Strah od škole

Većina dece se raduje polasku u prvi ili peti razred, u srednju školu, sa nestrpljenjem iščekuju da upoznaju nove drugare, steknu nova znanja i iskustva. Međutim, kod jednog broja dece javlja se strah od škole.

Taj strah je iracionalan i vezan za određene objektivne ili izmišljene okolnosti. Prouzrokuje jak otpor, nelagodnost, somatske reakcije, što sve nestaje kada je dete u svojoj zoni komfora.

Kod dece mlađeg školskog uzrasta, najčešći uzrok straha je odvajanje od roditelja, odnosno kod njih se javlja takozvana separaciona anksioznost. Ona se može aktivirati i sa polaskom u srednju školu ili na fakultet ako se dete tada odvaja od roditelja i odlazi u drugi grad.

U starijim razredima osnovne, kao i u srednjoj školi, strah od škole se javlja kao posledica straha od procene i kritike, od obaveza i preobimnog gradiva, nesigurnosti i podcenjivanja svojih sposobnosti, loše prihvaćenosti u vršnjačkoj grupi.

Neke od karakteristika dece koja razvijaju ovaj strah su: slabo razvijene socijalne veštine, razmaženost i prezaštićenost, sklonost ka perfekcionizmu, strah od neispunjenja zahteva preambicioznih roditelja, preokupiranost porodičnim problemima, sklonost ka anksioznom i depresivnom reagovanju, nizak nivo samopouzdanja.

Kako bi se problem razumeo i preduzeli koraci da se dete oseća prijatnije u školskoj atmosferi, potrebno je prvenstveno pomoći mu da definiše ono što mu izaziva strah. Ne bi trebalo da škola i ocene budu jedina tema za razgovor između roditelja i dece. Konstantne kritike će razviti otpor prema školovanju i obrazovanju u globalu.

Svaka pohvala, s druge strane, biće motivacija za suočavanje sa strahovima, pa samim tim i za prevazilaženje istih. Roditelji moraju da znaju da se strah neće rešiti kod kuće, već da će se izostajanjem samo produbiti.

Decu treba učiti da se suočavaju sa problemima umesto da od njih beže. Ako su strahovi duboki i uporni, ne treba im dozvoliti da se učvrste, već je potrebno obratiti se za stručnu pomoć.