U svakodnevnom životu primorani smo da se suočavamo sa različitim problematičnim situacijama koje zahtevaju od nas da ih rešimo. Često ne možemo da smislimo rešenje za koje ćemo biti potpuno sigurni da je ispravno. U takvim trenucima se može javiti briga. Brigu karateriše lanac misli/slika kojima se najčešće predviđaju negativni ishodi situacija pri čemu dolazi do aktiviranja straha odnosno anksioznosti. Svi ljudi brinu i to je neosporna činjenica. Međutim, osobe koje preterano brinu:
• Zamišljaju sebe kako ne uspevaju da reše problem i kako zbog toga doživljavaju visok nivo uznemirenosti
• Neprestano “vrte” različita moguća rešenja situacije ne bi li našli savršeno
• Žele da budu potpuno sigurni da je rešenje problema adekvatno i ako nisu u potpunosti sigurni oni ga odbacuju
• Imaju osećaj bespomoćnosti jer ne znaju kako da prevaziđu problem
• Često brinu o problemima na čiji ishod mogu malo ili ni malo da utiču
• Briga kod njih postaje proces koji je opterećujuć, ponavlja se iz dana u dan, imaju utisak da je ne mogu kontrolisati, izaziva stalnu napetost, uznemirenost, umor, problem sa koncentracijom, spavanjem
Kako se održava preterana briga?
Osobe koje pretrano brinu mogu verovati da je briga korisna.Oni imaju uverenja da ukoliko predviđaju samo negativne ishode različitih situacija da će tako biti pripremljeni na najgore, da time što brinu pokazuju svoju odgovornost ili posvećenost, da se tako neće razočarati ako se desi nešto negativno i sl. Ova razmišljanja održavaju brigu i čine da se osoba oseća još više anksiozno, potišteno, i ne dovode do bilo kakvog rešenja. Ono što odžava brigu jeste i uverenje da moramo imati rešenje za koje smo u potpunosti sigurni da je adekvatno što u mnogim situacijama nije moguće. Takođe, ako verujemo da ne možemo rešiti problem odnosno da za to nismo sposobni briga se može nastavljati u nedogled.
Kako prevazići preteranu brigu?
Pre svega je bitno da zapitamo sebe koliko zaista možemo da utičemo na rešavanje nekog problema. Na primer, ako brinete o tome da li ćete zakasniti na posao onda treba da preduzmete sve moguće postupke koji će smanjiti mogućnost da se to desi (ustati dovoljno rano kako biste mogli da obavite sve što je neophodno pre polaska za posao, uračunati u to neke okolnosti koje se takođe mogu dogoditi- gužva u saobraćaju i sl.). Ipak, nekada se može desiti da ipak zakasnite. U tom slučaju razmislite šta biste mogli da uradite ako se to zaista dogodi. Koja su rešenja ako se ipak desi ono što je najgori scenario? Iako je ovo banalan problem ovako treba da postupate sa bilo kojom situacijom povodom koje ste zabrinuti. Preterana briga je rezultat sumnje u naše kapacitete da možemo da rešimo problem zato je najbolje da umesto da brinete date sebi neka moguća rešenja. Takođe, pomirite sa tim da ne možete predvideti sve situacije. Treba se fokusirati samo na ono što Vi možete da uradite povodom tog problema a ono što nije do Vas prosto nije vredno ni razmatrati.
Kod osoba koje preterano brinu često se dešava da i kada dođu do rešenja, briga ne prestaje ili pak brinu o problemima na čije rešenje ne mogu da utiču. Lanac misli/slika se i dalje nastavlja, napetost raste, strah raste, dolazi do opadanja efikasnosti, umora, oni imaju utisak da ne mogu podneti to emocionalno stanje u koje ih dovodi neprestana briga. Onda se javljaju misli koje su vezani za samu brigu kao proces, osoba ima utisak da ne može da kontroliše brigu i da će je briga dovesti u još gore emocionalno stanje koje neće moći da prevaziđe. U ovakvim situacijama govorimo o patološkoj brizi, zapravo to je briga koja nas ometa da normalno funkcionišemo (vise o tome pročitajte ovde).
Kada se briga automatizuje, odnosno postane proces koji se iznova i iznova dešava u našoj glavi i imamo utisak da se sam od sebe odvija i kao da nemamo vise kontrole nad njim onda je potrebno naučiti kako na pravi način ovaj proces da zaustavimo. U ovom kratkom videu prikazana je tehnika koja će vam omogućiti da smanjite preteranu brigu i oslobodite se napetosti koju vam ona donosi.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog i psihološki savetnik
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
13 thoughts on “Naučite kako da prevaziđete preteranu brigu”
Sta je sad razlika izmedju opsesivnim mislima i preterane hronicne brige Ja nisam sigurna mogu li opsesivne misli da uvedu covjeka u hronicnu brigu tako sto stalno strepi i nemoze misli i slike nikako da se kutarise ili recimo da nestanu pa opet se pojavo kao zacaran lrug.. i jeli ta tehnika tagodje i za opsesivne misli primjetila sam da je sve u svemu ista tehnika znaci prihvativanje i misli i emocija i cekanje da prodje itd .. i zelela bi da znam da li anksioznost ili depresivnosg moze da bude simptom nedostatak gvožđa.. hvala unapred
Postovana Milice, dobro ste primetili, ova tehnika se moze primeniti i za opsesivne misli. Razlika izmedju hronicne brige i opsesivnih misli je najvecim delom u sadrzaju koji se javlja u ta dva slucaja. Nodastatak gvodždja može dovesti do opste slabosti organizma, ali to nije problem psihičke prirode. Srdačno, Mr Sanja Marjanović dipl. psiholog
Hvala na odg.. nasla sam na internet ovo: http://www.pressonline.rs/plus/zin/317819/da-li-znate-koji-su-simptomi-nedostatka-gvozdja-u-organizmu.html Nedostatak gvozda sprecava rad hormona koji nam su potrebni kao sto su serotonin ili dopamin da budemo sretni i zadovoljni.. i zato ja mislim i tekako mogu tegobe ili depresivnost da budu simptomi barem j to tako mislim odkad pijem tablete za gvozde meni je tegoba nestala pa rekla bi cak i da sam se ponekad lose osecala sto sam osecala da mi nesta fali .. pozdrav
Postovani posle drugog poroda vratile su mi se opsesivne misle vezane za (povrdjivanje deteta) koi sam ih imala pre 4 god ali uspesno sa psihoterapijom su nestale i nisam koristila niakva lekarstva.Sad imam misli na koi ne dam im znacenje ali osekaj da mi telo trne i da cu da eksplodiram da gubim kontrolu mad emocijama nad ponasanjem ne mogu da objsnim mialim da u svakom momentu mozem da vicem lupam (gumim kontrolu ) i nikad se ne desi a ja umrem od straha mislim da toj je to ludim .molm.vas recite mi imali takve sanse da izgubim kontrolu ili ipak su to neke ospesivne misle mozda u drugu formu
Poštovana,
Sve što ste naveli su simptomi anksioznog poremećaja. Predlažem Vam da pročitate ove tekstove: https://www.vaspsiholog.com/2011/05/strah-od-gubitka-kontrole/ i https://www.vaspsiholog.com/2013/03/strah-od-ludila-kao-simptom-anksioznog-poremecaja/.
Srdačan pozdrav!
Molim as pomozite.Stalno osecam neki stras bez razloga i napetost nemam volje jednostavno ne znam nekako prazno kao da lebdim mislim da sam mrtva ili da sanjam poludecu molim vas napisite odgovor
Imas jaku anksioznost i derealizaciju
Poštovana,
Simptomi koje ste naveli ukazuju na povišenu anksioznost. Nažalost, ne možemo Vam pomoći ovim putem sa nekoliko saveta, možete nam se javiti da zakažemo termin za uživo ili Skype savetovanje kako bismo precizirali problem i korake ka rešavanju istog.
Srdačan pozdrav!
strah*
HVALA 😀
Pozdrav. Imam problem jos od djetinjstva. Uvjek sam svaku situaciju analizirala i sada to isto radim. Nikako da se opustim u drustvu. Ko me god pogleda nasmije mi se pogresno to shvatim. Uvjek sam nervozna i u grcu nekom. Strah me svega. Jedino se opustim kad se napijem i kad sam u kuci. Kad hocu negdje izaci odmah me uhvati neka panika i strah od izlaska vani od susreta sa ljudima. Kad nekog poznanika sretnem i pzdravim se odma mi srce pocne ubrzano kucati osjecam se lose i zbog toga sam pocela izbjegavati razne situacije i druzenja. Pored svega imam i problem sa pranjem ruku i brojanjem zatim bojim se prasine prljavstine od cega pocnem vristat ako nesto nije cisto. Osjecam se uzasno. Unazad par mjeseci poceo me boliti stomak i trne mi desna noga… mnoge sam pretrage uradila i sve je hvala Bogu uredu. Da li je moguce da je ova bol uzrokovana zbog moje stalne nervoze i brige? Jako sam mrzovoljna i bezvoljna. Kao da gubim smisao za zivot?!? Svaki dan mi je isti, pocne s nekom depresijom tako i zavrsi… Sta mi Vi predlazete da uradim ? Nisam udata u duzoj sam vezi 9 godina i nemam neku zelju da osnujem porodicu i rodim djete. Jer smatram da nisam psihicki za to sposobna. Nadam se Vasem odgovoru.
Poštovana Aida,
S obzirom na to da Vas problem koji ste opisali značajno ometa u svakodnevnom funkcionisanju, te da je svakodnevnevno prisutno negativno raspoloženje, najbolje bi bilo da se nama ili nekom drugom stručnom licu obratite za psihološku pomoć.
Srdačan pozdrav!
Postovana,
Imam veliki problem sa prevelikom odgovornoscu na poslu i prema nadredjenom. Narocito ukoliko mi je nadredjeni muska figura. Promijenila sam 3 posla i uvijek je bila ista situacija. Dalem 1000% sto se i cijeni ali sam uvijek u grcu i strahu da nesto izostavim, propustim, zakasnim ne odgovorim direktoru na poziv. Postala sam preopterecena time i kada su vanredne situacije i ako osjetim promjenu u ponasanju i odnosu nadredjenog jako utice na mene. Preopteretim se, stresiram, zablokiram i ne mogu da funkcionisem u drugim stvarima dok ta neka tenzija traje.
Voljela bih da cujem Vase misljenje,
Unaprijed zahvalna!