Poremećaji u ponašanju - rizična ponašanja

Poremećaji u ponašanju predstavljaju kršenje društvenih i/ili pravnih normi od strane dece i adolescenata čime ugrožavaju sebe i druge. To su ponašanja koja značajno odskaču od očekivanog za određeni uzrast, te se ne mogu definisati kao dečiji nestašluk ili tinejdžerski bunt i traženje sebe. Održavaju se šest ili više meseci unazad.

Rizični faktori (koji se mogu javiti u domenu porodice, škole, vršnjačke grupe, okruženja, kao i u samim crtama ličnosti deteta, odnosno adolescenta) povećavaju šansu za njihovo provociranje, ispoljavanje i održavanje. Rizična ponašanja se, prema trenutku ispoljavanja, svrstavaju u dve grupe: ranostartni poremećaji u ponašanju (koji se javljaju pre adolescencije i u najvećem broju slučajeva održavaju u odraslom dobu) i poremećaji ponašanja limitirani adolescencijom (koji se u najvećem broju slučajeva ne održavaju i u odraslom dobu).

Prema načinu ispoljavanja, razlikuju se eksternalizovani poremećaji ponašanja (usmereni ka spolja: prkosno ponašanje, verbalna i fizička agresivnost, laganje i manipulisanje, problemi sa pažnjom i samokontrolom, bežanje iz škole i od kuće, eksperimentisanje sa psihoaktivnim supstancama, promiskuitet, sitne krađe, maloletnička delinkvencija) i internalizovani, pasivni poremećaji ponašanja (usmereni ka unutra, odnosno prema sebi: anksioznost, depresivnost i potištenost, usamljenost i povučenost, preosetljivost, osećaj inferiornosti, različiti strahovi, lenjost i nemarnost, somatske poteškoće, samopovređivanje i suicidalnost).

Deca koja su sklona eksternalizovanim poremećajima ponašanja privlače pažnju okruženja i izazivaju reakciju, dok ona kod kojih postoje internalizovani problemi bivaju ignorisana i neprimećena. Njima su, međutim, psihološka podrška, pažnja i razumevanje takođe neophodni.

Ono što je, dakle, zajedničko za sva rizična ponašanja jeste da ne smeju da ostanu zanemarena. Potrebno je raditi i na samoj prevenciji, ne samo na tretmanu – tako što će se, uopšteno govoreći, jačati dejstvo protektivnih, a inhibirati dejstvo rizičnih faktora. Ukoliko prevencija ili njeni efekti izostanu, već na prve znake rizičnih ponašanja trebalo bi adekvatno reagovati kako se ne bi učvrstila i postala način života.