Depresija

Depresija kao poremećaj obuhvata skup simptoma koji variraju u zavisnosti od stepena depresivnosti: blagi, umereni i teški.

• Blagi stepen depresije karakterišu sniženo raspoloženje, nedostatak energije, nesposobnost uživanja, loš san i pesimizam.
• Umereni stepen uključuje sve navedene simptome, uz dodatnu psihomotornu usporenost, promene raspoloženja tokom dana, razdražljivost, smanjenu energiju, otežanu koncentraciju i pamćenje, osećaj krivice, samookrivljavanje, beznađe, rano buđenje, gubitak apetita, smanjen seksualni nagon, a često se javljaju i suicidalne misli.
• Težak stepen obuhvata sve prethodne simptome u izraženijem obliku, a mogu se javiti i halucinacije, kao i pokušaji suicida.

Psihoterapija se najčešće koristi kod blažih oblika depresije, dok se kod umerenih i težih oblika kombinuje sa medikamentoznom terapijom.

Osobe sklone depresiji

Osobe sklone depresivnosti često imaju crno-belo (polarizovano) mišljenje, pesimistički procenjuju budućnost i preterano generalizuju situacije. Selektivno obrađuju informacije o sebi, pri čemu naglašavaju negativna iskustva (lične neuspehe, greške, odbacivanja i povrede), dok istovremeno zanemaruju ili umanjuju značaj pozitivnih aspekata svog života. Ovaj obrazac mišljenja održava depresivno stanje.

Još jedan faktor koji doprinosi održavanju depresije jeste sklonost ka depresivnosti povodom same depresije. Osobe koje žele brzo i bez napora da se oslobode depresije često se dodatno obeshrabre kada primete da se njihovo stanje ne menja odmah. Tada zaključuju da im nikada neće biti bolje, što dodatno produbljuje osećaj beznađa.

Zbog toga je prvi korak u terapiji učenje klijenta da prepozna i promeni ovakve stavove prema svom problemu. Tek nakon toga može započeti rešavanje primarne depresivnosti. Suština daljeg tretmana je razvoj fleksibilnijeg načina razmišljanja, što dovodi do ublažavanja depresivnih osećanja i promene disfunkcionalnog ponašanja.