Problemi u učenju i motivaciji

Radne navike je potrebno razvijati i negovati od najranijeg uzrasta – kroz usvajanje higijenskih navika, preko obaveze obavljanja kućnih poslova primerenih uzrastu, do sedenja za stolom i izvršavanja svojih zadataka od početka do kraja. Do polaska u peti razred, smatra se da bi veštine planiranja vremena i ispunjavanja školskih obaveza trebalo da budu u potpunosti razvijene.

To izostaje ako je dete previše zaštićeno i roditelji umesto njega obavljaju njegove obaveze, ukoliko su roditelji loš primer pa i oni sami nemaju radne navike ili ukoliko i ne postave određena očekivanja u vezi sa usvajanjem radnih navika pa kod deteta izostane i motivacija da dobija dobre ocene i postiže uspehe jer nema pohvale i nagrade.

Važno je pomenuti to da su radne navike bitnije za postizanje dobrih rezultata generalno u životu nego druge osobine ličnosti. Međutim, i oni koji imaju usvojene radne navike i definisane ciljeve, ponekad veoma teško postižu neophodnu koncentraciju. Misli lutaju ako je fokus pažnje na nekom aktuelnom problemu, zaljubljenosti, ukoliko je gradivo nezanimljivo ili previše komplikovano.

Dok jednima pritisak i krajnji rokovi daju motivaciju, druge, kod kojih je povišen neuroticizam, oni blokiraju te se lančano javlja i anksioznost koja vodi ka strahu od neuspeha, na koji se fokus pažnje pomera. Kada dođe do neuspeha, dodatno slabi i samopouzdanje.

Kako bi se to prevazišlo i kako se ne bi upadalo u još veći problem zbog loših ocena ili nepoloženog ispita, potrebno je ovladati određenim metodama i tehnikama uspešnog učenja, kao i strategijama za upravljanje stresom kada je obaveza previše, a deluje nemoguće da se one ispune.

Budući da veći stepen motivacije utiče na to da se ono što se radi, radi sa više zadovoljstva, pa samim tim i uspešnije, potrebno je usvojiti i strategije za podizanje spoljašnje i/ili unutrašnje motivacije. To su, takođe, problemi koje se uz psihološku pomoć mogu prevazići.