naglasim da sam tako mislila i kad sam bila mlada (kad sam imala dvadeset nedkoliko godina, trideset… godina).
Jedini strah koji sam imala u životu je strah od aviona u detinjstvu. Kad sam imala 4-5 godina mama mi je pričala o avionima i bombardovanju koje je doživela u mom uzrastu u II svetskom ratu. Da li je to bio razog ili ne počela sam strašno da se pašim aviona u niskom letu. Iznad dvorišta mog vrtića ponekad su nisko leteli vojni avioni koji su vežbali i ja bih tada u strahu i u suzama potrčala u zagrljaj starijoj sestri. Godinama sam se užasavala mogućnosti da izbliza vidim avion. Taj trenutak je došao kad smo u IV razredu osnovne škole išli u posetu aerodromu. Dok smo se penjali stepenicama do aerodromske terase s koje se pruža vidik na pistu zebnja je rasla . Ali sam rekla sebi : Izađi na terasu i pogledaj, pa kud puklo da puklo. Izašla sam na terasu i videla uredno poredane avione . Ni traga od groznih čudovišta koje sam očekivala. Bila sam potpuno mirna. I moj jedini strah je zauvek iščezao. Bila sam ponosna na sebe.