Razvod roditelja

Razvod roditelja za decu predstavlja veliki stres, a burni razvodi mogu na njih uticati ozbiljno i trajno.

Stav, emocije i ponašanja roditelja tokom procesa razvoda utiču na to koliko će se dete (ne)sigurno i zbunjeno osećati. Nije lako biti dobar roditelj kada vam se svet raspada. Međutim, roditeljske dužnosti se ne smeju zanemariti – dete ne sme osetiti nedostatak ljubavi ni sa jedne strane, kao što se ne sme dozvoliti ni da razvije osećaj krivice zato što voli oba roditelja.

Ipak, ma koliko vešto vi odigrali svoju ulogu, očekivano je da će dete jako patiti zbog rasturanja porodice. U zavisnosti od toga kada se razvod desi, svaki period odrastanja sa sobom nosi određene specifičnosti.

Deca do desete godine nisu vešta u verbalizovanju svojih osećanja, pa je potrebno posebno obratiti pažnju na:

govor tela (bolove u stomaku, glavobolje, poremećaj sna i sl.),
navike koje razvijaju (tikovi, grickanje noktiju, lako samopovređivanje i sl.),
ponašanje (neprimereno ponašanje koje za cilj ima da privuče pažnju roditelja ili povlačenje u sebe i razvijanje različitih strahova).

Za decu od desete do trinaeste godine karakteristično je da pokvare svoj uspeh u školi. To je posledica, s jedne strane, loše koncentracije, budući da su im misli preokupirane temom razvoda, i, s druge strane, velikog broja novih predmeta.

Za adolescente je, uz sve razvojne promene i probleme, razvod roditelja dodatno opterećenje. To se može ispoljiti kroz još intenzivniji bunt od uobičajenog ili prekomernu potištenost i povlačenje.

Kako ne bi skrenuli s puta, podrška odraslih im je preko potrebna – kako roditelja i rođaka, tako i stručnog lica. Nikako ne treba pustiti da sva uzburkana osećanja ostanu duboko u njima. Treba im pomoći da razumeju da je to što osećaju očekivano, ali da će ih proći. Već kada im pomognemo da nađu reči kojima mogu da opišu ono što ih muči i brine, deo problema će biti rešen.